Zima u Zemunu (foto: Saša Montiljo)
U VAZDUHU · grad

Rukavice, šal od jakove kože, krzno belog medveda preko leđa i debele dugačke gaćke od samurovine. Možda se mnogima ovakav stil odevanja čini suvišnim za minus koji popušta napolju, ali ja iskreno žalim što nisam bio u mogućnosti da ga primenim poslednjih dana. Kad god se setim da se ovaj ekstrem od vremenskih prilika još uvek naziva umereno-kontinentalnom klimom, dođe mi da pozovem Geografski institut i zahtevam objašnjenje.

Nikada nisam verovao vestima koje svake godine tvrde da nas očekuju najvrelije leto i najhladnija zima u poslednjih pola veka, ili više. Lokalne vremenske prilike, za razliku od globalnih godišnjih kolebanja temperature, mogu se predvideti, sa kakvom-takvom verovatnoćom, samo za nekih desetak dana unapred. Ove zime mi se to znanje nije isplatilo. Baš kao ni grejanje na TA peć i lečenje sinusa.

Dok ka omiljenom Zemunskom keju tumaram uskim uličicama, razmišljam o ljubiteljima hladnog vremena. Ti pundravci crvenog nosa su od padavina i niskih temperatura napravili godišnje doba kao stvoreno za, kako oni to zovu, zimske čarolije. Jedina meni poznata zimska čarolija, koja me svakog januara dobro sastavi preko leđa, jeste lopatanje snega. Šta da vam kažem? Cinična julska deca nemaju zimsku robusnost i s nestrpljenjem čekaju to najvrelije leto u poslednjih pola veka.

U prvoj polovini januara, na zimu su siktali i pojedini labudovi. Četiri prelepe ptice smrzle su se kada ih je okovao led na keju, dok je peta preživela zahvaljujući sjajnoj akciji Sanje Pavićević i spasioca Mihaila Miloševića. Ovi ljubitelji životinja ugrozili su sopstveni život kada su sa većom grupom građana, po mraku, uspeli da oslobode labuda iz zaleđene reke.

Nešto ironičnija magija dogodila se devetnaestog januara, na Bogojavljenje. Ne znam zašto je Bog odlučio da se javi baš usred grozomorne zime, ali njegovi putevi su čudni koliko i oni kojima se zaputio Cvjetko Stevanović, predsednik Svebor saveza Beograda. Stevanović je pozvao sve zainteresovane da se okupe u Zemunu i posmatraju gomilu muškaraca kako u kupaćim gaćama skaču u ledenu vodu i u takmičarskom duhu plivaju do Bogojavljenskog krsta. Avaj, na ovaj veliki hrišćanski praznik, u vodi je pored bačenog krsta sevnulo još nešto. Patrijarh Irinej lično je osveštao Dunav u kojem je, nažalost, jedan od takmičara ostao bez gaća. Bravo, majstore. Srećna je okolnost što je temperatura vode bila oko nule, pa verovatno nije moglo da se vidi mnogo od muškosti kada je gologuzi junak izašao na suvo.

Takav je Zemunski kej. Svašta se na njemu izdešava čak i u trenucima kada bi čovek očekivao da će zateći apokaliptičnu pustaru. Dok se bližim rečnom odredištu, sećam se još jedne neverovatne priče, koja se dogodila pre desetak dana. Svetozar Jovanović Toza morao je da spasava psa Medu iz zaleđenog Dunava. Čupavi četvoronožac propao je kroz led kada je na reci pokušao da utoli žeđ. Toza je čuvar kluba Radecki i verujem da ni on više ne veruje u zimske čarolije, pošto se pošteno okupao u Dunavu zajedno sa svojim ljubimcem. U pomoć su im pritekli članovi kluba sa veslom i konopcem, tako da su preživeli bez posledica. Jedan od čuvara je rekao: „Našeg Medu ni leti ne možemo da nateramo da uđe u vodu i okupa se, a sada je odlučio da prošeta po ledu“. Medo, crni Medo!

I, evo ga. Čuveni, ledom okovani kej je ispred mene. Prokletinja od mraza popušta, ali reka deluje magično. Sa santama koje plutaju po njoj i ogromnom stegnutom ledenom površinom, Zemun liči na nekakav bajkoviti krajičak Severnog pola. Ako ima ičega lepog u ovoj depresivnoj zimi, onda je to ovaj nestvarni pogled na zaleđenu vodu, koji opominje koliko priroda može biti snažna, lepa i surova u isto vreme. Ne opominje doduše sve – dvojica dečaka su odšetala po ledu daleko od poslednjeg zamrznutog čamca i srce mi je stalo dok se nisu vratili na obalu.

Hladnoća se i dalje probija kroz moju garderobu, samo što je zbog neverovatnog pogleda bolje podnosim. Donald Tramp je teoriju o globalnom zagrevanju nazvao prevarom, a ova naša zima bi mu mogla ići u prilog. Na njegovu nesreću, američki komičar Stiven Kolbert odavno je poentirao na tu temu kada je napisao: „Globalno zagrevanje je laž zato što mi je danas bilo hladno! Još jedna sjajna vest – glad u svetu je okončana jer sam upravo jeo“. A šta će biti sutra nemojte pitati ni Trampa, ni kratkoročnu vremensku prognozu. Ekolozi i klimatske promene znaju zašto.

Zemunska bajka (foto: Saša Montiljo)Otvori galeriju
Džez klub Mihailo Miša Blam Klub Mihailo Miša Blam: Nova džez priča u našem gradu Mikser House tim Doviđenja, Savamala! cover LEILA: Prodavnica ploča i kafe-bar na novoj adresi Pekara GlutenNo GlutenNo: Peciva bez glutena · · · ·