cover3
U VAZDUHU · intervju

Sa pažnjom smo prilazili svakom detalju, i čuvali profesionalni i drugarski odnos. Baš taj odnos i tu vrstu posvećenosti je publika prepoznala, i danas je malo onih koji ne znaju da Vip i Beogradski festival igre – igraju pod ruku, kaže Aja Jung, direktorka Beogradskog festivala igre

Vi ste suosnivačica renomiranog Belgrade Dance Festivala. Šta vas je motivisalo da „proplešete‟ ovaj projekt, i odakle je došlo verovanje da će on postati ovo što danas jeste? Jeste li uopšte pre 13 godina mislili da ćete imati ovako velik i globalno cenjen Festival?

Iskreno, godinu dana pre nego što se dogodio prvi festival, planirala sam da iznova napustim Srbiju. Tada sam još aktivno igrala, i dobro znala da organizujem svoje nastupe i gostovanja. Neretko sam u Beograd dovodila i svoje kolege, želeći da predstavim njihov rad i neku igru koja se tada dešavala samo van naše avlije. Taj moj talenat je primetio Jair Vardi, direktor Centra Suzan Delal u Tel Avivu, i uz Jovana Ćirilova i Nebojšu Bradića, počeo da me ubeđuje da bih morala da organizujem jedan dobar festival i pokušam da ne rasipam, već da fokusiram svu svoju energiju na događaj koji će u jednom periodu godine predstavljati različite umetnike i produkcije.

Počelo je razgovorom, ideje su se nizale, i ubrzo smo imali nacrt programa prve edicije. Taj prvi festival je u umetničkom smislu imao uspeha, bilo je publike, međutim u pogledu finansija, doneo je mnogo valjanih razloga za odustajanje. Prodala sam svoja kola da bih platila dugove, a već narednog dana, počela sam da se borim i uspela da obezbedim gostovanje Baleta pariske Opere za otvaranje narednog, drugog po redu izdanja. Tada sam odlučila da prestanem da igram, jer sam osetila da moram da posvetim festivalu vreme, kao i da je ta vrsta odanosti jednoj misiji, jedina šansa da ona i uspe. Festival je svake godine rastao, i postajao bolji i prepoznatljiviji u zemlji i svetu. Nije bilo nekog posebnog plana ili strategije, samo mnogo upornosti, nekoliko važnih kontakata i malo sreće. I ono čuveno pravilo scene, koja vas na surov način nauči da – nema nazad.

Verovatno ste kroz vreme imali partnere i sponzore koji su dolazili i odlazili… U kom trenutku prepoznate da će neko ostati uz Festival; zapravo šta je ono što razlikuje „lovce na pažnju‟ od stvarne i iskrene podrške kulturi i umetnosti kada se radi o kompanijama/institucijama?

Kada smo pripremali monografiju povodom 10 godina Beogradskog festivala igre, u želji da nabrojimo sve one donatore i partnere koji su tokom prve decenije pomagali realizaciju programa, nismo mogli da pronađemo ni jednu firmu iz Srbije. Sve su to bile inostrane kompanije, koje posluju u našem regionu. Da li to govori o našem odnosu prema umetnosti i umetničkoj igri, uglavnom da nije bilo ambasada i nekih ljudi koji su došli iz svetskih metropola u Beograd, verovatno da ni igre ne bi bilo.

Danas se stvari polako menjaju, jer je Festival postao brend. U svakom slučaju, mi imamo tradicionalne partnere koji podržavaju manifestaciju, ali imamo i firme koje nas podrže jednokratno jer imaju želju da predstave svoju kulturu, odnosno da podrže umetnički događaj koji dolazi iz njihove zemlje, ili se vežu za jednu predstavu na festivalu. Dragocena je podrška Ministarstva kulture, Delegacije EU u Srbiji, baš kao i Grada Beograda, ili Pokrajinskog sekretarijata za kulturu IV Vojvodine… dok su pored kompanije Vip mobile, naši partneri i Societe Generale banka, Nivea, Fondacija Hemofarm, Nestle, Bambi, DDOR Novi Sad, Ball Packiging, Amstel, Telegroup, Lasta, Vahali, i mnogi drugi…

Šta za Belgrade Dance Festival znači partnerstvo sa Vip mobile? Kako je uopšte došlo do saradnje koja danas traje već devet godina?

Zvuči neverovatno, ali je Vip mobile pronašao nas! Pozvali su me na sastanak, i tražili da im predstavim Beogradski festival igre. Imali su odličnu ideju vezivanja za isključivo dva projekta, odnosno jednog iz oblasti sporta, a drugog iz oblasti kulture. Trebalo je mnogo obostrane hrabrosti, jer je pred nama bila velika avantura. Počeli smo zajedno da podižemo i gradimo festival na jedan sasvim novi način. Da planiramo dugoročno, i da osmišljavamo niz neverovatnih projekata u okviru  manifestacije, kako bi privukli pažnju publike, ali i zajednički pomogli i unapredili lokalnu plesnu zajednicu kroz kurseve za posebne talente, predstavili srpske umetnike koji žive i rade u inostranstvu, nagradili novinare koji se bave umetničkom igrom i promovišu savremeni plesni izraz… Pored obimnog festivalskog programa, publici smo darovali mnogobrojne izložbe, filmski program, mogućnost susreta sa baletskim zvezdama i koreografima… Sa pažnjom smo prilazili svakom detalju, i čuvali profesionalni i drugarski odnos. Baš taj odnos i tu vrstu posvećenosti je publika prepoznala, i danas je malo onih koji ne znaju da Vip i Beogradski festival igre – igraju pod ruku!

Šta mislite da je najbolje što proizilazi iz jedne ovako dugoročne saradnje kakvu imaju BDF i Vip mobile; koji su to istaknuti i opiljivi rezultati vašeg partnerstva?

Rezultati su u kvalitetu programa festivala i svih paralelnih projekata, u posećenosti predstava koja stalno raste, i danas premašuje 21.000 ljudi po jednom izdanju, u promociji i estetici koji smo zajedno kreirali, u odjeku koji Beogradski festival igre ima u zemlji i svetu, u načinu na koji smo povezali dva brenda, i postali sinonim uspešne saradnje i ulaganja u kulturu. U Srbiji ne postoji bolji primer sponzorskog partnerstva u oblasti kulture, od partnerstva Vipa i Beogradskog festivala igre. Recept nemamo, međutim znamo da smo prešli dobar, zanimljiv, ali ne i jednostavan put, kao i da nas očekuje još mnogo fenomenalnih izdanja Beogradskog festivala igre.

cover1 Lina Danam: Kad se nekom nečem dobrom nada… Oleg Novković Oleg Novković: U svakoj pravoj priči sreća i nesreća nastupaju zajedno Mladen Đorđević Mladen Đorđević: U potrazi za subverzivnim Vladimir Tabašević Vladimir Tabašević: Ja sam uvek i svugde zalutao ·