Foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Odavno sam shvatio da ljudi ne vole neprijatna pitanja. Odnosno, čini mi se da im veći pritisak stvaraju situacije u kojima ne znaju šta da odgovore, bez obzira na to koliko je pitanje intimno ili glupavo. Iz čiste dosade, radoznalosti ili bezobrazluka, više nisam ni sam ne znam zbog čega, nikako da odustanem od zapitkivanja. I stvarno, najozbiljnije bez ikakvog preterivanja, vidim kako se ljudima stvara strah u predelu očiju, a odmah zatim sasvim lagano počne i bes da izbija na površinu.

pexels-photo-246367-cover Siroti Mali Ratovi: Urođeno nam je da pravimo gluposti pred osobama koje nam se sviđaju i to je okej fa Gistro priče: Polomljeni stepenik na Terazijama
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Gde god da odete van svoje zemlje, u posetu na par dana ili da živite sa ciljem „do kraja života“, prvo što primetite sasvim sigurno su kulturološke razlike. Odnosno, po čemu se ti ljudi tu razlikuju od onih tamo. Da li se smejete na istim mestima ili vam ništa nije smešno? Da li voze kao ludaci ili se drže pravila kao pijani plota? Da li je vama hladno, dok je njima toplo? Da li vole ljuto ili ne podnose slatko? Da li su više pivo ili vino nacija? Da li više trče ili sede ispred TV-a? Pored svih stvari kojima nas život uči, hteli ne hteli, nema načina da se ne poredimo sa drugima i čudimo navikama za koje nismo ni znali da postoje, onako sami sa sobom, u strahu da priznamo da nam ništa tu nije jasno.

Bolesna kolumna Žena na ivici nervnog sloma: Bolesna kolumna 17A_0019 Prozor u dvorište: Nemam kad da mislim na vreme
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Nisam znao koliko ništa ne razumem dok nisam krenuo u školu jezika. Svakog jutra, tačno u devet sati, kao nekad, pakujem sendvič i čokoladicu u torbu, radim domaći u zadnjem trenutku i krećem u „avanturu“. Svakog dana me čeka neka nova reč, caka ili izuzetak od pravila. Imam neki čudnovat utisak u glavi, jer ovo iskustvo kao da se već dogodilo negde u prošlosti, ipak na neki način je u potpunosti novo.

__7_0178 Prozor u dvorište: U potrazi za izgubljenim vremenom environmental-protection-326923_960_720 Siroti Mali Ratovi: Ubrzao sam propast planete za 7 sati
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Pre neko veče, iz čiste dosade, pogledao sam snimak sa dodele Zlatnog globusa u kome Opra Vinfri drži bukvicu zvanicama u sali, koji je navodno zasenio ceo događaj. Mene njen istrenirani glas voditeljke telešopa uvek podseti na činjenicu da bi ta žena mogla da proda i kartonske cipele, franetično uzvikujući “ako pozovete za dva minuta, imaćete još i besplatan kovčeg od javora”. Nije da ne razumem o čemu ona govori, ali se zaista pitam u kom smeru ide svet i koliko je neukusno kada se tako ozbiljna tema popularizuje na taj način. Između dva kanapea sa dimljenim lososom posutim tartufima i par dobrih viskija od sponzora, prolama se aplauz podrške, pokriven krupnim planovima “me too” žrtava.

Ana Vučković Bebe Žena na ivici nervnog sloma: Bebeća kolumna Foto: Uroš Dimitrijević Siroti Mali Ratovi: Božićni duh se nalazi bliže nego što sam mislio
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Ne znam kad je to počelo, ali ljudi me oduvek fasciniraju. Čudno je, skoro da me ništa ne uzbuđuje do te mere kao što to čine ljudi. Nije važno kakvi su, to me ne zanima, dobri ili loši, crni ili beli, sređeni ili odrpani, bitno je samo da su živa bića.

Ništa mi nije toliko napeto, ali bukvalno ništa, čak sa toliko divljenja ne gledam ni umetnička dela, zgrade u gradovima u kojima nisam bio, tek kupljena stvar koju sam dugo želeo ili pak film koji me je oborio s nogu.

Prozor u dvorište Prozor u dvorište: O međedima i ljudima Jutro Skoča Gistro priče: Pokvareni autobus
Prozor u dvorište
U VAZDUHU · kolumna

Ne spavam kako treba skoro već tri dana i imam utisak da lagano počinjem da ludim. Nije ni čudo što je nespavanje jedna od osnovnih metoda mučenja po zatvorskim ćelijama. Sada mogu da shvatim da se sve lako prizna ukoliko ne sklopiš oči bar 48 sati.

Zapravo, nije da me nešto mori ili da imam nečistu savest, već samo taj bol u ruci, konstantno me seva, od ramena na dole, prema laktu. I tako, poput neke babe u banji, pokušavam na sve načine da pomognem sebi, međutim ništa – bol ne odlazi.

Jutro Skoča Gistro priče: Pokvareni autobus Prozor u dvorište Prozor u dvorište: Čega ćemo da se sećamo?
Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Uglavnom ne verujem kada ljudi kažu da su nostalgični, jer nikada nisam do kraja znao šta to znači. Možda je to zbog toga što nikad nisam imao zbog čega da budem setan, jer sam ranije samo želeo da mi se roditelji vrate živi iz rata. Nije mi nedostajalo ni obdanište, ni škola, ni park, bilo mi je potrebno samo da ponovo budemo na okupu i jedemo supu.

Cirkus Gistro priče: Cirkus Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Svetlo u tami
Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Buljim u more, mirno je, na površini vode se pravi tepih od šljokica od sunčevih zraka. Nekada me je plašila tišina koja ostane za turističkom sezonom, kada turisti napuste grad i kada nestane miris roštilja, krema za sunčanje i krofni na plaži. Danas, dok ležim na hladnoj steni i gledam kako jedrilica lagano nestaje u horizontu, osećam kako mi upravo ta, nekada zastrašujuća gluvoća miluje nervni sistem. Pogled na luku i ogromne rezervoare za nafru vraćaju me u doba kada sam strepeo za sopstvenu budućnost, baš kao i danas što osećam ogroman strah od neizvesnosti.

Trafika Gistro priče: Devojka iz trafike Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Čoveče, odmori se
Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Na neki perverzan način volim svadbe i sahrane. Ponekad mi se čini da su to jedini događaji kada su ljudi, uprkos osmišljenoj koreografiji i svim pokušajima da prikriju pravu sliku stvari, zapravo najiskreniji. U gotovo neprimetnom govoru tela, osmesima i suzama, zapravo izbija onaj pravi život. Čak ni tone šminke i želja da sve izgleda beskrajno bajkovito na Instagram profilima svih zvanica i gostiju, ne može da prikrije ono što se godinama taloži ispod tepiha.

Zalazak sunca u ulici Gospodara Vučića Gistro priče: Zalazak sunca u ulici Gospodara Vučića Nikad nije ono što mislite Prozor u dvorište: Nikad nije ono što mislite
Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Sedim, ćutim i gledam u daljinu. Malo pričam, još manje pitam. Uglavnom slušam šta ljudi oko mene pričaju, ali to sve manje više znam. Nije da se pravim pametan, nego se ljudi previše ponavljaju. Mislim da je to zbog toga što nemamo šta da kažemo jedni drugima, a izlaz iz kolektivne nemoći se baš i ne nazire. Mislio sam da nikada neće doći trenutak kada ću reći da mi tišina prija, da bih po ceo dan da slušam melodije mira i spokoja, ali eto, izgleda da čovek nikada ne zna kada će šta u životu da poželi.

Stomaci Žena na ivici nervnog sloma: Stomaci Ruskinje Srećna domaćica: Ruskinje
Bajloni pijaca (foto: Jordan Cvetanović)
U VAZDUHU · kolumna

Nedelja je dan kada idem na pijacu. Mislio sam da nikada neću postati ta vrsta osobe, da ne kažem grin market prsn, ali eto i to se dešava. Uvek me je uznemiravala haotičnost, gužva na pijacama, agresivnost prodavaca, kao da nešto moram da kupim, a ne treba mi uopšte. Ipak ima nečeg privlačnog u tome kad vas vuku za rukav i govore da je nešto jeftino, to je valjda neka seljačka psihologija na koju čovek lako padne ako nije pod kontrolom.

Nema ljutiš Žena na ivici nervnog sloma: Nema ljutiš Srećna domaćica - banja Srećna domaćica: Banja
Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Ponekad nemam šta da napišem. Prazan sam i ćutao bih. Puštao bih da vreme prolazi i da me hvata lagana panika od toga što mi kursor igra pred očima nad praznim papirom. Divim se ljudima koji posle svega, imaju šta da kažu. Na primer, Basara čovek piše svaki dan. Nemojte pogrešno da me razumete, uopšte se ne poredim se s njim, samo me fascinira što on eto ima veću kondiciju od mene, a siguran sam da ga život nije baš mazio. Elem, taj čudni osećaj praznine koji mi se javi s vremena na vreme počinje da me uznemirava, jer danas je više nego ikad važno da svako ima mišljenje, bilo kakvo, samo da ga ima.

Žena na ivici nervnog sloma Žena na ivici nervnog sloma: Male tajne matorih majstora Ekvivalajzerka Ivan Tokin: Ekvilajzerka
Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Idem pre neki dan ulicom, baš se vučem i razmišljam da li bi bilo okej da me sada spuca neki auto, onako iznenada i unese malo dinamike u moj život. Koračam tako, kao da imam devedeset godina, ogledajući se u izlozima i u glavi mi odzvanja ona najadnija mantra iz knjiga za samopomoć, da se u životu treba radovati malim stvarima i uživati u sitnicama. Kao kada nemaš čemu, ti se onda raduj bilo čemu. Međutim, čovek je žudeći da mu se desi sedmica na lotou ili da mu zaista upadne kašika u med pa da ne mora ni prstom da mrdne, zaboravio da u životu postoje neke svakodnevne i obične stvari koje su prestale da ga raduju, jer se podrazumevaju i više nikome ništa ne znače.

Tom's Diner Žena na ivici nervnog sloma: Bleja po polisu Born in the USA Populizam: Bruce Springsteen u poseti
Prozor u dvorište
U VAZDUHU · kolumna

Pre neki dan ulazim u taksi, a u njemu sedi jedan sredovečni gospodin i ozbiljno širi miris znoja oko sebe. Okej, nije baš prijatan osećaj, ali ajde, da ne cepidlačim, znam da će vožnja kratko da traje. Međutim, uprkos tome što izraz mog lica nedvosmisleno govori da mi nije do razgovara, taksista ipak započinje konverzaciju. Naravno da su retki primeri taksista posle kojih izađete bolje raspoloženi.

Sviraj to uživo, Sem Žena na ivici nervnog sloma: Sviraj to uživo, Sem Laibach Populizam: Najbolje devedesete / Laibach „NATO“