Naslovna fotografija - Fotografija 13. pokušaj probijanja blokade u pojasu Gaze pored slike Sloboda vodi narod Ežena Delakroa (foto twitter.com)
fotografija

U vreme kada fotografije mogu da se naprave svakim telefonom, većina njih nema nikakvu vrednost. Ono što svakog dana gledamo na društvenim mrežama obično ne uspeva da nadahne, tavori u digitalnoj formi, briše se ili zaboravlja. Kultne fotografije, s druge strane, izazivaju emocije decenijama. One ispisuju nove stranice u umetnosti i novinarstvu, navode na preispitivanje i menjaju poglede na svet. Vrlo često iza sebe imaju i veoma važne ili zanimljive priče. Deset odabranih primera, poređanih u ostatku teksta po hronološkom redu, uveriće vas u to.

Piše: Ljubisav Panić

Bulevar du Tampl

Prizor koji je zabeležen na revolucionarnoj fotografiji Bulevar du Tampl nastao je 1839. godine. Čistač cipela i njegova mušterija, koji se vide sa desne strane, prvi su ljudi ikada zabeleženi na nekoj fotografiji. Ali, tehnologija autora Luja Dagera još uvek nije mogla da zabeleži stvari u pokretu. Užurbana pariska ulica zato deluje kao da na njoj nema nikoga osim dvoje ljudi, dok su, zapravo, samo oni bili mirni dovoljno dugo da se upišu u istoriju.

Ručak na vrhu nebodera

Fotografija jedanaest radnika, koji se odmaraju 260 metara iznad tla, nastala je 1932. godine, u završnoj fazi podizanja Rokfelerovog centra u Njujorku. Prikazani radnici zaista su bili zaposleni na izgradnji nebodera, ali je fotograf Čarls K. Ebets aranžirao prizor da bi fotografija poslužila za promociju zgrade. Uprkos tome, Ručak na vrhu nebodera jedna je od najpoznatijih fotografija na svetu i simbol američkog uspeha.

Čudovište iz Loh Nesa

Kada je list Dejli Mejl objavio fotografiju misterioznog stvorenja iz jezera Loh Nes, nije slutio da je najverovatnije reč o maketi koja nije bila duža od 90 cm. Prevaru je 1934. godine osmislio Marmaduk Veterel i sproveo je u delo preko posrednika. Bio je to njegov drugi pokušaj da plasira lažnu vest u Dejli Mejlu – pre toga je doživeo neuspeh sa pričom o otiscima stopala čudovišta, jer je bio razotkriven na vreme.

Podizanje zastave iznad Rajhstaga

Dva dana pošto je Hitler izvršio samoubistvo, fotograf i vojnik Jevgenij Hajdel konačno je mogao da se popne na krov zgrade nemačkog parlamenta i fotografiše podizanje sovjetske zastave, koju mu je ujak sašio od crvenih stolnjaka. Na epski prizor senku je bacio vojnik koji pomaže. Imao je sat na obe ruke, tako da je jedan od njih izbrisan prilikom objavljivanja. Dodatni sat na desnom zglobu pomagača bio je nepoželjan zbog sumnje da je stečen prisvajanjem ili krađom pod ratnim okolnostima, što nijednoj vojsci ne služi na čast.

Dan pobede na Tajms Skveru

Na fotografiji Dan pobede na Tajms Skveru sve sija od romantike, ali nje u stvarnosti nije bilo. Mornar Džordž Mendoza strastveno je poljubio bolničarku Gretu Cimer Fridman 1945. godine, na dan kada se Drugi svetski rat okončao kapitulacijom Japana. Greta, međutim, nije poznavala Džordža i nije želela ništa da ima s njim. Mornar je bio pijan, probijao se kroz gomilu i ljubio svaku ženu usput, što je potvrdio i fotograf Alfred Ajzenstad.

Dalí Atomicus

Običan portret nikada ne bi mogao da predstavi neponovljivu ličnost umetnika Salvadora Dalija, a to je znao i Filip Halsman, njegov prijatelj i fotograf. U želji da napravi fotografiju u Dalijevom maniru, Halsman je 1948. godine okupio više asistenata, uključujući svoju suprugu i kćerku. Njihov zadatak bio je da bacaju tri mačke u vazduh i polivaju scenu vodom. Za to vreme, Dali je bio okružen predmetima koji su bili pridržavani ili okačeni da vise u vazduhu, i trudio se da skoči u pravom trenutku. Posle više od dvadeset pet pokušaja, Halsman je konačno zabeležio fotografiju kakvu je želeo.

Junački gerilac

Fakultet umetnosti instituta u Merilendu proglasio je fotografiju Junački gerilac iz 1960. godine najpoznatijom fotografijom na svetu ali, u trenutku kada je nastala, Če Gevara nije bio toliko važan. Albert Korda zabeležio je čuveni portret prilikom govora Fidela Kastra, u kom se kubanski predsednik osvrnuo na tada goruću temu eksplozije broda u Havani. Fotografija Če Gevare zato nije čak ni objavljena u novinama u to vreme. Postala je simbol pobune tek sedam godina kasnije, kada je revolucionar pogubljen u Boliviji.

Izgladnelo dete i lešinar

Kevin Karter zabeležio je ovaj zastrašujući prizor u Sudanu 1993. godine, u vreme kada su fotografi bili savetovani da ne dodiruju ljude zbog opasnosti od zaraze. Posle dvadesetak minuta oterao je lešinara, a izgladnelo, posrnulo dete nastavilo je svoj put ka centru za pomoć Ujedinjenih nacija. Fotograf nije znao šta se s detetom dalje dešavalo. Naknadno je otkriveno da je preživelo put do centra i preminulo od malarije godinama kasnije. Posle objavljivanja, fotografija je izazvala veliku diskusiju o potrebi fotografa da se umeša i pruži pomoć u nezavidnim situacijama. Ovenčana je Pulicerovom nagradom 1994. godine, ali je Karter, četiri meseca kasnije, izvršio samoubistvo. „Proganjan sam živim sećanjima na ubijanja, leševe, bes i bol…“, napisao je u oproštajnoj poruci.

Selfi sa dodele Oskara

Na ceremoniji dodele Oskara, koja je održana 2014. godine, voditeljka Elen Dedženeris ušetala je u publiku i zamolila neke od zvezda da naprave fotografiju s njom. Na desnoj strani selfija, u društvu Bredlija Kupera, Meril Strip, Dženifer Lorens, Kevina Spejsija, Breda Pita i drugih, našao se i nepoznati Piter Njongo, brat Lupite Njongo, glumce koja pozira u pozadini. Voditeljka je u toku ceremonije postavila fotografiju na Tviter, koja je u roku od nekoliko sati podeljena više od tri miliona puta. Fotografija je oborila rekord, ponela titulu najpoznatije selfi fotografije na svetu a, zajedno s njom, Piter je naširoko komentarisan zbog photobombing postupka.

13. pokušaj probijanja blokade u pojasu Gaze

Aed Abu Amro otišao je na protest u pojasu Gaze sa palestinskom zastavom u jednoj ruci i praćkom u drugoj. Želeo je da iskaže nezadovoljstvo zbog izraelske okupacije, kao što je radio mnogo puta ranije. Nije, međutim, znao da ga je Mustafa Hasona zabeležio u pozi koja je u oktobru 2018. s oduševljenjem prihvaćena na internetu. Fotografija je upoređivana sa čuvenom Berninijevom baroknom skulpturom David i slikom Sloboda vodi narod Ežena Delakroa. „Ne odlazim na protest da bih se fotografisao, ali me je ovo ohrabrilo da nastavim sa demonstracijama“, rekao je Amro kada je saznao šta se dogodilo.

naslovna Ovo su najpopularniji Instagram postovi australijskog turizma naslovna Ovo će nasmejati sve mame naslovna Ove fotografije će vas zbuniti naslovna Internet je poludeo za ovom fotkom, proverite zašto · · · · ·