Dok'n'Ritam
PULS GRADA · aktuelno

Treći festival muzičkog dokumentarnog filma Dok’n’Ritam, donosi nam čak tri filma posvećena damama na muzičkoj sceni, kao i knjigu „Ključ bubnja Tama – memoari rock pjevačice”.

Regionalnom premijerom filma Maria by Callas biće otvoren ovogodišnji festival muzičkog dokumentarnog filma, Dok’n’Ritam, 6. juna u DKSG. U svom celovečernjem dokumentarcu Tom Vulf se bavi onim aspektima života velike operske dive Marije Kalas koje bi ona sama odobrila za prikazivanje. Iako su do sada napisane mnoge biografije koje opisuju njen buran privatni život, reditelj se uglavnom fokusira na priču koja je potkrepljena brojnim intervjuima, fotografijama i pismima, sa blagoslovom batlera i služavke, dvoje ljudi koje je Kalasova smatrala porodicom. Četrdeset godina nakon njene prerane i velom tajne prekrivene smrti, ovaj film otkriva dosad nepoznate snimke, nikad viđene fotografije, lične super 8 filmove, privatne snimke uživo, intimna pisma i retke arhivske snimke iza scene – prvi put u boji. Fantastičan, uzbudljiv film o talentu, strasti, vanserijskoj popularnosti i dramatičnoj sudbini najveće operske dive XX veka. U filmu pored Marije Kalas učestvuju i Aristotel Onazis, Lukino Viskonti, Pjer Paolo Pazolini, Vitorio De Sika, Omar Šarif.

Tokom festivala, u revijalnom programu, biće prikazani i filmovi Grace Jones: Bloodlight and Bami, i Vitni Hjuston- Biti svoja (Whitney –  Can I Be Me) i predstavljena knjiga Ključ bubnja Tama-memoari rock pjevačice Amile Sulejmanović, rok pevačice, koja je osamdesetih godina bila popularna na ovim prostorima.

Ključ Ipetovog bubnja „Tama”

„Čuj, stari, noćas odlazim iz ovog grada,

ne vjeruj u mene, jer više nikad nećeš čuti

Volim te još, kao prije, mislim na nas…”

Stihovi koje je Amila otpevala na albumu grupe Valentino, 1982. pokazaće se kao neverovatno, hirurški precizno, urezani u liniju života njenih dlanova. Jugoslavija je, sa jedne strane, osamdesetih godina prošlog veka bila istinski dobro mesto za život, ljubav, razvijanje vizija, umetnost, hedonizam. Sa druge strane, malograđanski opštenarodni maniri, bili su sveprisutni u svakoj oblasti života. Tako su žene na muzičkoj sceni toga doba predstavljane kao osobe koje vode lagodan život, „lakog morala”, a u realnosti, često su bivale brutalno odstranjene, ukoliko ne bi poštovale pravila koja su uspostavljale muške kolege, bez obzira na sve avangardne (kasnije – „urbane”) novostečene oblike ponašanja.

Knjiga Ključ bubnja Tama vodi nas direktno do suštine ovog problema, daje nam potpuni uvid u mračne hodnike jugoslovenske rok scene u kojima je često vladalo nasilje nad ženskim izvođačima, a gotovo uvek omalovažavanje, ponižavanje, prisvajanje i  krađa ideja, neretko pod plaštom „ogromne ljubavi” prema dotičnim personama. Pokazalo se da su posledice dalekosežne i, nažalost, vanvremenske i vanprostorne – univerzalne, a jedna od njih, ne baš kancerozna, ali potpuno jasna, jeste i rečenica koja sledi: „Amilu, osim po fantastičnom vokalu, i scenskom izrazu, javnost najviše pamti kao devojku bubnjara Gorana Ipeta Ivandića“, kome je ova knjiga posvećena.

Amila i Ipe snimili su zajedno dva albuma: Kakav divan dan 1985, i Igre slobode, 1986, iste godine kad je pevala bek vokale na ploči i turneji Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo, grupe Bijelo Dugme. Amila je imala značajnu ulogu i u rok opereti Kreatori i Kreature, Vladimira Milačića, 1988. u kojoj se pojavila rame uz rame sa Snežanom Jandrlić, Čavketom, Massimom Savićem, Dejanom Cukićem, Zanom Nimani… Brojna razočaranja okruženjem i fatalnom ljubavnom pričom, prekinula je iznenadnom odlukom da ode u London, gde je tokom 90-ih godina snimila nekoliko pesama i nastupala na koncertima sa svojim idolom; bio je to Jah Wobble iz čuvene grupe PIL koji je pre toga svirao u Sex Pistolsima. Tokom časova operskog pevanja kod čuvenog profesora Richarda Fon Alda, susrela se sa mnogim poznatim zvezdama – Širli Besi, Džordžom Majklom, Ani Lenoks… U susret beogradskom predstavljanju knjige, popričali smo kratko sa Amilom.

Koji motiv vas je vodio kroz pisanje autobiografije? Verujem da nije bilo lako preživljavati ispočetka neke teške trenutke, a to je neophodan proces u pisanju autobiografije.

Amila: Odlaskom iz SFRJ, 1988. ja sam na neki način sve to bila potisnula u zaborav… Nakon učestvovanja u dokumentarnom filmu Izgubljeno Dugme počeo je da se odmotava jedan celi film o tim osamdesetim godinama, Ipetu, jednoj državi koje više nema, načinu života i sećanja na taj život na muzičkoj sceni u kojoj sam živela tih godina. Dokumentarni film Izgubljeno Dugme je definitivno bio inicijalna kapisla da se uzburkaju duhovi u meni koje sam – bar sam ja tada mislila, zauvek pomela i sakrila u duboku podsvest. Nakon tog dokumetarca prošlo je par godina u kojima sam razmišljala da li da pišem ili ne. Osetila sam potrebu da svoje uspomene stavim na papir. Na nagovor moje prijateljice iz Engleske Amire Bejts koja je radila za veliku muzičku menadžment kompaniju u Londonu, a čiji je muž bio direktor Poligrama, počela sam pisati. Zajedno sa mužem ona se družila sa svetskim zvezdama od Džimija Pejdža do Dejvida Bouvija, i zna vrlo dobro pozadinu rokenrola. Bila je fascinirana mojom pričom, s obzirom da je Amira mlađa od mene, a još pre mene je došla u London… Neke stvari sa naše scene joj nisu bile poznate… Moja priča je u neku ruku slična priči Marijane Fejtful.

Život na javnoj sceni na prostoru „između istoka i zapada“ oduvek je bio pun kontrasta, obojen lažnim moralom s jedne, i ogromnom potrebom da se istina kaže „u lice“ sa druge strane. U Vašoj knjizi precizno i vrlo slikovito opisana su psihološka stanja glavnih aktera rok scene bivše države; pominje se plejada jugoslovenskih muzičara – Davorin Popović, Goran Bregović, Oliver Mandić, Rizo J. Kurtovich, Dejan Cukić, Miško Mihajlovski iz „D’bojsa“, Dražen Ričl Zijo iz „Crvene jabuke“, Goran Čavajda Čavke i Srđan Gojković Gile iz „Električnog orgazma“… Da li ste imali dilemu šta obelodaniti, a šta bi „bilo bolje da ne objavite… Ipak…“?

Amila: Ova vrsta knjiga se piše upravo tako, sa velikom dozom iskrenosti, jer bi u drugom slucaju priča bila fejk. Nastojala sam da na verodostojan način opišem svoja emocionalna previranja kao i vreme, život u socijalističkoj Jugoslaviji. Moja knjiga ima istorijske elemente. Donedavno, retko ko je pisao kao autor o životu u Jugi osamdesetih, rok muzici, a pogotovu nije pisala – žena. Pisala sam sa stanovišta cure od 19 godina. Pisala sam o svim nedaćama koje mogu to mlado biće da snađu. Knjiga mi je u jednu ruku poslužila i kao vodič kroz psihoterapiju a namerno sam opisala sve padove koje sam doživela. Moja knjiga je poučna mladima da vide šta tačno treba da rade jer u mojoj knjizi je opisano sve suprotno. Dakle jedan pogrešan korak za drugim. Danas studenti na Berkliju pišu doktorske disertacije o toj temi jer, to je bio jedan sociološki fenomen. Mi smo bili deo eksperimenta multikulturalnosti i promovisali smo kao društvo rok i pop muziku.

Po rečima Dejvida Bejtsa (direktora Poligrama osamdesetih i devedesetih godina) ex yu rok scena je bila izuzetno jaka, pa čak i ekvivalentna Engleskoj i Americi.

Prikaz položaja žene na toj muzičkoj sceni veoma je upečatljiv. S obzirom da živite u Londonu već 30 godina, a imali ste saradnju sa poznatim muzičarima, možete li da nam napravite paralelu? Da li je priča o ženskim vokalima na sceni, zapravo, univerzalna?

Amila: Nažalost, ni na zapadu stvari nisu blistave po zenskom pitanju. U knjizi Faithfull, Marijana Fejtful je takođe jako slikovito opisala krah svoje karijere. Nakon veze sa Mikom Džegerom, i čuvenog hapšenja Rolling Stonsa u kome se našla i ona kao i Anita Palemberg, 1967, karijera Marijane je krenula u sunovrat. Skoro sam slušala jedan njen intervju u kome govori o tome da je bila muškarac mnogo bolje bi prošla, aludirajući na Mika Džegera. Šejla E, bubnjarka i nekadašnja devojka Princa takođe je skoro govorila kako je zaista ponekad nemoguće za žene da opstanu na muzičkoj sceni jer su razni faktori u igri.

Knjiga je dobila naziv po ključu Ipetovog bubnja „Tama”. S obzirom da imamo 22 ključa, a knjiga je putem veba dostupna javnosti nekoliko meseci, da li nazirete formiranje novog, 23. ključa? Da li je korespodencija sa publikom donela neke zaključke, ili otvorila nova pitanja?

Amila: Iskreno, nisam ništa puno očekivala, tako da sam bila iznenađena kako je knjiga krasno primljena! Kada sam dobila mejl za intervju od Jasne Bastić koja pise za Slovenački Dnevnik, bila sam jako iznenađena. Jasna je pročitala knjigu i htela je da uradi recenziju u Sloveniji… Za zaključke je prerano. Knjiga se prodaje na vebu, a krasno je primljena u Sarajevu kao i u Zagrebu, i jako me raduje njen beogradski život koji će početi 9. juna na festivalu Dok’n’Ritam.

Autorsko pravo/intelektualno vlasništvo i podmetanja, krađe, prevare, u toj oblasti, takođe su teme koje otvarate u knjizi. Da li ste stekli utisak da su stvari na tom planu iste kao u periodu koji obuhvatate u knjizi, ili ipak ima neke razlike?

Amila: Mislim da je sada čak i komplikovanije. Da bi jedan muzičar znao šta treba da radi, osim svirati treba imati dara i za biznis. O tome je često govorila baš ovakvim rečima pevačica grupe Garbage Širli Menson – u jednom intervjuu izjavila je da bi ona prosila na ulici sada, da nije sasvim slučajno studirala muzički biznis. Svetska bara se nažalost napunila sa još više krokodila a oni stari su porasli, tako da su zauzeli veći prostor…

U jednoj prilici, nedavno, rekli ste da vam se jako sviđa numera Šamarčina, sastava E-Play. Članica žirija Dok’n’Ritma je Maja Cvetković, koja vodi sastav E-Play, a ne možemo da ne kažemo i to da je vaš najveći hit pesma Kakav divan dan, a da grupa E-Play ima pesmu Divan dan… Komentar?

Amila: Kod nas treba otvoriti takve teme. Mislim da su mlađi malo svesniji, ali, opet, stereotip Balkana nikad da nas napusti… Pesma Šamarčina je zaista super, to su te mlade snage koje ne uvijaju u pamuk, nego su direktni. Muzika je tu da se deluje na društvenu svest i može mnogo toga da promeni. Želim im svaku sreću u njihovoj karijeri, jer svaki mali pomak koji učinimo na kolektivnom planu može biti značajan i veliki.

Moussaka_DnR MOUSSAKA na otvaranju 3. DOK’n’RITAM festivala Sheraton Svečano je otvoren prvi Sheraton hotel u Srbiji Fruvita Novi ukus Fruvita ceđenog soka za dame koje žele više & ništa više 33663051_1678387398862951_1298065788321660928_o Bioodrživi svet – manifestacija posvećena obeležavanju Svetskog dana životne sredine · · · ·