photo-1497030947858-3f40f1508e84
U VAZDUHU · kolumna

Juče se desio skandal. Dobro, skandal možda nije prava reč. Desilo se nešto što je pokrenulo nešto drugo. Na jednom sponzorisanom postu koji je reklama za hotel, blogerka se slikala u kupaćem kostimu. Naravno, kako je u pitanju popularna blogerka, naročito među mlađim korisnicama Instagrama, komentara je bilo puno. Svakako, niko nije komentarisao hotel niti kupaći kostim, već telo mlade blogerke. Među tim komentarima bilo je i bilo i negativnih, od kojih je većina kritikovala kilažu. U svojoj kreativnosti uvreda, došlo je čak i do rasističkih ispada. Sve u svemu, post je imao oko 10k više lajkova posle „skandala” i poslužio je kao dobra ilustracija ideje o #positivebodyimage-u, zatim priče o tome da nedostaje solidarnosti među ženama, i naravno priče o tome da žene treba da otkriju lepotu u sebi, u onome čime zrače i tako dalje.

__8_0028 Prozor u dvorište: Nova osećajnost, godina nulte photo-1506815181983-292770fc39f2 Šećerna bolest
__8_0028
U VAZDUHU · kolumna

Za nekoliko dana ću napuniti 37 godina. Iako nisam neki ljubitelj sopstvenih rođendana, radujem se da vreme leti. Nisam se ni okrenuo, a već sam na pragu takoreći zrelog doba, perioda kada se počnete ogledati u ogledalu i brojati bore. Nije da baš nisam ostario, promenio sam se onoliko, ali to sam zapravo jedva i čekao. Mislim da sam od onih ljudi koji se rode stari, što se ne bi baš moglo reći po mom izgledu. Uglavnom u tuđim glavama moj izgled pravi večitu konfuziju i ljudi baš ne mogu da odrede koje sam godište, pa se moji sagovornici do te mere šokiraju da mi traže ličnu kartu na uvid.

photo-1506815181983-292770fc39f2 Šećerna bolest cm3 Prozor u dvorište: Ništa lakše
cm3
U VAZDUHU · kolumna

Ne znam kako se to uopšte desilo, ali odlučili smo da spontano napravimo žurku. A spontano je najbolje – nema velikih očekivanja, faktor iznenađenja, a dođe onaj ko nije imao gde da ode. Nismo znali šta je konkretan povod, hteli smo samo da se zabavimo, ali onda smo shvatili da je Dan mladosti, pa kao što da ne. Izložili smo piće, napravili sendviče sa majonezom, salamom, kiselim krastavčićima i pozvali sve ljude iz imenika. Sve je bilo stvarno jako dobro, kao nekad u stara vremena kada nisi mogao da dođeš na zabavu bilo kako odeven. Sve je funkcionisalo kao podmazano, dok ja nisam završio na podu. Sasvim slučajno. I povredio desno stopalo.

photo-1556786509-ea5a93a22d80 Žena na ivici nervnog sloma: Ukroćena goropad cm2 Prozor u dvorište: Pismo iz tuđine
cm2
U VAZDUHU · kolumna

Draga Jovana,
Iako mi nisi odgovorila na moje prethodno pismo, pišem ti ponovo, s obzirom da ti je telefon isključen već mesec dana. Ne mogu da kažem da te ne razumem, čovek više ne može ni da ode do toaleta, a da ne dobije pregršt novih informacija koje stvarno mogu da ti upropaste dan. I meni se nekada dešava da stavim mobilni uređaj na „flight mode“, ali ne mogu dugo da izdržim, zanima me šta ko radi na Instagramu i da li je u međuvremenu počela da gori još neka svetska znamenitost. Ipak, kao što znaš, volim da budem u toku i da imam mišljenje o svemu.

tom-hermans-642333-unsplash Ivan Tokin: Mornar 000054 Prozor u dvorište: Sizif među konfetama
tom-hermans-642333-unsplash
U VAZDUHU · kolumna

Jedan tip mi je bar jednom rekao da je nešto kikiriki života, sad ne mogu da se setim šta je to bilo, ali znajući njega, poređenje je sigurno bilo na mestu. Svako može da jede kikiriki, i to je verovatno bila jedna od odlika te stvari koja je kikiriki života. Meni su pečeni lešnici ukusniji, ali nije u tome stvar, kikiriki je opšte mesto grickanja, pečeni lešnici su luksuz. Kikiriki mi je usput a lešnici su događaj.

Piše: Ivan Tokin

000054 Prozor u dvorište: Sizif među konfetama 24A_0098 Prozor u dvorište: Duše od stakla
000054
U VAZDUHU · kolumna

Već skoro nedelju dana sam u jako čudnom stanju. Nije ništa loše, naprotiv, sve je u najboljem redu, ustanem vedar i nasmejan, kao da tačno znam šta ću sa sobom da radim. To ipak nije normalno, ja mislim. Imam blagi utisak da sam sve shvatio, razumeo i povezao, a znam da je to zapravo nemoguće. Kada shvatiš sve, nastupa smrt. Ipak imam trideset i sedam godina, nije to baš toliko puno da se otkrije tajna života. Međutim, nešto se ipak desilo, rasute karte u mojoj glavi, posložile su se kao pasijans u onim starim kompjuterskim igricama. Cak-cak-cak. Game over.

24A_0098 Prozor u dvorište: Duše od stakla photo-1451187580459-43490279c0fa Kraj svemira i početak zemlje
24A_0098
U VAZDUHU · kolumna

Stigla mi je juče poruka da nije dobro. Telefon je vibrirao neko vreme, poruke su stizale jedna za drugom, a vesti su bile sve lošije i lošije. Dok pokušavam da shvatim šta se desilo, oblačim prvo što mi padne pod ruku, s predumišljajem da ipak moram da izgledam lepo, čak i kad se sranja dešavaju. Ne pravim pitanje kada treba pomoći prijateljima, zaboravljam da postoji bilo koja moja neodložna obaveza i odlazim direktno na izvor požara da pokušam da ugasim vatru.

photo-1451187580459-43490279c0fa Kraj svemira i početak zemlje bty Žena na ivici nervnog sloma: Ljudi iz vode
22A_0163
U VAZDUHU · kolumna

Neko je jednom rekao da sam ja džukela s ulice koja po ceo dan landara i mislim da je to tačno. Većina ljudi zapravo misli da ja po ceo dan živim napolju, pitaju se da li uopšte posedujem krevet gde spavam, jer je i to poznato da mogu da zaspim gde god vam padne na pamet. Ne znam uopšte kako sam stekao takav karakter, ali ono što mi istinski prija je da bez plana idem negde, samo da ne stojim u mestu. Situacija u kojoj moram da ostanem kod kuće sam i da se zabavim sa sobom, u meni izaziva teški nemir, preplavi me neka grandiozna anksioznost koje mogu da se oslobodim pod uslovom da pričam telefonom dok se baterija ne isprazni ili da napravim obećavajući plan da se ubrzo susretnem s nekim kako bih popunio tišinu s kojom ne mogu da se nosim.

ryoji-iwata-697773-unsplash Ivan Tokin: Kad bi znala 100024520031 Prozor u dvoršte: Podeli sa mnom
ryoji-iwata-697773-unsplash
U VAZDUHU · kolumna

Eksterijer. Dan je, kasno posle podne. Pešački prelaz preko ulice Džordža Vašingotna u Beogradu. Na strani bliže Hilandarskoj stoje: čovek u četrdesetim godinama s kompjuterom u ruci, devojka s rancem na leđima i jedna stara žena. Na drugoj strani, bliže Dalmatinskoj, stoje: momak s kovrdžavom kosom i belim slušalicama u ušima, tata s ćerkom koja je u suknjici i nema preko šest godina i radnik Parking servisa.

Piše: Ivan Tokin

100024520031 Prozor u dvoršte: Podeli sa mnom pexels-photo-1670467 Crna kao abonos
100024520031
U VAZDUHU · kolumna

Plaši me činjenica da sve češće sedim sam za šankom. Ta slika čoveka koji sedi na barskoj stolici, dok barmen glanca čaše, vuče na tešku depru, ali svejedno, ne želim da razmišljam kakav utisak ostavljam za sobom. Ima nečeg meditativnog u ispijanju pića, okrenutih leđa stvarnosti. Sve što u tim trenucima vidim su prelepo osvetljene flaše skupih pića i mokre ruke uslužnog osoblja i pravo da vam kažem prija. U suprotnom, čim okrenete glavu, zapahne vas loš zadah čovečanstva.

pexels-photo-1670467 Crna kao abonos drugari Žena na ivici nervnog sloma: Sve te vodilo k meni
pexels-photo-1670467
U VAZDUHU · kolumna

Trčeći po terenu, teniserka naglo menja pravac, njena kosa vijori kao zastava, kao pozdrav. Sve junakinje bajki, imale su te iste kose, duge talasaste kose koje se viju poput barjaka, dok heroina stoji na uzvišenju. Fatalne žene imaju stroge frizure, koje se u vrtlogu strasti razlete. Mirne i pokorne dušice, imaju uredne kose iz kojih ne ispadaju neposlušne dlake. Neke žene imaju meku kosu, nežnu kao osećanja, a neke sjajne i teške slapove ili nestašne kovrdže. Ja, ništa od toga.

drugari Žena na ivici nervnog sloma: Sve te vodilo k meni Foto: Katarina Popović Jeftina vožnja