Doktor Živago
KULTURA · film/TV · PULS GRADA · moda

Da li je uloga kostimografa u pojedinim ekranizacijama poznatih romana daleko značajnija, nego što nam se može učiniti? Pogledajte listu filmova, čiji bi značaj bez kostimografskih rešenja kakva su imali, bio neuporedivo manji, danas gotovo zaboravljen.

Orkanski visovi (1939)

Viktorijanska heroina Ketrin Ernšo u ovom filmu je sve, ali ne i devojka plemenitog porekla, gruba i spremna na sve, poput prostora na kojem živi i sa kojim je Emily Bronte tako vešto poredi. Romantično i rustično bile bi osnovne karakteristike ove ekranizacije, uz napomenu da je lepota Merle Oberon uz srcelomca Laurence Oliviera besprekorna.

Rebeka (1940)

Snažna osnovna potka romana Daphne Du Maurier o ulozi „bivše“ u nečijem životu, u ekranizaciji Alfreda Hitchocka jeste zaista uznemirujuća psihološka drama, u kojoj su kostimi, njihova tekstura i boja, kao i odnos crne i bele osnova za iščitavanje neverbalnih značenjskih kodova.

Romeo + Julija (1996)

Mnogi rimejkovi Šekspirovih drama jesu dobri, ali ako govorimo o naj „stylish“ rimejku jasno je da će Baz Luhrmann biti pobednik. Umesto mačeva i britkih sablji, Montagi i Kapuletovi nose futrole za pištolje, kožne prsluke, havajske košulje, flamenko potpetice i sve to u sred Verona Beach u Njujorku!

Soba sa pogledom (1985)

Zasnovana na romanu E.M.Forstera, ova ekranizacija je postavila standarde kada je reč o kostimima koji gledaocima dočaravaju jednu epohu. Film je osvojio tri oskara, podsmehnuo se tradicionalnom ponašanju Engleza i umetnički obradio pitanja erotskog naboja i moralnih normi.

Razum i osećajnost (1995)

U ostvarenju Anga Leea prilično je jednostavno pratiti vrstu prećutnih socijalno podrazumevajućih didaskalija, koje se prvenstveno odnose na klasne razlike među junacima. Skrivena značenja u odevnim karakteristikama.

Magbet (1971)

Opet Šekspir, ali ekranizacija Romana Polanskog. Čak i kod onih koji ne vole ovog autora, Magbet izaziva divljenje. Aristokratija 12. veka, veštice u dugim crnim pelerinama, jeza prostora i kostimi u službi istorijske hronike, a ne tragedije.

My Fair Lady (1964)

Na osnovu romana Georgea Bernarda Shawa Pigmalion, snimljen je ovaj kultni film. Nekoliko kostima koje nosi Audrey Hepburn imaju motive neoklasicističke epohe, i nije slučajno baš tako. Oskar za najbolji dizajn kostima 1964. dobio je upravo Cecil Beaton, a istini za volju nije se previše trudio da zadovolji vizuelne potrebe zadate epohe.

Lolita (1997)

Možda ne najbolja ekranizacija vanvremenskog romana Vladimira Nabokova, pa ipak, prema izboru kostima namenjenih mlađanoj Dominique Swain „uznemiravajuće sexy“. Crveni karmin, šareni topovi, kikice, a kad uz to imate i Jeremy Ironsa, koji u tvidu govori o tragičnoj ljubavi, dileme o uspešnosti ove drame sasvim su izlišne.

Doktor Živago (1965)

Film potvrđuje da je Julie Christie jedna od najlepših žena ikada, a budžet namenjen kostimima da je reč o projektu epskih razmera. Za film se pouzdano zna da predstavlja osmi po redu film sa najvećom zaradom svih vremena…a tek to krzno!

Ona Filmska recenzija: Ona Radical Democracy Radical Democracy: European Video Challenge 2014 Noje U bioskopima: „Noje“ Poznati ljubitelji seksa 10 čuvenih zavisnika od seksa u popularnoj kulturi ·