City Magazine 166

Svi sad naravno tragaju za srećom, kače slike gde su srećni, nasmejani, uživaju u hrani, piću, putovanjima… A zapravo, koliko vremena i kada smo zaista, ali stvarno srećni – to ne priznajemo ni sebi samima. Ako izuzmemo to da racionalizujemo da smo srećni, što se svodi na konstataciju da smo boguhvala živi i zdravi, koji je to trenutak da smo baš, baš srećni? Da to osećamo, da treperimo, da smo zadovoljni da hoćemo da puknemo od sreće. Kad smo bili mali, mnogo više je bilo tih trenutaka.

City magazine 165 # 165 City Magazine // Praznina City Magazine 164 # 164 City Magazine // Nove godine
City magazine 165

Ovih dana na tv-u gledam samo jedno – Olimpijadu. Valjda jedini i poslednji događaj gde imam utisak jedinstva na globalnom nivou, povezanosti svih ljudi na ovom svetu, optimizma, lepog
života koji se sastoji od borbe, poraza i pobeda. Volim i tu nesavršenost sportista koji na njoj
učestvuju. Jer sport je postao strašan, kao da ne gledamo ljude već neke nadljude čiji mišići nikada ne pucaju, kosti ne bole, psiha nikada ne popušta. Vrhunski sport je postao surov, slabosti se ne praštaju.

City Magazine 164 # 164 City Magazine // Nove godine City Magazine 163 # 163 City Magazine // Kviz

Vrh