Aleksandar Tešić
U VAZDUHU · intervju

Pisac Aleksandar Tešić je popularnost stekao svojim serijalom epske fantastike „Kosingas“ koji je nedavno proširen romanom „Kroz oganj i vodu“, a pokrenuo je i vlastitu izdavačku kuću Strahor. Upoznajte se sa ovim zanimljivim autorom i njegovim opusom u razgovoru koji sledi.

foto: Nemanja Jovanov

Predstavi se onima koji ne poznaju tvoj rad. Može?

Tešić, Aleksandar; prevodilac, pisac od 2008. kada je izašao Red zmaja, prvi deo serijala Kosingas za kojim su sledili Bezdanj i Smrtovanje; te trilogija o Milošu Obiliću sa naslovima Zmaj i ždral, Koplje sv. Georgija i Vitez zatočnik. Prošle godine iz štampe je izašla moja SF satira 2084, a pre neki dan nastavak Kosingasa s podnaslovom Kroz oganj i vodu.

Zašto baš epska fantastika?

Zbog ljubavi prema istoriji i mitologiji, i želje da se čitaocima predstavi sva lepota srpske, odnosno slovenske mitologije, i našeg predanja koja je ne samo u književnosti, već i šire bila nepravedno zapostavljena i ignorisana, pa time i nepoznata široj javnosti. Bila mi je želja da ljudi bolje upoznaju svoje korene.

Tolkin ili Martin?

Po meni, Tolkin jer je jednostavniji, lepši i osećajniji, više podseća na bajke i legende iz davnina. Martin je komplikovan, često naporan, surovo realan i nema ničeg bajkovitog, to je potpuno nov svet sa likovima koji podsećaju na savremenog čoveka.

Kako danas izgleda domaća žanrovska scena, a kako je izgledala kada si počinjao da pišeš?

Žanrovska scena danas je mnogo raznovrsnija i bogatija nego 2004. kada sam počeo da pišem. Sa časnim izuzecima, kao što je na primer Crni cvet Bobana Kneževića iz 1993. godine, domaću scenu su odlikovali romani sa stranim imenima i izmišljenim svetovima koji, po mom mišljenju, nisu uspeli da privuku ozbiljniju pažnju ni kod čitaoca ni među potencijalnim piscima. Danas je to žanr koji je u velikom zaletu.

U kom odnosu je novi Kosingas sa ostalim delovima serijala?

To je nastavak obe trilogije, i Kosingas i Miloš Obilić, i opisuje istorijske događaje nakon Kosovskog boja, mladost Stefana Lazarevića, ali prati i fantastičnu priču o monahu Gavrilu i njegovoj potrazi za izgubljenim kopljem sv. Georgija i o njegovoj borbi sa tuđinskim mračnim silama.

Koje novine donosi Kosingas: Kroz oganj i vodu?

Pisan je na osnovu najnovijih istorijskih saznanja o vremenu nakon Kosovskog boja koja su objavljena u poslednje dve-tri godine, pre svega od strane profesora Marka Šuice ali i sa nekih istorijskih simpozijuma koji su, rekao bih, prošli prilično nezapaženo kod nas, a tiču se pre svega Vuka Brankovića i njegovog odnosa sa kneginjom Milicom, ali takođe i neke nove činjenice o Stefanu Lazareviću koje su dosad bile nepoznate.

Da li već sada znaš koliko će serijal ukupno imati knjiga?

Serijal će imati ukupno deset knjiga. Dakle, ostalo je još tri da se napišu. U međuvremenu, praviću „izlete“ kao sa 2084, okušaću se i u drugim žanrovima; imam želju da napišem jedan dečiji roman, zatim sa temom iz Prvog svetskog rata, jedan SF horor, još epske fantastike…

Šta znači Strahor?

Strahor je hromi beli vuk, „jaki i strašni“ bog iz našeg panteona, verovatno i najstarije naše božanstvo. Veselin Čajkanović je to najbolje objasnio: „Nama je iz stare književnosti sačuvan jedan katalog naroda, u kome je svaki narod vezan za poneku životinju, izjednačen s njom… U katalogu spomenuti su bliži i dalji narodi. Bližim, poznatijim narodima uvek je tražen životinjski ekvivalent po kakvoj unutrašnjoj vezi. Za Srbina se npr. kaže da je vuk, i to je sasvim na svom mestu utoliko što je vuk mitski srodnik i predak Srbinov, uopšte mitski predstavnik srpskog naroda.“

Kada si prelomio da pokreneš vlastito izdavačko preduzeće?

Kada mi se javila želja, da osim što ih pišem, da takođe štampan, plasiram i promovišem svoje romane kao porodično preduzeće, sa svojom suprugom, a jednog dana možda i sa našom decom, da bi sve ostalo u krugu porodice.

Koji su tvoji i Strahorovi planovi u narednih par godina?

Pre svega da završim sagu Kosingas i da objavim ostale naslove koje planiram, kao što je strip Kosingas, autora Zorana Jovičića, čiji će prvi broj izaći u maju. Zatim će u izdanju Strahora izaći Balkanski gusar, biografija Nikole Pavlovića, hajduka i komite s kraja 19. veka, koju je napisao Englez Jan Gordon još 1916. godine, a dosad nije objavljivana kod nas. Od iduće godine da objavim reizdanja svojih dosadašnjih naslova kao i dela bilo starih, zaboravljenih autora ili novih, mladih pisaca koji mogu doprineti ovoj žanrovskoj književnosti.

Mileta Prodanović/Nemanja Nikolić 2 u 1 intervju: Mileta Prodanović i Nemanja Nikolić Vukašin Marković Vukašin Marković (Irie FM): Beograd je naš grad A GOOD WIFE 8 Mirjana Karanović: Samopouzdanje dolazi iz iskustva cover1 Branislav Mirosavljević (direktor kompanije Arts & Crafts): Stvaranje enterijera