Marina02
31. mar
KULTURA · film/TV

U okviru „64. Martovskog festivala“ – Beogradskog festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, domaća publika imaće priliku da premijerno pogleda dokumentarni film o Marini Abramović, jednoj od najpoznatijih svetskih umetnica performansa.

Film “Prostor između: Marina Abramović i Brazil” (The Space in Between: Marina Abramovic and Brazil / Brazil, 2017, trajanje 86 minuta), režirao je Marko del Fiol.

U potrazi za ličnim isceljenjem i umetničkim nadahnućem, Marina Abramović putuje kroz Brazil, doživljavajući svete rituale i otkrivajući svoj kreativni proces. Putovanje se sastoji od dirljivih susreta sa isceljiteljima i mudracima iz brazilskih sela i istražuje granicu između umetnosti i spiritualnosti. Film prikazuje sesije isceljenja sa medijumom Džonom od Boga datim, susrete sa isceliteljima biljem, duhovne ritualie snagom religijskog sinkretizma, šamanske procese i isceljenje energijom kristala po raznim krajevima Brazila. Ovo stvarno putovanje biva okidač za Marinino duboko introspektivno putovanje kroz uspomene, bol i prošla iskustva. Kao mešavina filma koji se zbiva na putu i spiritualnog trilera, ovaj dokumentarni rad donosi jedinstven pristup intimnom kreativnom procesu jedne od najznačajnijih umetnica današnjice.

Ovogodišnji „Martovski festival“ biće svečano otvoren u Velikoj sali Doma omladine Beograda, 30. marta sa početkom u 19 časova, projekcijama filmova dvojice velikana domaće kinematografije, Puriše Đorđevića – “Bunker 93” i Ljubiše Samardžića – “Panta rei”. U nastavku saznajte više o samom festivalu.

Velika sala Doma omladine Beograda, Makedonska 22
The Space in Between: Marina Abramovic and Brazil
null 16. mart 2017. „Lepotica i zver“ sa Emmom Watson u Cineplexx-u coverafterparti 5. mart 2017. Kontroverzni „Afterparti“ premijerno na FEST-u
Nešto se promenilo (foto: Jordan Cvetanović)
U VAZDUHU · kolumna

Nešto se ozbiljno promenilo u ovom gradu, ne znam šta, ali vazduh je drugačiji. Nisu to izduvni gasovi, to je nešto drugo. To nešto nema ime. To je nešto neuhvatljivo, u toj meri da je moguće dokazati i da ne postoji. Čim je neopipljivo, znači da ga nema, međutim svakog dana, čim čovek izađe na ulicu, to može da se oseti. Ako to ne osećate, mislim da niste živi, ubijeni ste u pojam ili vas baš briga.

Dorćolski tiranosaurusi (foto: Pixabay) SCHNELLFICKEHOSE: Dorćolski tiranosaurusi Bez poruke u boci (Slavko Krunić) Pouke iz prošlosti: Bez poruke u boci
coverdavidgowland
30. mar
KULTURA · muzika

Gost „Kolarca“ krajem marta biće čuveni „lovac na talente“ David Gowland, direktor programa za mlade talente pri Kraljevskoj operi u Londonu.

Mladi pevači, rođeni posle 1980. godine, radiće sa proslavljenim britanskim operskim korepetitorom na „Kolarcu“.

Ovo je prilika za mlade umetnike da se predstave maestru Gowlandu i eventualno dobiju poziv da se priključe „The Jette Parker Young Artists Programme“.

Najuspešniji polaznici nastupiće na završnom koncertu u nedelju 2. aprila, u Narodnom pozorištu na sceni „Raša Plaović“. Koncert pocinje u 12 časova, a ulaz je slobodan.

do
Kolarčeva zadužbina, Studentski trg 5
Kolarčeva zadužbina
coverjosipalisacnovisad 26. mart 2017. Josipa Lisac će nastupati i u Novom Sadu Swans-DOB-B2-poster-2017-v1.2a_cover 25. mart 2017. Legendarna grupa Swans u Domu omladine
Boogie 2
24. mar
KULTURA · art

Galerija New Moment biće domaćin prve beogradske promocije knjige istaknutog umetnika ulične fotografije koji je svoju karijeru započeo i koncipirao na relaciji Bruklin – Beograd. Boogijevo delo „Belgrade Guide“, čiji je ponosni izdavač New Moment, predstavlja njegovu prvu knjigu u domaćoj produkciji i izdanju, a premijerno će biti prikazano zajedno sa izložbom fotografija koje, kako mnogi kažu, prelaze granice mogućeg i bezbednog.

Boogijevo „street photo“ stvaralaštvo počinje devedesetih godina kada i odlazi iz Srbije. Inicijalni motiv bili su mu apsurdi svakodnevnice, život iza margine koji svako gleda ali niko ne vidi, socijalna svakodnevnica koja život menja u deliću sekunde, ponekad i brže nego što njegov fotoaparat to može da zabeleži. Društveni nemiri i život na ivici bili su njegova pokretačka energija koju je, objektivom svog foto aparata, pretapao u fotografije neponovljivog sadržaja u potpuno nezavidnim situacijama koje prelaze granicu bezbednog.

Svojim profesionalnim pristupom i tematikom koja priča surovo istinitu priču, potpuno ogoljenu i živu, Boogie je stekao poverenje i nestvarnu saradnju sa potpuno širokim dijapazonom ljudsih profila i sudbina. Od pripadnika zloglasnih bandi i mafija, preko običnih građana na ulici, vrhunskih sportskih asova poput Usaina Bolta i Marija Balotelija, Boogie je fotkao u najopasnijim kvartovima Njujorka, njegov objektiv beležio je pripreme olimpijaca Narodne Republike Kine pred Olimpijadu u Riju 2016, dok sa kompanijom „Nike“ redovno sarađuje na različitim projektima. Sve ovo donelo mu je kredibilitet jednog od najboljih uličnih fotografa današnjice i autorske izložbe u Parizu, Njujorku, Tokiju, Milanu, Istanbulu i Los Anđelesu.

Za svoje stvaralaštvo Boogie jednostavno kaže: „Ljudi uvek govore da neke granice ne treba prelaziti, ali što dublje odlaziš, bolje fotografije dobiješ. Niko ne bi trebalo da vam govori gde su te granice.“

Galerija New Moment, Hilandarska 14
Galerija New Moment
1 Underground-elevator 21. mart 2017. Izložba „Jugoslovenski neoavangardni umetnički časopisi 1960 – 1990.“ visual-srpski 14. mart 2017. Izložba „Zlatno doba“ Vladimira Bačlije
Kino Šiška (foto: Aleš Rosa)
U VAZDUHU · intervju

Čuveni slovenački arhitekta Božidar Gvardjančić početkom šezdesetih godina 20. veka napravio je modernu zgradu u prigradskom području Ljubljane verovatno ni ne sluteći da će baš ona danas, 2017. godine, predstavljati jedan od najznačajnijih i najuspešnijih Centara za urbanu kulturu na Balkanu. Kino Šiška se od nastanka pa do danas u nekoliko navrata menjala, ali je uvek bila zaštitni znak kulturne scene Ljubljane. Tokom godina Kino Šiška je postala možda i najozbiljniji kulturni centar u regionu, koji uspešno funkcioniše uz pomoć grada Ljubljane i nevladinog sektora.

15844849_10154225607001659_7156497887270186542_o_cover Jelena Mijić – Jela: Mali prostori slobode Bojan Vuletic_cover Bojan Vuletić: Ozbiljno uvek bolje ide sa smešnim
1 Underground-elevator
21. mar
KULTURA · art

Nakon Zagreba, izložba „Jugoslovenski neoavangardni umetnički časopisi 1960 – 1990.“ biće otvorena i u Beogradu, 21. marta u 19 časova, u galeriji PRO3OR.

Izložba je deo 5. izdanja međunarodne konferencije (Grafički) Dizajner: Autor ili univerzalni vojnik, u okviru koje će u petak, 24. marta, sa početkom u 21 čas, biti organizovano vođenje kroz izložbu. Izložba je nastala u produkciji galerije HDD iz Zagreba.

Izložba predstavlja istorijski i dizajnerski pregled umetničkih časopisa nastalih na teritoriji bivše Jugoslavije u razdoblju od 60-ih do početka 90-ih godina. Donosi analizu konteksta u kojem su nastajali, autora i grupa koji su stajali iza njih, kao i njihove međusobne veze na lokalnom i međunarodnom nivou. Kustoskinja izložbe je Ana Radovanović, a projekat je proizašao iz master rada ove autorke pri italijanskom fakultetu ISIA Urbino.

U sklopu projekta i izložbe, obrađeno je ukupno 28 časopisa koji se mogu svrstati u kontekst neoavangardne umetnosti. Neoavangardni umetnički časopis je, između ostalog, karakterističan periodični izdavački produkt konceptualnih umetnika. Za razliku od mnogih zapadnih primera, čiji su autori imali intencije široke proizvodnje, ovdašnji nisu bili vezani za tržište, a najčešće ni za službene umetničke institucije. Oni predstavljaju nezavisnu, samizdat publikaciju, često malog tiraža koja je bila distribuirana u umetničkim krugovima. Kao alternativna sastajališta, mesta za debatu i izlaganje radova umetnika, jugoslovenski neoavangardni umetnički časopis, predstavlja zapravo ravnopravnog člana bilo kojoj drugoj formi umetničkog izraza tog doba.

Postavka izložbe uključuje seriju infografika koje objašnjavaju veze i odnose između različitih časopisa, umetnika koji su ih pokretali i konteksta u kojima su se takve prakse odvijale; detaljnu hronologiju i ugledne (originalne) primerke časopisa i njihovih reprinta. Projekat ujedno govori i o vezama centara poput Beograda, Ljubljane i Zagreba, uz dodatak pojedinih vojvođanskih centara, poput Novog Sada i Subotice.

do
Galerija PRO3OR, Koče Popovića 9
Galerija PRO3OR
Događaj na Facebooku
visual-srpski 14. mart 2017. Izložba „Zlatno doba“ Vladimira Bačlije marina 8. mart 2017. Izložba „Mala retrospektiva“ Marine Marković
coverfist
23. mar
KULTURA · pozorište

Studenti četvrte godine Katedre za menadžment i produkciju pozorišta radija i kulture Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, tradicionalno i ove godine organizuju 12. po redu Festival internaiconalnog studentskog teatra (FIST).

Tema ovogodišnjeg FIST-a je #CIRKUS! Šta je #CIRKUS?

Danas u Srbiji, pri pomisli na cirkus, najpre će vam pasti na pamet satirični klovnovski aspekt koji za cilj ima izrugivanje i kritiku društva – jer se ne možemo odupreti osećaju da smo zamrznute marionete cirkuske predstave, umesto njenih zadovoljnih i nasmejanih gledaoca.

FIST želi da razotkrije cirkus oko nas, i da uperi prstom u problem. Želi da preokrene uloge i ogoli cirkuzante među nama.

Smeh i izrugivanje nemaju u ovom cirkusu vitalistički i isceljujući karakter, već su duboko cinični, korozivni i poražavajući.

Ukoliko se osvrnemo na pitanje o uzrocima stanja u kultruri i šire, na izostanak reakcija i začuđujuću otuđenost i isključenost ljudi kojih se ovi problemi direktno tiču dolazimo do začaranog kruga u kome je letargija izazvana prezasićenošću ozbiljnim problemima kojima nema kraja ni rešenja.

Zato vas pozivamo da i vi žonglirate u prostoru gde postoji sloboda da se bez posledica kritikuje i problematizuje društvo oko nas, da se oseti na koji način pozorište može i treba da pokrene ne delanje; na koji način nešto ipak može da se promeni i kakav je kvalitet te promene.

U nastavku pogledajte program.

do
Dorćol Platz, Bitef teatar, UK Vuk Stefanović Karadžić, Kulturni centar REX, UK Parobrod
Festival internacionalnog studentskog teatra
_COD0034 17. mart 2017. Audicija u Pozorištu na Terazijama Drzavni-posao-2-670x447_cover 8. mart 2017. Predstava „Državni posao“ u Domu sindikata
visual-srpski
14. mar
KULTURA · art

Izložba „Zlatno doba” sastavljena je iz originalnih radova autora, nastalih tokom sedamdesetih godina prošlog veka.

Vladimir Bačlija rođen je u Subotici 1948. godine. Od 1970 godine, profesionalno se bavi fotografijom.

Karijeru je započeo u „Večernjim novostima” gde se pored lajf reportaža specijalizovao i za baletske i modne fotografije. Zajedno sa modnim kreatorom Gradimirom Buđevcem, pokrenuo je prvi jugoslovenski privatni modni časopis „Moda”.

Kao slobodni umetnik bio je dugogodišnji saradnik studija marketing „Borba” i „Delo”, kao i marketinških agencija: Spektra, New moment, Saatchi & Saatchi, Ideja Plus i drugih. Bio je art direktor u Astro dizajnu.

Sarađivao je i sa najpriznatijim grafičkim dizajnerima: Nenadom Čonkićem, Slobodanom Mašićem, Dobrilom Nikolićem, Batom Kneževićem, Dušanom Aranđelovićem, Edvardom Čehovinom, Rajkom Milović…

Bio je ratni reporter u Bejrutu i Izraelu.

Osnovao je autorski studio „Art Atelje Bačlija” u Vukovoj zadužbini. Dobitnik je nagrade na festivalu „Golden Drum“ u Portorožu 1998.

Marsh Open Space, Cetinjska 15
Marsh Open Space
marina 8. mart 2017. Izložba „Mala retrospektiva“ Marine Marković mlada-2 3. mart 2017. Izložba „Banket“ Jelene Trpković
Sat za našu planetu 2016. - Skupština grada Beograda
U VAZDUHU · svet

Suočavanje sa posledicama klimatskih promena mora postati naša realnost, a WWF nas na to podseća i ove godine organizacijom desetog, jubilarnog „Sata za našu planetu“. Pozivamo sve gradove i opštine da se uključe u ovu akciju tako što će u subotu, 25. marta, od 20:30 do 21:30 sati isključiti javnu i dekorativnu rasvetu koja osvjetljava glavne znamenitosti grada ili trgove.

Automatski nacrt Kako je lep svet u kom živimo! par Ljubavni par koji već 37 godina usklađuje garderobu
Publika Narodnog pozorišta na poslednjoj predstavi uoči Prvog svetskog rata (Stevanović Jelica i Hubač Željko, Beogradska Opera)
U VAZDUHU · flešbek

Opera se kod Srba nije primila ni brzo ni lako (možda i do današnjeg dana), ali da bi se uopšte ostvarili prvi pokušaji stvaranja srpske opere, morao je da prođe dug pripremni period kroz popularni žanr komada s pevanjem. Ova forma svoje korene imala je najpre u nemačkom zingšpilu, pa su tako prvi srpski komadi nastali kod Srba iz Habzburške monarhije kao prerade popularnih dela stranih autora koja su se nazivala posrbe.

posao Koji posao biste imali 1920. godine? nekad Šta se to sve promenilo?
Picasso izlozba
KULTURA · art

Više od 5.000 posetilaca u toku prva dva meseca posetilo je izložbu „Pikaso – izbor dela iz Vollard Suite“ i uverilo se zbog čega je ova postavka toliko posebna i značajna. Za sve one koji do sada još uvek nisu imali priliku da pogledaju izložbu u Kući legata (Knez Mihailova 46) koja traje do 5. aprila, izdvajamo 5 razloga zbog kojih bi to svakako trebalo da urade.

Exhibits Rock Hall Lennon Guitar (foto: www.newseum.org) Pobuna i moć rok muzike: Izložba „Louder Than Words“ kolaž Remek-dela koja je kritika ismejala