Tokin Minus jedan
U VAZDUHU · kolumna

Dvoje u kolima i jedna žena u crnim čarapama. Njih dvoje su u kolima, voze se odlično, ona sedi pored puta, mirno, u tim svojim čarapama, i oko nje je gomila đubreta. Njih dvoje u kolima zajedno imaju godina koliko ona ima sama. Ona je sama. Automobil je star, ta žena je stara, automobil daje sve od sebe, kao i ona, najverovatnije. Njih dvoje su svesni svega, u svakom trenutku, žive svaki sekund svojih života, onako kako im život nalaže, kao i ona, najverovatnije. Ona sedi, oni se voze. Ona je možda nesrećna, oni su možda srećni, ja sam možda sveznajući narator.

Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Iznad zemlje Levo-desno Prozor u dvorište: Levo-desno
Japanski zmajevi
U VAZDUHU · kolumna

Na ostrvu u sredini kružnog toka na Bogosloviji, na travi, po kiši, stoje dvoje i ljube se. Njegove šake su na njenom licu a njene na njegovim mišicama. Žuta kosa joj pada na leđa, ravno isečena, na nogama su joj crvene patike, stoji na prstima. On je jak, viši od nje, stabilno stoji, deluje pouzdano dok je ljubi. Onda pretrčavaju ulicu i odlaze nizbrdo, ka Višnjici.

Foto by Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Dva lica stvarnosti Beograd Gistro priče: Da je Duško Radović živ…
Bamija
U VAZDUHU · kolumna

Prvi put sam jela bamiju u Švedskoj za Noć Veštica. U centru za izvođačke umetnosti u Stokholmu, Andreja je napravila bamiju za oko 50 ljudi. Dok sam jela to neobično jelo, pomislila sam kako je bamija nešto najlepše što sam probala u životu jer evocira uspomenu na kuću, na dom i ljubav, a opet mislim da žene iz moje familije nikad nisu ni videle ovaj čudni paprikasti plod u obliku petokrake.

Ana Vučković Srednja štikla - foto izvor: Pinterest Žena na ivici nervnog sloma: Srednja štikla Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Neka cveta hiljadu cvetova
Čokolada Tokin
U VAZDUHU · kolumna

Ako bi nas jedna posebna devojka čiji je maternji jezik engleski i čije ime počinje na slovo A pustila u svoje misli, ko zna čemu bismo svedočili. Kažem vam da je posebna jer imam takav osećaj, nemam nikakve opipljive argumente za takvu tvrdnju. Ipak, spreman sam da se zakunem da u sebi ima nešto što se retko viđa. Opet, ne znam šta je to, ali znam šta mi je sve rekla, i to ne u poverenju, nego onako, usput, skoro u prolazu.

Traka u kosi - Skoča Gistro priče: Devojka s trakom u kosi Prozor u dvorište Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Slične razlike
Kišni dan
U VAZDUHU · kolumna

Četvorica, preko 60, sede za stolom u kafani, pa jedan ode, motorizovan je, tako su mu rekli, jer sa pijace vuče kolica na točkovima. Dvojica su s pijace, ovaj drugi nema točkove na cegeru, on nije motorizovan. Nedostaje im jedan, po prezimenu Crnogorac, po nadimku Beograđanin. On je na svadbi u Novom Sadu. Pričaju kako je bilo nekad, ne žale, samo konstatuju, jedan konstatuje da je dugo mislio da može da radi šta god hoće i da će tako moći koliko god hoće. Sad je shvatio da ne može koliko god hoće.

Trafika Skoča Gistro priče: Kod Vuka, šezdeset i neke Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Slobodna vožnja
Bolesna kolumna
U VAZDUHU · kolumna

Pomisliš – samo da mi je da ne moram da izlazim, idem na posao, samo da malo budem kod kuće. I želja ti se ostvari. Uhvati te grip ili neki dosadni virus zarazniji i od pesme 867-5309 benda Tommy Tutone (guglovati posle čitanja teksta). I onda zaista možeš da uživaš u toplini svog doma, gledaš filmove, serije, čitaš. Ali zanimljivo, baš ti se tad neće sve to.

17A_0019 Prozor u dvorište: Nemam kad da mislim na vreme Ivan Tokin Šareni dani Ivan Tokin: Šareni dani
Ivan Tokin Šareni dani
U VAZDUHU · kolumna

Nekad je neverovatno koliko čoveku može da ne ide. Sudaram se sa ivicama stolova, ne mogu da ubacim papir od bureka u kantu sa metar razdaljine, isprska me tuš odevenog dok krećem na posao, napišu mi kaznu što sam prešao najužu pustu ulicu na svetu na crveno, vidim poslednje trenutke života nekog nepoznatog goluba na početku Drinčićeve, koji divlja po životu otvorenog vrata, krv mu mirno ističe na mirnu, rapavu površinu početka ulice u kojoj žive razni ljudi, a on baš tamo umire i krv mu je kao moja, skoro iste boje, nedovoljno svetlo crvena da napravi dovoljno jak kontrast u odnosu na asfalt, hladno je, on je skoro mrtav, ali mi drug kaže da je tom golubu ipak hladno, skoro mrtvom, dok umire, dok idemo na pijacu po meso neke druge mrtve životinje koje mi nije žao ili u tom trenutku nije, i pocepa mi se nova jakna na rešetku najobičnijeg ulaza pored koga prolazim, nekako tačno iznad srca, i pocepa mi se srce na najobičniju rečenicu izgovorenu u pravom trenutku, na pogrešnom mestu i u pogrešnom društvu.

Merdevine Gistro priče: Glupavi petak Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Izgubljeni u prevodu
siti 4
U VAZDUHU · kolumna

Ponovo ću vam pričati o svojim snovima. I to ovog puta neće biti moje tumaranje čudnim nepoznatim, ili poznatim potopljenim gradovima, ili san koji se godinama ponavljao – da sam na trapezu i da moram da se pustim.

Pričaću vam o svom nedavnom snu, koji je učvrstio moje uverenje da su strašni snovi zauvek nestali iz mog života i da su ustupili mesto potpuno bizarnim.

Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: U svom filmu Ivan Tokin Ivan Tokin: Zamalo
Kajgana
U VAZDUHU · kolumna

Ona ne jede ljuto, ali jede kajganu za doručak. Ja sam hteo omlet. Znači, iz dva puta. Ja s ljutim paprikama a ona bez, jer ona ne jede ljuto. Omlet je bio skoro taman kako treba. Kajgana je bila na pola puta između kajgane i omleta, ali ipak kajgana. Solili smo, jer volimo slano. Krenuli smo putem s malo začina, najviše tri, i kvalitetnim namirnicama. So je začin. Biber isto, i beli luk. Malo, ali svi rade za jedan ukus. Jedan jedini. Ostali moraju da igraju za njega i tu nema nikakve priče, ne zato što će on sutra isto tako igrati za nekoga od njih, nego jer tu nema nikakve priče.

Brica Gistro priče: Bricin sin Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: To je u prirodi
polje
U VAZDUHU · kolumna

Devetsto devedeset šest, devetsto devedeset sedam, devetsto devedeset osam, devetsto devedeset devet. Četiri kratke suknje, osam nogu, četrdeset prstiju, trideset crvenih noktića, deset plavih. Dva para farmerki i četiri skočna zgloba.

Jedne naočare, svetlo smeđa kosa vezana u rep, metalna proteza preko gornjih zuba i tri prstena na desnoj šaci. Dva točka u pokretu, okreću se u smeru suprotnom od smera kretanja vozila. Vrisak s drugog sprata, kroz prozor, između dve krošnje, pravo u moje desno rame.

Knjige Gistro priče: Knjiga Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanovića Prozor u dvorište: Život je tužna misao koja se pleše
cat-233367_960_720_cover
U VAZDUHU · kolumna

Mačka je ležala na trotoaru, a žena je stajala iznad nje. Mačka je imala belu dlaku s nekoliko nepravilnih crnih tačaka različite veličine, bila je mokra i blatnjava. Žena je bila u kućnoj haljini, gumenim čizmama i držala se rukama za glavu. Mačka čije telo leži na betonu zvala se Tufnica a žena koja stoji iznad tela zove se Maja. Trenutak u kojem ih ugledamo je onaj u kome Maja ispusti krik, jer ona u tom trenutku ugleda Tufnicino beživotno telo.

Ikarbus IK-112N GSP Gistro priče: Plavuša iz dvadesetšestice Atelje 212 (foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: Borka