Danas-Prvi-Bitef-bez-Jovana2-750x400
KULTURA · pozorište

Beogradski internacionalni teatarski festival – biće održan od 17. do 24. septembra. Deset evropskih predstava izabrala je selektorka Anja Suša koja za City Magazine ističe u prvi plan snažnu potrebu da Bitef ostane simbol kosmopolitskog duha, slobode izbora i građanskog otpora

Tekst: Ana Kalaba

Pred nama je prvi Bitef bez Jovana Ćirilova. No, on je i dalje prisutan na svakom njegovom nivou. Pored sentimenata koje pokreće njegov lik sa zvaničnog festivalskog plakata i novoustanovljene nagrade s njegovim imenom, glavni program nazivom „Uspomeni Jovana Ćirilova‟ ističe u prvi plan snažnu potrebu da se ostane u skladu sa reputacijom koju je Ćirilov gradio uz Miru Trailović, kao osnivač Bitefa, njegov dugogodišnji umetnički direktor i selektor

– Opstanak Bitefa je šansa za pobedu kosmopolitskog duha nad palanačkim, pobedu slobode izbora nad prinudom svake vrste, pobedu građanskog otpora nad malograđanskom apatijom, pobedu kolektivne kreacije nad kolektivnom destrukcijom. To je Mirin, Jovanov i naš Bitef, čije nas dugo i slavno postojanje sve obavezuje – ističe selektorka Anja Suša, a deset predstava koje su ušle u glavni program opisuje kao „uzbudljive, neposlušne, inspirativne, jeretične, inovativne i hrabre. Kao i Bitef‟.

U ovom slučaju to podrazumeva savremeno čitanje obimne i prastare, krvave Ilijade naspram celovečernje predstave Murmel, murmel u kojoj se čitav tekst svodi na jednu jedinu reč („murmel‟) koja se šapuće, vrišti, peva, ponavlja, oteže, deli… (i otvara Bitef). Rezultat je 80 minuta dadaističkog besmisla, šarenila i impresivnog koreografskog ludila na sceni, koje se može shvatiti i kao satirični komentar na opštu histeriju savremenog društva.

Politički teatar

– U sastavljanju selekcije uzeti su u obzir svi dominantni pravci u savremenom teatru, da bi se naša publika upoznala sa aktuelnim trendovima kako velikih pozorišta tako i nezavisnih trupa, mada zbog nedostatka novca ne u broju koliko bismo voleli – kaže Suša. Bitef, prema njenim rečima, neguje tri repertoarske linije – internacionalni teatar, zatim regionalna praksa, a poseban akcenat je na „novim pozorišnim tendencijama‟, kojima je ovoga puta tematsko opredeljenje politički teatar.

No, tu je i predstava Mi smo kraljevi a ne ljudi, za koju su tekst pisala deca predškolskog uzrasta i u kojoj jezik nema smisao ni vrednost koje mu odrasli pridaju, naspram filozofskog „obroka od šest jela sačinjenih od papirnatih citata marksista‟ – predstave Diskretni šarm marksizma, u kojoj je „hrana za dušu‟ stavljena nasuprot pravoj hrani poslaganoj na policama za knjige.

Posebnu pažnju, Anja Suša skreće na Ibzenov Neprijatelj naroda kao Brehtov poučni komad, kao „primer ekstremnog političkog teatra koji, koristeći nasleđe dva najveća predstavnika modernog političkog teatra, Ibzena i Brehta, tematizuje aktuelni društveni trenutak u Srbiji‟. S druge strane, Zbogom je vrlo lična ispovest –  francuski umetnik Žonatan Kapdevijel deli s publikom priču o svom tinejdžerskom dobu, kada je sopstveni identitet tražio imitirajući pop zvezde osamdesetih, naročito Madonu.

A, naravno, tu je i pogled u večne devedesete, ali ne iz uglova koje očekujemo. Kompleks Ristić provokativnog hrvatskog reditelja Olivera Frljića fokusira se na figuru Ljubiše Ristića, kao jednog od najznačajnijih jugoslovenskih reditelja, ali reditelja čiji je politički angažman devedesetih zauvek obeležio njegovu karijeru. Common Ground je, opet, u režiji Jael Ronin iz Izraela priča o posledicama jugoslovenskih ratova iz devedesetih, ali kroz prizmu iskustava emigranata, potomaka počinitelja zločina i njihovih žrtava, koji jedni pored drugih žive u Berlinu.


Psovanje publike City letnja preporuka #40: Premijera predstave „Psovanje publike“ “What the Fuck are We Doing Here” u režiji  Maje Maletković Mikser teatar: Premijera predstave „What the fuck are we doing here?“ pocetak City letnja preporuka #11: Dve letnje premijere u okviru Mikser teatra Braca Bluzeri Mjuzikl „Braća (B)luzeri“ dva dana zaredom na Miksalištu ·