32562838_2237998453094084_7570895150814068736_o_cover
PULS GRADA · enterijer/arhitektura

U Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu prikazana je izložba „Žensko stvaralaštvo u arhitekturi i dizajnu: evropski i lokalni kontekst“. Među 100 najistaknutijih žena koje su obeležile poslednjih 100 godina stvaralaštva u Evropi, kao predstavnice odabrane su i naše dve velike arhitektkinje: Ivanka Raspopović i Ljiljana Bakić.

Foto: Rade Kovač

Arhitektura je muška profesija. Ne po svojoj prirodi i senzibilitetu, ne ni po brojčanom odnosu muškaraca ili žena arhitekata, pa ni po ostvarenjima. Muška je u predstavama koji sami kao društva stvaramo, i upravo zbog toga, odnosno radi promene, izuzetno je značajno napraviti presek i pogled unazad u dostignuća koja potpisuju žene, u potencijale, mogućnosti i vrednosti koje treba negovati i podsticati. Kad se taj presek čini na nivou evropskih dostignuća, za čitavo naše arhitektonsko stvaralaštvo, a ne samo za ono koje potpisuju žene, utoliko je značajnije što su se dve autorke iz našeg okruženja našle među najistaknutijima. 

Zaha Hadid probila led

Kad štampa o Kseniji Atanasijević, prvoj filosofkinji Srbije i prvoj doktorantkinji Beogradskog univerziteta, čak prvi pasus reportaže posveti fizičkom izgledu a ne izuzetnim naučnim dostignućima, hrabrosti i integritetu, jasna je perspektiva s kojom se na žene profesionalce gleda. Boljka nije samo domaća, a o njenim svetskim razmerama, i to baš u oblasti arhitekture, govori i najprestižnija nagrada koja se dodeljuje u ovoj profesiji, Prickerova nagrada za arhitekturu. Ovo najznačajnije dostignuće u oblasti arhitekture dodeljuje se svake godine počevši od 1979. Do danas, tek tri puta je dodeljeno i ženi, i to prvi put arhitekti Zahi Hadid 2004. godine.  

Priznanja za naše arhitekte

A kad se usmerimo i na položaj čitave arhitektonske struke kod nas u društvu, na njenu sve veću marginalizaciju, a time i devastaciju, priznanja naših arhitekata među evropskim dostignućima i te kako su aplauza vredna. Ne čudi što su ih baš ove dve dame ponele, te svaka obeležava jednu godinu u proteklom veku odabranim značajnim ostvarenjem. Ivanka Raspopović obeležava 1965. godinu Muzejom savremene umetnosti koji je projektovala s arhitektom Ivanom Antićem. Ljiljana Bakić ponela je 1973. godinu kad je sa suprugom Dragoljubom Bakićem realizovala Halu Pionir, prvo zajedničko delo koje će ovaj dvojac Energoprojekta otisnuti u plodonosnu timsku karijeru na četiri kontinenta.

Izložba

Izložba Žensko stvaralaštvo u arhitekturi i dizajnu: evropski i lokalni kontekst u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu prikazuje nekoliko stvari. Jedan deo čini putujuća izložba 100 DELA | 100 ŽENA | 100 GODINA, Evropske žene u arhitekturi i dizajnu 1918–2018, deo programa Evropske unije „Kreativna Evropa“ i projekta „MoMoWo – Modern Movement Women“. Šest zemalja Evropske unije (Francuska, Holandija, Italija, Slovenija, Portugalija i Španija) sprovodi ovaj projekat u kome je specijalni žiri izdvojio 100 najboljih žena arhitekata Evrope u periodu jednog veka, od 1918. godine do 2018. godine. Cilj MoMoWo projekta je skretanje pažnje na ženski doprinos u okviru arhitekture, građevinarstva, dizajna enterijera i industrijskog dizajna.

U sklopu izložbe u Muzeju primenjene umetnosti prikazana je i putujuća MoMoWo izložba fotografija koja predstavlja fotografije s međunarodnog konkursa na temu kuća i stanova žena dizajnera. Konkurs je održan početkom 2016. godine, a fotografije se fokusiraju na kreativnost u stambenom prostoru samih dizajnerki i arhitektkinja, i kako oni utiču na njihov svakodnevni život. Treći činilac postavke je izložba Njen krug – Žensko stvaralaštvo u arhitekturi XX veka u Srbiji i Crnoj Gori, autora Milene Zindović, Andree Tamaš Dačić i Ivana Stanojeva, i predstavlja prvi sveobuhvatan prikaz ženskog arhitektonskog stvaralaštva od 1900. do danas kod nas.

Upoznavanje i razumevanje značaja žena u oblasti arhitekture kod nas upotpunjeno je upravo izložbom Njen krug, koja u formi vremenske ose mapira brojne arhitekte koje su kod nas stvarale – među kojima ima i onih kojima se malo ko do sada bavio, pa su zamalo i zaboravljene. Razlika ove od matične putujuće izložbe, u uzetom vremenskom okviru, jeste izložba Njen krug koja počinje s 1900. godinom, kada je naša prva žena arhitekta – Jelisaveta Načić, diplomirala s prvom generacijom arhitekata obrazovanih na beogradskoj Velikoj školi.

Kako autori izložbe Njen krug – Žensko stvaralaštvo u arhitekturi XX veka u Srbiji i Crnoj Gori navode, jedino prethodno sveobuhvatno istraživanje na datu temu sprovela je dr arh. Divna Đurić Zamolo pred kraj svog života 1976. godine, da bi sirov materijal bio objavljen tek 1996. godine. Forma vremenske ose izabrana je upravo radi prikaza kontinuiteta žena u arhitektonskom stvaralaštvu, ali i kao adekvatna za prikazivanje raznolikosti arhitektonskog izraza i prikaza razvoja savremene arhitekture kroz prizmu ženskog stvaralaštva. Naravno, izložba ne obuhvata sve žene autore, već podstiče na dalje i buduće bavljenje ovom temom i menjanje odnosa institucija i struke.  

Publikacija

Četvorogodišnji projekat i putovanje MoMoWo izložbe čini i prateća publikacija, knjiga MoMoWo •100 radova u 100 godina • Evropske žene u arhitekturi i dizajnu • 1918–2018, koja je prvi put predstavljena na izloži na Univerzitetu Oviedo u Španiji 2016. godine, a zatim na izložbama u Lisabonu (septembra 2016) i Grenoblu (novembra 2016), Amsterdamu (marta 2017), Ljubljani (aprila 2017) i Torinu (juna 2017). Knjiga predstavlja svih 100 odabranih autorki, ali i kroz brojne autorske tekstove i eseje postavlja i daje odgovore na brojna pitanja u vezi s arhitektonskim stvaralaštvom i dizajnom, ulogom i pozicijom žena, modernizmom, kulturom i društvom. 

Žene pioniri

Inspiracija za ovaj projekat nastala je iz činjenice da je savremena istorija ženskog stvaralaštva još uvek velika nepoznanica, ne samo za javnost, već i studentima, akademicima i profesionalcima. Istraživanja u pripremi izložbe su ukazala na to da dela žena autora nisu adekvatno naznačena u udžbenicima istorije arhitekture, građenja, tehnologija, urbane istorije i dizajna i drugog. Štaviše, objekti koje su projektovale žene retko su ili ređe uključeni u arhitektonske vodiče većih evropskih gradova. Tek nekoliko „starhitekt“ žena su predstavljene u istorijama savremene arhitekture, iako se na stranicama prestižnih periodičnih publikacija nalazi njihov mnogo veći broj.

S druge strane, u istoriji dvadesetog veka brojne dizajnerke i autorke u oblasti dizajna tekstila, mode, dizajna nakita i keramike uspele su da budu prepoznate. Tako je jedan od ciljeva ovog projekta odgovaranje na pitanja koja su prisutna još od dvadesetih godina s početka prošlog veka: „Ima li profesionalnog prostora za evropske žene u tradicionalno muškoj profesiji?“ i „Šta možemo naučiti od evropskih žena pionira?“ kako bismo unapredili sadašnju poziciju žena u arhitekturi, građevinarstvu i dizajnu. 

ezgif.com-webp-to-jpg Kako da u domu uvek imate balans black_sisu_1_cover Crna boja je IN: Učinite svoj dom glamuroznim DIY-Hat-Rack-18-778x542@2x Uradi sam: Moderan držač za šešire Naslovna fotografija - centralno stepenište u Palati Srbija (foto Sanja Veljković) Palata Srbija: 10 činjenica o sjajnom primeru jugoslovenske arhitekture ·