jorg-angeli-387328-unsplash
U VAZDUHU · kolumna

Doručkovali smo u kafani u kraju, sedeli smo jedno pored drugog, za stolom pored nas bili ljudi s malom decom, pa su im se pridružili još troje, isto muž i žena s malim detetom. Muža sam poznavao, ali mu se nisam odmah javio. Nisam mu se javio ni kasnije, otišli smo a ja se nisam s njim pozdravio, niti sam ga upoznao s svojom ženom, mada sam želeo. Nismo se nijednom pogledali, on ne zvera oko sebe, mada je moguće da me je primetio, ali je ostavio meni da se javim, ako hoću.

Piše: Ivan Tokin

999090_10151511638127872_707329375_n Prozor u dvorište: Dolina suza 34A_0040 Prozor u dvorište: Pomeri se s mesta
market-3466906_1280
U VAZDUHU · kolumna

Tu je, ispred mene, Kalenić pijaca. Svi su tu. Gospođa za klavijaturama sedi pored mesare, na centralnom ulazu iz Njegoševe, svira precizno, na trenutke dirljivo. Prolazim dok svira neku francusku šansonu, sedi, vunene rukavice su joj bez prstiju, prsti su joj često teški, svira, tu je. Stojim u redu za slaninu da bih imao neki normalan razlog da stojim zagledan, slušam i lepo čujem sve, melodija boji svakoga ko uđe u sliku, dok je tu.

Piše: Ivan Tokin

_21_0053 Prozor u dvorište: Vidim ja dobro 31A_0154 Prozor u dvorište: Ključala voda
Pasulj u grmlju
U VAZDUHU · kolumna

Danima sam želeo da jedem čorbast pasulj sa suvim rebrima, možda i mesecima. Bilo je leto i kao nije vreme za suvo meso, život mi je ovog leta bio takav da nikako da uhvatim trenutak da skuvam taj pasulj a plašio sam se kafane, znam nekoliko kafana gde je uglavnom dobar ali nije mi se kockalo sa rasploženjem kuvara, mogućim propustima u kvalitetu mesa, količinom zaprške i takvim stvarima, pa se taj prvi pasulj posle dugačke pauze odlagao u beskonačnost.

_17_0091 Prozor u dvorište: Ko živ, ko mrtav kud idijoti Ispovesti uživaoca pop kulture: KUD Idijoti i ja
Japanski zmajevi
U VAZDUHU · kolumna

Na ostrvu u sredini kružnog toka na Bogosloviji, na travi, po kiši, stoje dvoje i ljube se. Njegove šake su na njenom licu a njene na njegovim mišicama. Žuta kosa joj pada na leđa, ravno isečena, na nogama su joj crvene patike, stoji na prstima. On je jak, viši od nje, stabilno stoji, deluje pouzdano dok je ljubi. Onda pretrčavaju ulicu i odlaze nizbrdo, ka Višnjici.

Foto by Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Dva lica stvarnosti Beograd Gistro priče: Da je Duško Radović živ…
Čokolada Tokin
U VAZDUHU · kolumna

Ako bi nas jedna posebna devojka čiji je maternji jezik engleski i čije ime počinje na slovo A pustila u svoje misli, ko zna čemu bismo svedočili. Kažem vam da je posebna jer imam takav osećaj, nemam nikakve opipljive argumente za takvu tvrdnju. Ipak, spreman sam da se zakunem da u sebi ima nešto što se retko viđa. Opet, ne znam šta je to, ali znam šta mi je sve rekla, i to ne u poverenju, nego onako, usput, skoro u prolazu.

Traka u kosi - Skoča Gistro priče: Devojka s trakom u kosi Prozor u dvorište Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Slične razlike
Kišni dan
U VAZDUHU · kolumna

Četvorica, preko 60, sede za stolom u kafani, pa jedan ode, motorizovan je, tako su mu rekli, jer sa pijace vuče kolica na točkovima. Dvojica su s pijace, ovaj drugi nema točkove na cegeru, on nije motorizovan. Nedostaje im jedan, po prezimenu Crnogorac, po nadimku Beograđanin. On je na svadbi u Novom Sadu. Pričaju kako je bilo nekad, ne žale, samo konstatuju, jedan konstatuje da je dugo mislio da može da radi šta god hoće i da će tako moći koliko god hoće. Sad je shvatio da ne može koliko god hoće.

Trafika Skoča Gistro priče: Kod Vuka, šezdeset i neke Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Slobodna vožnja
Ivan Tokin Šareni dani
U VAZDUHU · kolumna

Nekad je neverovatno koliko čoveku može da ne ide. Sudaram se sa ivicama stolova, ne mogu da ubacim papir od bureka u kantu sa metar razdaljine, isprska me tuš odevenog dok krećem na posao, napišu mi kaznu što sam prešao najužu pustu ulicu na svetu na crveno, vidim poslednje trenutke života nekog nepoznatog goluba na početku Drinčićeve, koji divlja po životu otvorenog vrata, krv mu mirno ističe na mirnu, rapavu površinu početka ulice u kojoj žive razni ljudi, a on baš tamo umire i krv mu je kao moja, skoro iste boje, nedovoljno svetlo crvena da napravi dovoljno jak kontrast u odnosu na asfalt, hladno je, on je skoro mrtav, ali mi drug kaže da je tom golubu ipak hladno, skoro mrtvom, dok umire, dok idemo na pijacu po meso neke druge mrtve životinje koje mi nije žao ili u tom trenutku nije, i pocepa mi se nova jakna na rešetku najobičnijeg ulaza pored koga prolazim, nekako tačno iznad srca, i pocepa mi se srce na najobičniju rečenicu izgovorenu u pravom trenutku, na pogrešnom mestu i u pogrešnom društvu.

Merdevine Gistro priče: Glupavi petak Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Izgubljeni u prevodu
Kajgana
U VAZDUHU · kolumna

Ona ne jede ljuto, ali jede kajganu za doručak. Ja sam hteo omlet. Znači, iz dva puta. Ja s ljutim paprikama a ona bez, jer ona ne jede ljuto. Omlet je bio skoro taman kako treba. Kajgana je bila na pola puta između kajgane i omleta, ali ipak kajgana. Solili smo, jer volimo slano. Krenuli smo putem s malo začina, najviše tri, i kvalitetnim namirnicama. So je začin. Biber isto, i beli luk. Malo, ali svi rade za jedan ukus. Jedan jedini. Ostali moraju da igraju za njega i tu nema nikakve priče, ne zato što će on sutra isto tako igrati za nekoga od njih, nego jer tu nema nikakve priče.

Brica Gistro priče: Bricin sin Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: To je u prirodi