Naslovna fotografija - šarka (foto topsimages.com)
životna sredina

Otrovi omogućavaju pojedinim živim bićima da lakše dođu do plena i drže neprijatelje na odstojanju. Da li će te supstance biti smrtonosne po čoveka obično zavisi od količine koja je u upotrebi. Prevelika doza neretko vodi ka fatalnom ishodu, ali sa manjim farmakologija leči veliki broj bolesti.

Na izložbi Pazi, otrovno!, koja se do proleća naredne godine može posetiti u galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu, predstavljeni su osnovni podaci o otrovima i živim bićima koja ih koriste. U jednom delu prostorije našlo se mesta čak i za žive egzotične paukove i škorpije. Ukoliko vas oni plaše, na našoj stranici ste sigurni – upoznajte se sa deset otrovnih biljaka, životinja i gljiva iz Srbije.

Ludara

Crveno stablo ispod belog šešira predstavlja upozorenje: ludara nije za jelo! Ova retka vrsta gljive raste u listopadnim šumama u toku leta i početkom jeseni. Obično se može pronaći ispod breze, hrasta i graba. Ako neko pogreši i pomeša je sa vrganjima, kojima inače i pripada, očekuju ga višesatne stomačne tegobe praćene dijarejom i povraćanjem.

Krtica

Krtice su zaista fascinantna bića. Ne spavaju zimski san, ne vole da dele podzemne tunele sa drugim pripadnicima svoje vrste i u stanju su da na dnevnom nivou pojedu količinu insekata i glista koja je u ravni s polovinom njihove težine. Pored toga, imaju otrovne žlezde koje se luče u pljuvačku.

Žutocvetni jedić

Jedići pripadaju familiji ljutića, koju čini 250 otrovnih zeljastih biljaka. Podzemna krtola ove biljke sadrži više vrsta alkaloida i veoma je opasna po ljude. Doskora se smatralo da je žutocvetni jedić nestao sa naše teritorije, ali je nedavno ponovo otkriven na nekoliko mesta.

Stršljen

Sastav pčelinjih otrova zavisi od više sezonskih i lokalnih faktora. Preuveličano je i neutemeljeno mišljenje da nekoliko stršljenovih uboda može da izazove smrt čoveka. Ukoliko niste alergični, nema potrebe da paničite. Ubod stršljena je bolniji u odnosu na ubod pčele samo zato što prodire dublje u kožu i ima više neurotransmitera.

Božur

Običan, banatski, stepski, muški ili kosovski – koji god božur da odaberete, trebalo bi da ga koristite samo za ukras. Nekada su se u narodnoj medicini ovom prelepom biljkom lečile epilepsija, veliki kašalj i druge bolesti. Sada znamo da oralna upotreba božura može izazvati upalu sluzokože želuca i creva.

Šareni daždevnjak

Kontrakcije mišića i povišen krvi pritisak glavni su simptomi trovanja od salamandrina i amina, otrovnih supstanci koje daždevnjak luči kroz pore na koži. Žuta boja na njegovom telu je upozoravajuća i položaj otrovnih žlezda se obično poklapa sa šarama. Na ovo bi trebalo obratiti pažnju prvenstveno zbog pasa. Trovanja ljudi od daždevnjaka nisu zabeležena, ali ako pas proguta ovog vodozemca može da ugine.

Šarka

Postoje dva varijeteta šarke: jedan po kojem je vrsta imenovana i drugi koji se izdvaja u Bosni i Hercegovini. Otrov šarke je hemotoksičan, što znači da se tkivo raspada kada dođe u dodir sa njim i deluje na krvotok. Bosanska podvrsta ima nešto drugačiji otrov, koji pretežno deluje na nervni sistem. Ujed ove zmije može biti smrtonosan po čoveka, ali do toga obično ne dolazi zbog manje količine otrova i njegovog sporog dejstva.

Ciklama

Jedna od omiljenih ukrasnih biljaka nije nimalo bezazlena. Koren ciklame sadrži otrov saponin ciklamin, koji je veoma opasan po čoveka. Sušenjem se razgrađuje tako da je ciklama pronašla svoje mesto u narodnoj medicini kao lek za glavobolju i reumatske bolesti. U divljini raste u suvim listopadnim šumama.

Poskok

Iako mu boja varira od sive, preko blago žute do svetlo smeđe, poskok se može lako identifikovati. Naša najopasnija zmija, čiji otrov izaziva nekrozu tkiva i uništava trombocite, prepoznatljiva je po karakterističnom „rogu“ na glavi. Sam ujed poskoka ne mora biti bolan, ali se ubrzo javljaju simptomi poput glavobolje, vrtoglavice, ubrzanog rada srca i povraćanja. Protivotrov bi trebalo dobiti u što kraćem roku.

Mala smrt

Evropa, Severna Amerika, Azija i Australija dom su male smrti, koja se odlično oseća na trulim panjevima. Otrovi ove gljive veoma su opasni jer dovode do oštećenja jetre i otkazivanja bubrega. Pored bolova u abdomenu, dijareje i povraćanja, mogu se javiti unutrašnje krvarenje i koma. Istu grupu toksina ima i zelena pupavka, gljiva koja takođe raste u našoj zemlji.

Zima će postati leto, a leto zima... Naučnici upozoravaju: Stravične stvari koje se mogu desiti u budućnosti beer-932994_1280 Da li će se zbog ovoga cena piva udvostručiti? page-priroda Priroda je ponekad stvarno jeziva 34536tgh Norveška je prva zemlja koja je zabranila seču šuma · · ·