Karađorđev portret, Uroš Knežević, 1852.(foto narodnimuzej.rs), Karađorđeva dolama, detalj (foto Istorijski muzej Srbije)
U VAZDUHU · flešbek

Veliki deo zaostavštine dinastije Karađorđevića nestao je 1941. godine, kada su proterani iz Srbije. Ali, nije sve izgubljeno. Lični predmeti Karađorđa Petrovića, rodonačelnika dinastije i vođe Prvog srpskog ustanka, očuvani su zahvaljujući radu Narodnog muzeja, Muzeja Prvog srpskog ustanka i Istorijskog muzeja Srbije, u koji su dospeli 1966. godine.

Do jeseni, predmeti velikog vožda mogu se videti na izložbi Smrt Karađorđa Petrovića, ali i u nastavku ovog teksta, u kom je predstavljeno deset njegovih retkosti. Ukoliko vam se eksponati učine zanimljivim, ostatak možete potražiti u galeriji Istorijskog muzeja Srbije, koja je na Trgu Nikole Pašića otvorena svakog dana, osim ponedeljka, od 12 do 20 časova.

Filakterion

U devetnaestom veku ljudi su često nosili amajlije, a uloga filakteriona bila je da ih zaštiti pomoću kutijice i lančića. Karađorđev srebrni primerak potiče iz Rusije, u kojoj je vožd proveo više meseci posle sloma Prvog srpskog ustanka. Urađen je livenjem i ukrašen filigranom. Kutijica za čuvanje amajlije je cilindričnog oblika, sa vidnim uticajem islamske ornamentike.

Marama

Pri tajnom povratku iz emigracije, Karađorđe je zastao u Orašju 1817. godine. Pozvao je na sastanak kuma Vujicu Vulićevića, ne sluteći da će uskoro postati žrtva zavere. Kao dokaz da je stigao u Srbiju, poslao je maramu vezanu na jednom kraju u čvor, kao što je ranije bilo dogovoreno. Četvrtasta pamučna marama, koja se čuva u Istorijskom muzeju Srbije, vezana je upravo na takav način.

Fišeklija

Srebrna, pozlaćena fišeklija sa floralnim motivima, ukrašena tehnikama graviranja i iskucavanja, jedna je od više očuvanih Karađorđevih fišeklija. U njima se čuvao puščani prah, nosile su se oko struka, a ispod poklopca nalazio se drveni deo sa pregradama za fišeke.

Pištolj kremenjač

Dva pištolja za koja znamo da su pripadala Karađorđu urađena su u Prizrenu, dugačka su nešto više od pola metra i bogato ukrašena livenjem i graviranjem. Prema tradiciji, Karađorđe je ove pištolje poklonio starovlaškim knezovima 1809. godine, čiji su naslednici bili članovi porodice Budisavljević iz Nove Varoši. U prvoj polovini dvadesetog veka, pištolji su iz privatnog vlasništva Budisavljevića poklonjeni Narodnom muzeju.

Kalemdan

Iako Karađorđe nije bio vičan pisanju, imao je nekoliko kalemdana ili divita, koji su mogli poslužiti njegovim pisarima. Na jednom kraju ovog predmeta nalazi se posudica za mastilo, pričvršćena za duži deo u kom su se čuvala pera za pisanje.

Pečatnjak

Zvanični pečatnjak vožda Karađorđa bio je u upotrebi sve vreme Prvog srpskog ustanka, pa i kasnije, kada je napustio zemlju. Urađen je od mesinga, sa veoma zanimljivim motivima i monogramom ГП (Georgije Petrović), ispisanim kurzivnim slovima. Iznad urezane krune može se videti savijena oklopljena desnica sa sabljom u ruci, koja se sreće u kompozitnom grbu cara Dušana, ali i na gotovo svim drugim mestima kontakata i sukoba od početka turske najezde na Evropu.

Potprašnica

Račvasta potprašnica od jelenskog roga obrađena je samo sa gornje strane, sa koje je uglačana i ukrašena geometrijskim motivima. Otvori na krakovima zatvoreni su komadima drveta, dok je donji deo zatvoren komadom kosti i ima mali otvor za prah. Mesingane alke, koje se mogu videti sa strane, služile su da se kroz njih provuče gajtan za nošenje.

Jatagan

Zahvaljujući zavidnoj izradi i bogatom ornamentu, Karađorđev jatagan „belosapac“ predstavlja jedan od najlepših predmeta iz njegove zaostavštine. Jednoseklo sečivo napravljeno je od čelika, dok je drška urađena od kosti. Korali, srebro i pozlata dodatno upotpunjuju ovo oružje ukrašeno tehnikama tauširanja, filigrana, granulacije i iskucavanja.

Činijice

Tri činijice za sladoled sa kašičicom trebalo bi posmatrati kao kuriozitet, a ne kao dokaz bogatog menija sa ovih prostora. Potiču iz Petrograda i pozlaćene su sa unutrašnje strane.

Dolama

Pojedini Karađorđevi predmeti, uključujući i dolamu, čuvani su u Matici Srpskoj do 1893. godine, kada su, zahvaljujući profesoru Jakovu Nenadoviću, premešteni u Narodni muzej. Dolama je urađena od čoje i pamuka, na grudima ima širite koji se završavaju kićankama od posrebrene žice, a pojedini delovi, kao što su jaka i zarukvalje, ukrašeni su stilizovanim hrastovim lišćem. Zanimljivo je da stilizovano hrastovo lišće od 1808. godine označava opšte generalske činove u ruskoj vojsci.

hbz-swim-00-idnex-1024-1523910251 Koji model kupaćeg kostima je bio popularan godine kada ste se rodili 05-royal-wedding-beauty Kraljevsko venčanje: Najlepše mlade u istoriji Naslovna fotografija (foto naturalnews.com) Borba protiv vakcinacije i posledice: 4 poučna primera iz prošlosti pexels-photo-261453-cover Greška u čitanju koja je skratila Drugi svetski rat · · ·