Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Koliko volim da odem iz grada, čisto onako da mi guzica vidi put. Najviše se radujem kada putujem bez ikakvog razloga i sa malo prtljaga, samo tako da se dokopam neke druge dimenzije i vidim meni drage ljude. Doduše, ja to ubrajam u kategoriju „razlog“ mnogo više od bilo čega. Uverio sam se miljardu puta da su ljudi najčešće mnogo zanimljiviji, čak i oni najgori primerci, od arhitekture, muzeja i prodavnica visoke mode. Kada tako padnete na nečiju teritoriju, ničim izazvani, i udahnete tuđi sadržaj poput koncetrisano čistog vazduha sa Alpa, dobijete sasvim sigurno još nekoliko godina života.

Levo-desno Prozor u dvorište: Levo-desno Kalifornija Gistro priče: Kalifornija
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Nisam znao koliko ništa ne razumem dok nisam krenuo u školu jezika. Svakog jutra, tačno u devet sati, kao nekad, pakujem sendvič i čokoladicu u torbu, radim domaći u zadnjem trenutku i krećem u „avanturu“. Svakog dana me čeka neka nova reč, caka ili izuzetak od pravila. Imam neki čudnovat utisak u glavi, jer ovo iskustvo kao da se već dogodilo negde u prošlosti, ipak na neki način je u potpunosti novo.

__7_0178 Prozor u dvorište: U potrazi za izgubljenim vremenom environmental-protection-326923_960_720 Siroti Mali Ratovi: Ubrzao sam propast planete za 7 sati
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Pre neko veče, iz čiste dosade, pogledao sam snimak sa dodele Zlatnog globusa u kome Opra Vinfri drži bukvicu zvanicama u sali, koji je navodno zasenio ceo događaj. Mene njen istrenirani glas voditeljke telešopa uvek podseti na činjenicu da bi ta žena mogla da proda i kartonske cipele, franetično uzvikujući “ako pozovete za dva minuta, imaćete još i besplatan kovčeg od javora”. Nije da ne razumem o čemu ona govori, ali se zaista pitam u kom smeru ide svet i koliko je neukusno kada se tako ozbiljna tema popularizuje na taj način. Između dva kanapea sa dimljenim lososom posutim tartufima i par dobrih viskija od sponzora, prolama se aplauz podrške, pokriven krupnim planovima “me too” žrtava.

Ana Vučković Bebe Žena na ivici nervnog sloma: Bebeća kolumna Foto: Uroš Dimitrijević Siroti Mali Ratovi: Božićni duh se nalazi bliže nego što sam mislio
Trafika
U VAZDUHU · kolumna

Veče. Cvećara. Žurim na proslavu. Čekam tipa ispred. Kupuje gomilu cveća. Traži da stavi ovo, i ono, ne to, ali ono tamo može. I zelenu paprat. I naravno da uvije. I taman kada je cvećarka završila uvijanje, on spazi još jedan ljubičasti cvet, te je zamoli da sve otpakuje, te da doda i njega. Pizdeo sam. Tip mi se nimalo nije dopadao. U njegovom pogledu je bilo nešto zlo i delovao je kao neko ko pravi sranja. Takvi obično i daju velike pare na cveće. Šta sam ja bogu skrivio da baš ispred mene stane lik koji tripuje da će mu zbog kreativnosti u odabiru buketa ona oprostiti?

Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Čoveče, odmori se Žena na ivici nervnog sloma Žena na ivici nervnog sloma: Kućni red
Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanovića
U VAZDUHU · kolumna

Ne znam koliko sam puta do sada čuo onu rečenicu: Bože, šta ti je život? I stvarno, bez obzira na sve ove bizarne okolnosti pod kojima živimo danas, u našoj zemlji, kakva god da je, život je magičan i tragičan, da ne kažem, život je čudo. Sva sreća pa se mozak trudi da zaboravi sve ono ružno, odvratno, potresno, uznemiravajuće, traumatično. Sve ono što nam se dešava dok pokušavamo da stvorimo uslove da budemo srećni i ispunjeni. Da nas ništa ne žulja u cipelema u kojima koračamo tempom koji nam prija.

Decu ne donose rode Gistro priče: Decu ne donose rode Prozor u dvorište, foto:  Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Vreme koje se topi
Prozor u dvorište, foto:  Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Sedim u čekonici pred ukrcavanje na let. Noć, koja iz dana u dan, sve više skraćuje dan, uveliko je pala. U vazduhu se, pored teških parfema putnika, oseća dolazak jeseni i početak škole. Sinonim za melanholiju – prvi septembar – dan sve postaje teško i tromo, momenti kada znamo da je odzvonilo letnjim avanturama, golim ramenima i spavanju do kasno.

Gistro priče, Skoča Gistro priče: Zašto svi odlazimo u tri lepe? Ana Vučković Žena na ivici nervnog sloma: Rane
Strah od svega (foto izvor: google images)
U VAZDUHU · kolumna

Kao.., pa ne, dobar je strah ali u nekoj meri, dobra je određena doza straha, strah pokreće, njime samo treba ovladati i učiniti ga svojim saveznikom, strah održava, strah nas čini opreznim i budnim, strah je nekad zaista potreban, koristan čak, strah motiviše i tera te da se boriš, strah nas štiti. Kad čujem tako nešto dođe mi da tom nekom tako nekako otkinem nogu, razvrnem vilice, da ga zafrljačim u reku, da nogu zafrljačim u reku, i vilice, da se opašem dinamitom i sve u vazduh i sebe i nogu i reku i vilice.

U svom filmu (foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: Vožnja u sopstvenom filmu Tahiti Žena na ivici nervnog sloma: Tahićanska estrada
Tahiti
U VAZDUHU · kolumna

Pre dve nedelje bila sam na iseljenju iz zemlje. Ne svom, iako bih ovu kolumnu mogla da pišem i iz Kopenhagena. Ljudi sve češće prave proslave iseljenja. Novine su i one kojima se proslavlja uspešno okončan razvod braka, a pogotovo je svečano obeležavanje poslednje rate kredita. Kako nam je bilo lepo na iseljenju prijatelja koji su zapalili u Kanadu da mozak puste na Otavu.

Elizabeta I (foto izvor: google images) Pouke iz prošlosti: Tecite suze, zbog kraljice Susret sa samim sobom Utorkom na dva točka: Susret sa sâmim sobom
Susret sa samim sobom
U VAZDUHU · kolumna

Dok sam juče vozio svoj stari gradski bicikl, na jednoj raskrsnici sreo sam sâmog sebe. Takođe sam vozio bicikl, ali sportski. Logično, najpre sam pomislio da je reč o nekome ko samo liči na mene. No, pogled na srcoliki ožiljak na potiljku – uspomena na davnašnji pad s bicikla – otklonio je sumnju o kome je reč.

JORDAN (Prozor u dvorište) Prozor u dvorište: Biće vam lakše Žene u kuhinji (foto: google images) Žena na ivici nervnog sloma: Beogradska vinjeta
Plato Bitef
U VAZDUHU · kolumna

Mnogo nije zabavan, a mučen onaj izrovareni komad asfalta između skretanja u Drinčićevu i bočnog ulaza u Bajloni, od Bitefa, do tramvajskih šina, asfaltni limbo – ni trotoar, ni plato, ni trg, ni parking, ni deo parka, ni deo ulice, ni deo pijace, ni deo grada, a sve to po malo, dva-tri ara asfaltne njive što s vremena na vreme, po nekoj sebi implicitnoj, ezoterijskoj dinamici, gori, lomi i puca.

san Utorkom na dva točka: Košmar šekspir Pouke iz prošlosti: Italijanski Šekspir
Srećna domaćica - letovanje
U VAZDUHU · kolumna

U veliki crni kofer ukrašen ružičastom plastičnom trakom, kao znak raspoznavanja, pakuje stvari za letovanje. Uvek se pakuje u zadnjem trenutku, par sati pred poletanje. Pred svako putovanje obeća sebi da će napraviti spisak potrebnih stvari, ali zaboravi, pa je, dok se naglas preslišava, obuzme blaga nervoza i psuje sebi sve po spisku.

Vila Duraco Pouke iz prošlosti: Duh svira klavir Ada Ciganlija (foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: Između života i smrti
Pouke iz prošlosti
U VAZDUHU · kolumna

Marko Jezekija Lombrozo (koji će kasnije promeniti ime u Čezare) rođen je u Veroni 6. novembra 1835. godine, a umro 19. oktobra 1909. godine u Torinu. Bio je italijanski lekar, antropolog, kriminolog i forenzičar jevrejskog porekla. Predstavnik pozitivizma, postao je predvodnik kriminalističke nauke i začetnik kriminološke antropologije.

Čudo neviđeno - Jordan Prozor u dvorište: Čudo neviđeno Ćalac kolumna Žena na ivici nervnog sloma: Ćalac