Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Ponekad bih voleo da neko drugi napiše ovaj tekst. Lepo, otvori laptop umesto mene, sedne i završi, a ja samo pošaljem. Možda ne biste ni primetili razliku. Ovo je baš jedan od tih dana, kada ne želim ničim da se bavim, a ne da imam dedlajn nad glavom. Često mislim da su me jedino rokovi spasili u životu i koliko toliko doveli u red, inače nikada ništa ne bih uradio ili završio da ih nije bilo, da sam se isključivo oslanjao na svoju ruku. Ja bih inače radio sve, samo ne ono što treba.

Milena Dravić Ispovesti uživaoca pop kulture: Milena Dravić i ja Ana Vučković Žena na ivici nervnog sloma: Ružičasti poklopac
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Ne znam zašto, ali uvek mislim da se ljudi susreću s razlogom. Čak i kada tako ne izgleda, onda kada mislimo da nema nikakve veze što smo se očešali o nečije rame ili se slučajno sudarili pogledom, čak i tada mislim da postoji neko značenje. Svaki čovek u našem životu dolazi s razlogom, nije to samo puka scenografija, statiranje ili propratna zabava, pojava drugih živih bića u našem univerzumu samo je način da nam se nešto kaže ili prikaže za ubuduće. Pripišite to fatalizmu ili budalastoj infantilnosti, idealizaciji ili umišljenosti, ali želim da verujem da je i jedan običan, neobavezni smešak u mimohodu neki znak iz kosmosa.

Pasulj u grmlju Ivan Tokin: Doručak _17_0091 Prozor u dvorište: Ko živ, ko mrtav
Prozor u dvorište
U VAZDUHU · kolumna

Siguran sam da nema prikladnije literature za let avionom od poslednjeg romana Frederika Begbedea „Život bez kraja“. Dok stjuardese sasvim beživotno pokazuju kako se možemo spasiti od eventualne nesreće, lagano upijam rečenenice ovog šarmantnog francuskog pisca koji ovoga puta studiozno na sasvim zabavan način preispituje naš strah od smrti. U poslednje vreme, tako niotkuda, počinju da mi se javljaju morbidne misli „šta bi bilo“ ako bi me baš sada udario autobus ili ako bi se voz u kome se nalazim sudario sa drugim vozom.

Gistro priče: Kauboj u saobraćajnom špicu Gistro priče: Kauboj u saobraćajnom špicu Ana Vučković Žena na ivici nervnog sloma: Peščani sat
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Ponekad mi se doslovno muti pred očima, ali i dalje dobro vidim. Doduše, vidim sve: i ono što treba i ono što ne treba, pa se posle pravim da nisam video. Često me plaši dokle seže moj pogled i uopšte ne znam kako je to moguće, ali eto, imam sposobnost da primetim sve. Od malena je tako, sedim i posmatram šta drugi rade. Ne učestvujem, već stojim sa strane i razmišljam zašto to rade. Tako je i danas kad sam malo veći, sa pićem u ruci, uvek gledam sa strane, da drugi moraju da me opomenu da sam preterao.

Razglednica s letovanja Ispovesti uživaoca pop kulture: Letnji raspust i ja 25A_0160 Prozor u dvorište: Ne daj Bože
Foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

„Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
Grešio i za sve vas koji niste smeli
I sad deo greha mog niko od vas neće
A ne bih ga dao – ni kad biste hteli.“
-Duško Trifunović

Čudno je kako se sve brzo zaboravlja. I nisu to samo ružna sećanja kojih više niko ne želi da se seća. Dok se okreneš jednom, prođe vreme, kao da je juče bilo, a ono prošlo je samo deset godina. Neverovatno je kojom se brzinom sve odvija i šta može da se desi u samo jednom danu.

Japanski zmajevi Ivan Tokin: Astronauti Foto by Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Dva lica stvarnosti
Prozor u dvorište
U VAZDUHU · kolumna

Već nekoliko sati ležim na travi u parku. To je neki čudan običaj ovde. Kada grane sunce i živa u termometru pokaže više od 15 stepeni, svi se poskidaju i trče u parkove. Osluškujem kako mi srce ubrzano lupa, usled napada anskioznosti, dok gledam kako avioni ostavljaju tragove na nebu i zamišljam želje. Više ne znam ni šta da poželim, jer se plašim da se to zaista i ne ispuni.

Ptice Nikad domaćica: Kolena Veliki petak Gistro priče Skoča Gistro priče: Veliki petak
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Ponekad se svi izgubimo i ne znamo gde se nalazimo. Nije to toliko neuobičajeno i retko, svakom se desi da se zapita da li smo došli ili pošli? Buljimo u prazno, negde u daljinu, onako bez veze, kao da ćemo baš tog trenutka pronaći neki znak koji će da nas trgne i odvede na pravo mesto. Ako ne gledamo u pravcu horizonta, onda smo smrtno zamišljeni u dubini ekrana, povlačeći palčeve gore-dole, onako bez veze.

Žena majka seljanka Marija Ratković o svemu: Žena, majka, seljanka Charlie Chaplin "The Kid" Siroti Mali Ratovi: Kada je reč o kuvanju, više šansi imam u svemiru
Prozor u dvorište
U VAZDUHU · kolumna

Sasvim slučajno, kako to obično biva kod mene, sedim na večeri sa potpuno nepoznatim ljudima. U takvim situacijama, uglavnom ćutim, što i nije baš tipično, ako me poznajete, ali stvarno nemam šta da kažem. Niti imam želju da nešto pametno ispričam, jer više volim da posmatram kako neko gradi sliku o sebi, nego da se trudim da očaram ljude sa druge strane stola. Prestao sam to odavno da radim, jer sve više shvatam da šta god govorili, sagovornici vas u velikoj meri ne slušaju, jer nemaju vremena od divljenja sebi samima.

Ivan Tokin Oni Ivan Tokin: Oni Dusty_cover Gistro priče: Prolećno veče u kraju
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Gledam sve te zabrinute poglede u žurbi. Svi trče, panično jure nekuda, niko ne stoji. Pravljenje pauza nije dobro ni za koga, jer ako se napravi predah, drugi su odmah u prednosti, jer danas je tako lako misliti da nisi dobar ni u čemu. Uvek postoji neko ko je bar za dlaku bolji, ima više lajkova od tebe, radi bolje, izgleda lepše, olako se snalazi, dobija šta želi, ide mu glatko. A ti, ti si govno.

Milano Nikad domaćica: Volela bih jednom da se udam Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Pobeda straha
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Sedim tako u svojoj sobi, gledam u zatvorena vrata i razmišljam šta bih vam napisao. Ponekad mislim da sve ovo nema smisla, ali onda na kraju, u poslednjem trenutku, dok mi deadline stoji nad glavom poput giljotine, pojavi se nešto što bih rado podelio sa vama i nova vrata se otvore. Često mi se čini da ovo što vidim sopstvenim očima, nije uopšte realno, a možda i nije toliko zanimljivo za čitanje. Ali, dok živim svoj život u potrazi za smislom, u svakom trenutku ili u osobi vidim potencijal za dobar tekst.

Perač prozora (foto: Pixabay) Siroti Mali Ratovi: Mesta na kojima (ne)rado čitam Sladoled Skoča Gistro priče: Sladoled
Foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Ležim na bolničkom krevetu i gledam kako tečnost iz flaše infuzije kaplje u moju venu. Nije mi dobro, imam jake bolove, ali toliko sam svestan da mogu da razmišljam o životu. Uostalom, o čemu biste drugo i razmišljali kada se nalazite u Urgentnom centru, tu odmah, nadomak smrti. U susednoj sobi čujem zvuk aparata, nečiji otkucaji srca u pozadini, kao zlosutna najava kraja.

Kišni dan Ivan Tokin: Posle Trafika Skoča Gistro priče: Kod Vuka, šezdeset i neke
Foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Odavno sam shvatio da ljudi ne vole neprijatna pitanja. Odnosno, čini mi se da im veći pritisak stvaraju situacije u kojima ne znaju šta da odgovore, bez obzira na to koliko je pitanje intimno ili glupavo. Iz čiste dosade, radoznalosti ili bezobrazluka, više nisam ni sam ne znam zbog čega, nikako da odustanem od zapitkivanja. I stvarno, najozbiljnije bez ikakvog preterivanja, vidim kako se ljudima stvara strah u predelu očiju, a odmah zatim sasvim lagano počne i bes da izbija na površinu.

pexels-photo-246367-cover Siroti Mali Ratovi: Urođeno nam je da pravimo gluposti pred osobama koje nam se sviđaju i to je okej fa Gistro priče: Polomljeni stepenik na Terazijama
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Gde god da odete van svoje zemlje, u posetu na par dana ili da živite sa ciljem „do kraja života“, prvo što primetite sasvim sigurno su kulturološke razlike. Odnosno, po čemu se ti ljudi tu razlikuju od onih tamo. Da li se smejete na istim mestima ili vam ništa nije smešno? Da li voze kao ludaci ili se drže pravila kao pijani plota? Da li je vama hladno, dok je njima toplo? Da li vole ljuto ili ne podnose slatko? Da li su više pivo ili vino nacija? Da li više trče ili sede ispred TV-a? Pored svih stvari kojima nas život uči, hteli ne hteli, nema načina da se ne poredimo sa drugima i čudimo navikama za koje nismo ni znali da postoje, onako sami sa sobom, u strahu da priznamo da nam ništa tu nije jasno.

Bolesna kolumna Žena na ivici nervnog sloma: Bolesna kolumna 17A_0019 Prozor u dvorište: Nemam kad da mislim na vreme
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Nisam znao koliko ništa ne razumem dok nisam krenuo u školu jezika. Svakog jutra, tačno u devet sati, kao nekad, pakujem sendvič i čokoladicu u torbu, radim domaći u zadnjem trenutku i krećem u „avanturu“. Svakog dana me čeka neka nova reč, caka ili izuzetak od pravila. Imam neki čudnovat utisak u glavi, jer ovo iskustvo kao da se već dogodilo negde u prošlosti, ipak na neki način je u potpunosti novo.

__7_0178 Prozor u dvorište: U potrazi za izgubljenim vremenom environmental-protection-326923_960_720 Siroti Mali Ratovi: Ubrzao sam propast planete za 7 sati