Naslovna-SvečanootvaranjespomenikaPobedniknaKalemegdanuBeograd1928.(SvetozarGrdijan©BorbaFotodokumentacija)
KULTURA

Osmansko carstvo krivo je za sve. Proveli smo pet stotina godina pod turskom vladavinom i nikada se nismo u potpunosti oporavili. Naša budućnost bi verovatno bila drugačija da je tok istorije dozvolio sticanje nezavisnosti ranije i omogućio iskorišćavanje punog potencijala zemlje.

Verovatno ste bezbroj puta čuli slične izjave. One vuku korene iz XIX veka, kada je Srbija od pobede nad Turcima napravila poseban narativ. Posle nezavisnosti, identitet nacije kreiran je po receptu koji smo videli više puta: patriotska osećanja rasplamsavana su u odnosu na spoljašnjeg neprijatelja – u ovom slučaju Osmansku imperiju. Bio je to diskutabilan pokušaj da se nacija izleči od svega lošeg što se dogodilo, čega se nismo oslobodili do danas. Shvatanja su ostala gotovo identična, samo se neprijatelj menjao.

Kad se narativi slični mitovima zadrže duže nego što bi trebalo, oni onemogućavaju realno sagledavanje prošlosti. Retko kad se ističe da su, na primer, srpski vladari bili obučeni u odela osmanskih dostojanstvenika, ili da su podržali sultana Selima Trećeg u borbi protiv janičara Osmana Pazvanoglua, koji se protivio njegovoj vladavini. Naša kuhinja, jezik, zanati, zabavljanje u toku slobodnog vremena i mnoga druga obeležja života bili bi drugačiji, ali ne nužno i bolji bez turskog upliva. Zamislite samo trpezu bez sarme ili jogurta.

Nezahvalno je govoriti gde bismo danas bili da nismo izgubili bitku na Kosovu polju, ali je isto tako nezahvalno biti pristrasan pri bavljenju istorijom. Dr Nataša Mišković, profesorica sa Univerziteta u Bazelu i autorka izložbe Gradovi u pokretu – postosmansko nasleđe, primetila je da su, pored razlika, sukoba i užasnih dešavanja, ljudi iz Male Azije i sa Balkana imali mnoge sličnosti u prvoj polovini XX veka.

Na izložbi postavljenoj u Istorijskom muzeju Srbije, koja će moći da se poseti do 28. januara, nalazi se 206 fotografija Beograda, Sarajeva, Ankare i Istanbula, iz perioda od 1920. do 1940. godine. Izložba je rezultat velikog švajcarskog istraživačkog projekta SIBA i ostvarena je u saradnji sa Muzejom Jugoslavije. Nataša je akcenat stavila prvenstveno na stanovnike četiri spomenuta grada, kao i na sve prelepe i tužne situacije koje su obeležavale njihov život. Život kakvog više nema.

U prvoj polovini prošlog veka, u Beogradu se organizovao lov na pacove, odelom su isticane razlike između ljudi sa sela i grada, a Knez Mihailova ulica bila je prekopana zbog građevinskih radova. Pobednik je uspravljen na Kalemegdanu zato što su Beograđani smatrali da je naga skulptura muškarca previše vulgarna da bi bila postavljena na Terazijama. Debela Rozika, zvezda cirkusa iz Minhena, oduševljavala je posetioce uprkos tome što je danas niko ne bi posmatrao s čuđenjem, dok su dečaci prodavali perece za dinar. Ali, gotovo sve što je činilo Beograd zanimljivim i jedinstvenim moglo se naći i u Sarajevu, Istanbulu i Ankari.

Autorka je istakla da je važno biti svestan toga da su fotografije napravili Namik Gorguč i Selahatin Giz, fotoreporteri iz lista Džumhurijet, Aleksandar Simić i Raka Ruben iz Politike, Svetozar Grdijan iz Vremena i nekoliko drugih fotografa sa ovih prostora. Na taj način, one dobijaju još jedan narativ – reč je o novinarskoj fotografiji, koja tek uz propratni tekst dobija svoje puno značenje i otkriva namere autora.

Istraživačka opreznost, očigledno, jedina je koja nikada ne izlazi iz mode, niti bi to smelo da joj se dogodi. Svako bezbrižno, razuzdano ili zabrinuto lice sa izložbe Gradovi u pokretu krije svoju tajnu. Ali, osvetljeni pod pravim uglom istoričara, crno-beli akteri teško uhvatljive prošlosti otkrivaju da su upravo oni vukli naše gradove u željenom pravcu i ostavili duh vremena budućim generacijama u nasledstvo. Iskoristite narednih nekoliko dana da se sami uverite u to u Istorijskom muzeju Srbije. U suprotnom, moraćete da otputujete u Sarajevo – od 8. februara izložba Gradovi u pokretu biće otvorena u hamamu Bošnjačkog instituta.

Istorijski muzej Srbije može se posetiti svakog dana, osim ponedeljka, od 12 do 20 časova na Trgu Nikole Pašića. Cena ulaznice je 200 dinara, odnosno 100 za učenike, studente i penzionere. Izložba Gradovi u pokretu otvorena je do 28. januara.

Dejan Atanacković NIN-ova nagrada dodeljena Dejanu Atanackoviću PhotoCopyrightsThomasKierok Makedonski pesnik Nikola Madžirov nastupa u UK Parabrod pagecover Slavni koji su nas napustili u 2017. Naslovna fotografija - kripta u Hramu Svetog Save (foto: Žarko Marić) Kripta u Hramu Svetog Save: 10 stvari koje možda niste znali o prelepom zdanju · · · · ·