Foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

„Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
Grešio i za sve vas koji niste smeli
I sad deo greha mog niko od vas neće
A ne bih ga dao – ni kad biste hteli.“
-Duško Trifunović

Čudno je kako se sve brzo zaboravlja. I nisu to samo ružna sećanja kojih više niko ne želi da se seća. Dok se okreneš jednom, prođe vreme, kao da je juče bilo, a ono prošlo je samo deset godina. Neverovatno je kojom se brzinom sve odvija i šta može da se desi u samo jednom danu.

Japanski zmajevi Ivan Tokin: Astronauti Foto by Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Dva lica stvarnosti
Prozor u dvorište
U VAZDUHU · kolumna

Već nekoliko sati ležim na travi u parku. To je neki čudan običaj ovde. Kada grane sunce i živa u termometru pokaže više od 15 stepeni, svi se poskidaju i trče u parkove. Osluškujem kako mi srce ubrzano lupa, usled napada anskioznosti, dok gledam kako avioni ostavljaju tragove na nebu i zamišljam želje. Više ne znam ni šta da poželim, jer se plašim da se to zaista i ne ispuni.

Ptice Nikad domaćica: Kolena Veliki petak Gistro priče Skoča Gistro priče: Veliki petak
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Ponekad se svi izgubimo i ne znamo gde se nalazimo. Nije to toliko neuobičajeno i retko, svakom se desi da se zapita da li smo došli ili pošli? Buljimo u prazno, negde u daljinu, onako bez veze, kao da ćemo baš tog trenutka pronaći neki znak koji će da nas trgne i odvede na pravo mesto. Ako ne gledamo u pravcu horizonta, onda smo smrtno zamišljeni u dubini ekrana, povlačeći palčeve gore-dole, onako bez veze.

Žena majka seljanka Marija Ratković o svemu: Žena, majka, seljanka Charlie Chaplin "The Kid" Siroti Mali Ratovi: Kada je reč o kuvanju, više šansi imam u svemiru
Prozor u dvorište
U VAZDUHU · kolumna

Sasvim slučajno, kako to obično biva kod mene, sedim na večeri sa potpuno nepoznatim ljudima. U takvim situacijama, uglavnom ćutim, što i nije baš tipično, ako me poznajete, ali stvarno nemam šta da kažem. Niti imam želju da nešto pametno ispričam, jer više volim da posmatram kako neko gradi sliku o sebi, nego da se trudim da očaram ljude sa druge strane stola. Prestao sam to odavno da radim, jer sve više shvatam da šta god govorili, sagovornici vas u velikoj meri ne slušaju, jer nemaju vremena od divljenja sebi samima.

Ivan Tokin Oni Ivan Tokin: Oni Dusty_cover Gistro priče: Prolećno veče u kraju
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Gledam sve te zabrinute poglede u žurbi. Svi trče, panično jure nekuda, niko ne stoji. Pravljenje pauza nije dobro ni za koga, jer ako se napravi predah, drugi su odmah u prednosti, jer danas je tako lako misliti da nisi dobar ni u čemu. Uvek postoji neko ko je bar za dlaku bolji, ima više lajkova od tebe, radi bolje, izgleda lepše, olako se snalazi, dobija šta želi, ide mu glatko. A ti, ti si govno.

Milano Nikad domaćica: Volela bih jednom da se udam Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Pobeda straha
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Sedim tako u svojoj sobi, gledam u zatvorena vrata i razmišljam šta bih vam napisao. Ponekad mislim da sve ovo nema smisla, ali onda na kraju, u poslednjem trenutku, dok mi deadline stoji nad glavom poput giljotine, pojavi se nešto što bih rado podelio sa vama i nova vrata se otvore. Često mi se čini da ovo što vidim sopstvenim očima, nije uopšte realno, a možda i nije toliko zanimljivo za čitanje. Ali, dok živim svoj život u potrazi za smislom, u svakom trenutku ili u osobi vidim potencijal za dobar tekst.

Perač prozora (foto: Pixabay) Siroti Mali Ratovi: Mesta na kojima (ne)rado čitam Sladoled Skoča Gistro priče: Sladoled
Foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Ležim na bolničkom krevetu i gledam kako tečnost iz flaše infuzije kaplje u moju venu. Nije mi dobro, imam jake bolove, ali toliko sam svestan da mogu da razmišljam o životu. Uostalom, o čemu biste drugo i razmišljali kada se nalazite u Urgentnom centru, tu odmah, nadomak smrti. U susednoj sobi čujem zvuk aparata, nečiji otkucaji srca u pozadini, kao zlosutna najava kraja.

Kišni dan Ivan Tokin: Posle Trafika Skoča Gistro priče: Kod Vuka, šezdeset i neke
Foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Odavno sam shvatio da ljudi ne vole neprijatna pitanja. Odnosno, čini mi se da im veći pritisak stvaraju situacije u kojima ne znaju šta da odgovore, bez obzira na to koliko je pitanje intimno ili glupavo. Iz čiste dosade, radoznalosti ili bezobrazluka, više nisam ni sam ne znam zbog čega, nikako da odustanem od zapitkivanja. I stvarno, najozbiljnije bez ikakvog preterivanja, vidim kako se ljudima stvara strah u predelu očiju, a odmah zatim sasvim lagano počne i bes da izbija na površinu.

pexels-photo-246367-cover Siroti Mali Ratovi: Urođeno nam je da pravimo gluposti pred osobama koje nam se sviđaju i to je okej fa Gistro priče: Polomljeni stepenik na Terazijama
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Gde god da odete van svoje zemlje, u posetu na par dana ili da živite sa ciljem „do kraja života“, prvo što primetite sasvim sigurno su kulturološke razlike. Odnosno, po čemu se ti ljudi tu razlikuju od onih tamo. Da li se smejete na istim mestima ili vam ništa nije smešno? Da li voze kao ludaci ili se drže pravila kao pijani plota? Da li je vama hladno, dok je njima toplo? Da li vole ljuto ili ne podnose slatko? Da li su više pivo ili vino nacija? Da li više trče ili sede ispred TV-a? Pored svih stvari kojima nas život uči, hteli ne hteli, nema načina da se ne poredimo sa drugima i čudimo navikama za koje nismo ni znali da postoje, onako sami sa sobom, u strahu da priznamo da nam ništa tu nije jasno.

Bolesna kolumna Žena na ivici nervnog sloma: Bolesna kolumna 17A_0019 Prozor u dvorište: Nemam kad da mislim na vreme
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Nisam znao koliko ništa ne razumem dok nisam krenuo u školu jezika. Svakog jutra, tačno u devet sati, kao nekad, pakujem sendvič i čokoladicu u torbu, radim domaći u zadnjem trenutku i krećem u „avanturu“. Svakog dana me čeka neka nova reč, caka ili izuzetak od pravila. Imam neki čudnovat utisak u glavi, jer ovo iskustvo kao da se već dogodilo negde u prošlosti, ipak na neki način je u potpunosti novo.

__7_0178 Prozor u dvorište: U potrazi za izgubljenim vremenom environmental-protection-326923_960_720 Siroti Mali Ratovi: Ubrzao sam propast planete za 7 sati
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Pre neko veče, iz čiste dosade, pogledao sam snimak sa dodele Zlatnog globusa u kome Opra Vinfri drži bukvicu zvanicama u sali, koji je navodno zasenio ceo događaj. Mene njen istrenirani glas voditeljke telešopa uvek podseti na činjenicu da bi ta žena mogla da proda i kartonske cipele, franetično uzvikujući “ako pozovete za dva minuta, imaćete još i besplatan kovčeg od javora”. Nije da ne razumem o čemu ona govori, ali se zaista pitam u kom smeru ide svet i koliko je neukusno kada se tako ozbiljna tema popularizuje na taj način. Između dva kanapea sa dimljenim lososom posutim tartufima i par dobrih viskija od sponzora, prolama se aplauz podrške, pokriven krupnim planovima “me too” žrtava.

Ana Vučković Bebe Žena na ivici nervnog sloma: Bebeća kolumna Foto: Uroš Dimitrijević Siroti Mali Ratovi: Božićni duh se nalazi bliže nego što sam mislio
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Ne znam kad je to počelo, ali ljudi me oduvek fasciniraju. Čudno je, skoro da me ništa ne uzbuđuje do te mere kao što to čine ljudi. Nije važno kakvi su, to me ne zanima, dobri ili loši, crni ili beli, sređeni ili odrpani, bitno je samo da su živa bića.

Ništa mi nije toliko napeto, ali bukvalno ništa, čak sa toliko divljenja ne gledam ni umetnička dela, zgrade u gradovima u kojima nisam bio, tek kupljena stvar koju sam dugo želeo ili pak film koji me je oborio s nogu.

Prozor u dvorište Prozor u dvorište: O međedima i ljudima Jutro Skoča Gistro priče: Pokvareni autobus
Prozor u dvorište
U VAZDUHU · kolumna

Ne spavam kako treba skoro već tri dana i imam utisak da lagano počinjem da ludim. Nije ni čudo što je nespavanje jedna od osnovnih metoda mučenja po zatvorskim ćelijama. Sada mogu da shvatim da se sve lako prizna ukoliko ne sklopiš oči bar 48 sati.

Zapravo, nije da me nešto mori ili da imam nečistu savest, već samo taj bol u ruci, konstantno me seva, od ramena na dole, prema laktu. I tako, poput neke babe u banji, pokušavam na sve načine da pomognem sebi, međutim ništa – bol ne odlazi.

Jutro Skoča Gistro priče: Pokvareni autobus Prozor u dvorište Prozor u dvorište: Čega ćemo da se sećamo?
Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Uglavnom ne verujem kada ljudi kažu da su nostalgični, jer nikada nisam do kraja znao šta to znači. Možda je to zbog toga što nikad nisam imao zbog čega da budem setan, jer sam ranije samo želeo da mi se roditelji vrate živi iz rata. Nije mi nedostajalo ni obdanište, ni škola, ni park, bilo mi je potrebno samo da ponovo budemo na okupu i jedemo supu.

Cirkus Gistro priče: Cirkus Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Svetlo u tami