Foto: Pinterest/Vučković
U VAZDUHU · kolumna

Kada bi vas neko pitao da izaberete boju koju najmanje volite, i kada bi je zatim neko odstranio iz prirode sigurno bi vam bilo neobično. Počela bi da vam nedostaje. Život ne čine samo omiljene boje ili najbolji prijatelji, previše je stvari kojima ne poklanjate pažnju, a za koje bi vam bilo neobično da ne postoje.

Tekst: Ana Vučković

Zima Ivan Tokin: Pronađi Sneška _21_0529 Prozor u dvorište: People you may know
Zima
U VAZDUHU · kolumna

Ako sam u nešto bio ubeđen, to je da sam završio s Deda Mrazom. Mislio sam da smo se prošle godine sve dogovorili, rekao sam mu da sam srećan i još uvek sam srećan u stvari apsolutno sam srećan i mislio sam da će se Deda Mraz sad baviti nekim drugim.

Tekst: Ivan Tokin

_21_0529 Prozor u dvorište: People you may know __7_0543 Prozor u dvorište: Hoćeš griz?
_21_0529
U VAZDUHU · kolumna

Kada se nakratko vratim u Beograd, sve deluje kao neki san. Duboko uspavan, sve mi se čini poznatim, utabanim, krajnje intimnim, ali poput neke pustinjske fatamorgane nad kojom se nadvija izmaglica, nestvarno (nedo)dirljvo. Gotovo uvek, sada mogu reći da je to već praksa, direktno s aerodroma, odvode me negde. Ulazim u kola bez pitanja, dok mi na putu prepričavaju ko će sve biti, šta nas čeka, a šta možemo posle. Za početak to nešto, pa ćemo da vidimo. Nisam ostavio ni torbu tamo gde ću da spavam, već mi sipaju drugu čašu vina ili toče rakiju koju „moram” da probam. Prepuštam se toj bujici impresija, puštam da me noć vodi, pa gde stignemo. Važno je da se nešto odvija, da se slike smenjuju, a meni se onako lagano stvara neka knedla, neki čudan osećaj u grlu koji ne znam da li je sreća ili tuga.

__7_0543 Prozor u dvorište: Hoćeš griz? 47379584_10218224788760722_2571518575063859200_n-960x480 Ispovesti uživaoca pop kulture: Bajaga i ja
__7_0543
U VAZDUHU · kolumna

Kraj godine je uvek nekako tužan. Bez obzira da li podvlačite crte, sumirate, preispitujete se ili donosite važne odluke, tužno je. Ima nešto duboko melanholično u toj slici novogodišnjih praznika: lampicama koje se pale i gase na nečijem prozoru u gluvo doba noći. Ili polu-izduvani Deda Mraz koji visi na nečijem balkonu. Smoreni tata koji vuče iskomadano svinjsko pečenje u braon masnom papiru sa pijace. Dugački red žena koje sede u stolicama frizerskog salona i listaju lakovane novine. Deca koja bacaju petarde. Sve je to neki tužni filter naše stvarnosti, momenat kada pokušavamo da zaboravimo šta se sve desilo godine koja je na samrti, u nadi da bar u dočeku nove, nećemo razmišljati kakav nas pakao ponovo čeka. Još 365 dana.

47379584_10218224788760722_2571518575063859200_n-960x480 Ispovesti uživaoca pop kulture: Bajaga i ja Prozor u dvorište Prozor u dvorište: Šuplji na sve strane
47379584_10218224788760722_2571518575063859200_n-960x480
U VAZDUHU · kolumna

Sve na ovom svetu mogu da zamislim. Mogu da zamislim ljude koji ne vole sunčane i tople dane. Mogu da zamislim i one koji kada ugledaju more ne dožive nikakvo ushićenje i sasvim ravnodušno pomisle kako je ta velika, slana voda jedan krajnje precenjen fenomen. Mogu da zamislim ljude koji preziru praznike i svečanosti, sve te rođendane i Nove godine, a posebno ih iritiraju grljenje bliskih ljudi, gledanje četvrtog dela franšize „Lude godine“ i izjedanje ruske salate. Mogu da zamislim ljude koje mala deca nimalo ne razneže i u njima vide samo plačuće fabrike nesanice i usranih pelena.

Prozor u dvorište Prozor u dvorište: Šuplji na sve strane Ana Vučković D Žena na ivici nervnog sloma: Stendalov sindrom
Prozor u dvorište
U VAZDUHU · kolumna

Pre nekoliko noći sedeo sam okružen potpuno nepoznatim ljudima. Oni koji me bolje poznaju, dobro znaju koliko volim takve situacije, da se motam tamo gde mi nije mesto i budem u društvu gde nikoga ne znam. Uzbuđuju me ta površna prosuđivanja na prvi pogled i tišina koja nastupi kada se neka nova osoba pojavi u prostoriji. Svaki put mi je toliko zanimljiva ta dinamika ljubaznosti i civilizovanosti koja s početka tako olako sklizne u bezobraluk koji se do kraja večeri pretvori u pijano nadmetanje.

Ana Vučković D Žena na ivici nervnog sloma: Stendalov sindrom 100024520032 Prozor u dvorište: Polje krmenadli
Ana Vučković D
U VAZDUHU · kolumna

Vreme nas je poslužilo, reći će meteoropate i ljubitelji sunčanih dana. Kakvo toplo vreme i vedro nebo u sred novembra. I ne samo što je vedro, već katkad suton dobije onu narandžasto-ružičastu boju, kada postane nadrealno, kao da je neko zapalio oblake. Nekada, kao dete mislila sam da se takvim nebom oduševljavam samo ja, upoređujući ga sa žumancetom, koje se razliva, a danas znam da tu lepotu prepoznaju svi koji će na Instagram, dok ta kratkotrajna lepota traje – okačiti fotografiju.

Tekst: Ana Vučković

100024520032 Prozor u dvorište: Polje krmenadli Stolice na terenu Ivan Tokin: Uspeh
100024520032
U VAZDUHU · kolumna

Ne volim često da idem van grada, pogotovo ne volim da idem na selo. Uopšte nisam od ljudi koji uživaju u tišini prirode, dive se prostranim pejzažima i zalasku sunca pod vetrenjačama. Skoro da me ništa od toga ne uzbuđuje, ali ipak nekad se desi da završim i na takvim mestima. Moja radoznala priroda nikako da me nauči da kažem „ne“, pa tako pristanem da se upustim u još jednu avanturu, izvan moje komfort zone. Spakujem sendviče, keks, knjigu i uputim se u nepoznato, pa šta bude.

Stolice na terenu Ivan Tokin: Uspeh Skoča i Beograd Gistro priče: Mom Beogradu
Stolice na terenu
U VAZDUHU · kolumna

Sve vreme sam imao osećaj da moje noge ne mogu da izvedu sve što mozak smisli – tako mi je rekao čovek tek što smo se upoznali, mada sam ja njega znao mnogo pre toga. Gledao sam ga kako radi ono što najbolje radi i nikad mi nije palo na pamet da nešto hoće a ne može.

Skoča i Beograd Gistro priče: Mom Beogradu Kurt Cobain (MTV Unplugged, 1993. Frank Micelotta, Getty Images) Ispovesti uživaoca pop kulture: Nirvana i ja
Skoča i Beograd
U VAZDUHU · kolumna

Danas je tačno pet meseci od kad nisam sa tobom. Nikad nismo bili toliko razdvojeni. Teško mogu reći da drhtim od nostalgije, ali još teže da mi ne padneš na pamet nekoliko puta dnevno.

Kurt Cobain (MTV Unplugged, 1993. Frank Micelotta, Getty Images) Ispovesti uživaoca pop kulture: Nirvana i ja Prozor u dvorište Prozor u dvorište: Počnimo ljubav iz početka
Kurt Cobain (MTV Unplugged, 1993. Frank Micelotta, Getty Images)
U VAZDUHU · kolumna

Kurta Kobejna sam prvi put video u Sutomoru, dve godine nakon što se ubio.

Bio sam sa svojima na moru. Jedne večeri – tačno tamo na početku onoga što u nedostatku boljeg imena možemo pomalo pretenciozno zvati pešačkom zonom – prošli smo kraj nekakve prodavnice drangulija za turiste na čijim vratima je bio izložen deo svaštarskog asortimana.

Prozor u dvorište Prozor u dvorište: Počnimo ljubav iz početka Foto: Jordan Cetanović Prozor u dvorište: Trula jabuka
Prozor u dvorište
U VAZDUHU · kolumna

„Ljubav se gasi,
al’ još u nama nada živi
ljubav se gasi
ti znaš da oboje smo krivi…“

Ovih dana, više nego inače, imam utisak da sve umire. Malo malo pa neko umire ili je ozbiljno bolestan pa će da umre. Kao da se smenjuje vreme, nestaje lagano, poput leda koji se topi na osunčanom stolu, zauvek u nepovrat.

Foto: Jordan Cetanović Prozor u dvorište: Trula jabuka Queen Ispovesti uživaoca pop kulture: Fredi Merkjuri i ja
Foto: Jordan Cetanović
U VAZDUHU · kolumna

Vest da se mlada devojka ubila odjeknula je Beogradom. Bio je ponedeljak, početak nedelje, ljudi su se vraćali svojoj rutini nakon vikend predaha i trčali za svojim obavezama, a novinari su imali vruću temu za naslovnu stranu, koju će sada nekrofilski da razvlače u nedogled.

Queen Ispovesti uživaoca pop kulture: Fredi Merkjuri i ja Prozor u dvorište Prozor u dvorište: Slađe od snova
Queen
U VAZDUHU · kolumna

Ako bih morao da definišem čoveka, na sve one poznate definicije bih dodao i ovu – čovek je biće kome su neophodne bajke iako, suštinski, u njih ne veruje.

Ipak, malo šta je toliko nasušno neophodno čoveku kao potreba za uživanjem u bajkama. Snežana, Biberče i Baš-Čelik, istina, uglavnom ostaju za nama u detinjstvu, ali nas ne napušta želja da uživamo u pričama u kojima neverovatni junaci (i dosta ređe, nažalost, neverovatne junakinje) prevazilaze podjednako neverovatne neprilike na svom putu ka nekoj vrsti srećnog kraja.

Prozor u dvorište Prozor u dvorište: Slađe od snova Ana Vučković Penzos Žena na ivici nervnog sloma: Starci
Prozor u dvorište
U VAZDUHU · kolumna

U poslednje vreme jako loše spavam. Babe bi rekle „nešto me mori“. Makar da imam noćne more, nego neće san da dođe na oči, otvoreno buljim u plafon i posmatram senke koje dolaze spolja. To me uvek podseti na onaj period kada smo brat i ja morali da dođemo kod babe i dede u Nikšić zbog rata u Sarajevu. Tada bih po celu noć neprekidno gledao projekcije dešavanja sa autoputa i uspavljivao se zvukovima bučnih auspuha.

Ana Vučković Penzos Žena na ivici nervnog sloma: Starci Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Zavidim, dakle postojim
Ana Vučković Penzos
U VAZDUHU · kolumna

Kada mi je umro tata, dugo nisam mogla da podnesem stare ljude, pogotovo u gradskom prevozu. Tražili su svoje, tražili su da sednu, da se uhvate, da se smeste. Mrzela sam ih, jer on nikad neće biti star, taj lepi dečko od pedeset i kusur, on će zauvek imati krupne smeđe oči i biće momak. Mrzela sam ih, jer bi za njih, da ih vid, on rekao da su stari, on bi njima ustao u prevozu. No, on se nikad nije vozio gradskim prevozom.

Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Zavidim, dakle postojim Televizor Lara Marinković: Šta je bilo posle…
UČITAJ JOŠ ČLANAKA

Vrh