AMBIJENTALNE CELINE BEOGRADA
PULS GRADA · enterijer/arhitektura

Lepotu i autentičnost kvartova, ćoškova i džepova Beograda najčešće spoznamo tek kada nas prijatelji iz inostranstva zamole da im pokažemo grad. Tada se ispostavi da nije jednostavno za par dana obići i doživeti sve ambijente koji ovaj grad čine neponovljivim. Mimo nezaobilaznog Kalemegdana, Knez Mihailove, Terazija i Svetosavskog platoa ovaj tekst je podsetnik na neke od drugih karakterističnih malih i velikih gradskih celina

Ambijentalne celine Beograda

Tekst: Miloš Mirosavić, d.i.a, im.architektur
Foto: Vesna Đurica

Lepotu i autentičnost kvartova, ćoškova i džepova Beograda najčešće spoznamo tek kada nas prijatelji iz inostranstva zamole da im pokažemo grad. Tada se ispostavi da nije jednostavno za par dana obići i doživeti sve ambijente koji ovaj grad čine neponovljivim. Mimo nezaobilaznog Kalemegdana, Knez Mihailove, Terazija i Svetosavskog platoa ovaj tekst je podsetnik na neke od drugih karakterističnih malih i velikih gradskih celina

Ambijentalne celine su prostori specifične atmosfere, mesta sa jedinstvenim identitetom, neretko i istorijskim značajem. Često im karakter daje arhitektura objekata, bilo da je reč o jednom remek delu ili mnoštvu običnih kuća sa stilskim karakteristikama određenog istorijskog perioda. Ponekad ih definišu krošnje drveća, prijatna mikro-klima ili posebno zgodna pozicija u topografiji grada. One su materijalizacija neke ideje i sistema vrednosti, živa beleška o rutini svakodnevnog života, specifičnostima stanovnika ili navikama stalnih posetilaca. Ono što ambijentalne celine takođe čini vrednim jeste njihovo mesto u istinitim pričama i urbanim legendama urezanim u kolektivnu svest građana.

Kosančićev venac
Jedan od najlepših delova grada sa pogledom na Savu i Novi Beograd, koji usled ambijentalne celovitosti već više od 30 godina ima status spomenika kulture. Ovaj prostor bio je prvi kvart u Beogradu van zidina Kalemegdanske tvrđave građen po ugledu na trendove zapadne Evrope tokom prve polovine devetnaestog veka. Nazvan je po Ivanu Kosančiću, liku iz narodnih pesama kosovskog ciklusa. Imena legendarnih Kosančićevih pobratima, Milana Toplice i Miloša Obilića, nose susedni Topličin i Obilićev venac.
Danas u baštama kafea na kaldrmisanim ulicama ovog uspavanog kvarta najčešće uživaju gradski bonvivani i studenti akademije primenjenih umetnosti. Komunikacija među gostima kafea je neposredna i srdačna, kao da se svi međusobno poznaju ili bar pripadaju istom klubu. Turisti se često ne spuštaju niže od Saborne crkve i kafane „?”, a većina Beograđana nema naviku da se prošeta do Rektorata Univerziteta umetnosti, svrati do Konaka knjeginje Ljubice ili prođe ulicama oko mesta na kome se do 6. aprila 1941. godine nalazila Narodna biblioteka. Tako se u centru grada, u neposrednoj blizini Knez Mihailove ulice, potpuno neočekivano može uživati u miru i nesvakidašnjoj tišini.

Skadarlija
Istorijski izvori tvrde da je Skadarlija dobila boemski epitet još u 19. veku, kada je uz pivaru na uglu Skadarske i Cetinjske ulice izgrađeno više kafana u kojima su česti gosti bili glumci, muzičari, novinari i književnici. Danas je tip gostiju ovih kafana značajno drugačiji.
Naime, ukoliko želite da se zdravo našalite na sopstveni račun, možete da svratite do Skadarlije i prođete iskustvo stranog turiste koji u poznatoj beogradskoj boemskoj četvrti traga za autentičnim provodom i autentičnom srpskom kuhinjom. Ukoliko vas posle dobre zabave uz hranu, piće i muziku u jednom od poznatih restorana bude držala želja za tumačenjem utisaka i sumiranjem rezultata ovog mini eksperimenta, skoro izvesno ćete dovesti u pitanje autentičnost svojih iskustava sa putovanja. Ali, nije li upravo taj miks autentične istorije i izmišljene tradicije vredan kao jedinstveno iskustvo? To je ono što Skadarliju čini posebnom na isti način na koji je zabavan i šarmantan pariski Monmartr.

Topčiderski park 
Okruženi najreprezentativnijim rezidencijalnim krajem Beograda, u zavisnosti od godišnjeg doba, možete uživati u pikniku ili grudvanju pod platanima Topčiderskog parka.
Samo godinu dana nakon uspostavljanja državne samostalnosti Srbije, knez Miloš Obrenović  je u dolini Topčiderske reke sazidao sebi konak u balkansko-orjentalnom stilu i oko njega podigao park. Od uređenog parka sa mnogobrojnim stablima do danas su ostali sačuvani samo platani. Najveći među njima nalazi se ispred konaka i usled svoje raskošne građe se još od 1881. godine oslanja na konstrukciju koja sprečava lomljenje grana. Vremenom su konstrukcija i biljka srasle, a raspon krune dostigao širinu od impresivnih 50 metara, što je platan učinilo nezaobilaznom tačkom tokom svake posete parku.

Andrićev venac
Pre tačno 50 godina Ivi Andriću uručena je Nobelova nagrada za književnost. Ovaj jubilej je dovoljan razlog za posetu spomen-muzeju koji se nalazi u stanu književnika na Andrićevom vencu ili obraćanje posebne pažnje na jedan od retkih u potpunosti dizajniranih urbanih prostora u gradu, koji nosi njegovo ime.
Između objekta u kome se nalazi muzej i zgrade Predsedništva Srbije, poznate kao Novi dvor, celovitu prostornu kompoziciju čine spomenik Ivi Andriću, kaskadna fontana, svetiljke i klupe. Ovaj ambijent je izuzetno prijatan tokom letnjih meseci, kada je temperatura vazduha u ovoj zoni bar pet stepeni niža nego u okruženju, i kada u centru grada nema lepšeg mesta za čitanje knjige ili opuštanje uz vodu koja žubori.

Kopitareva gradina
Kada vas put nanese Hilandarskom ulicom, a poželite da zavirite u jedan idiličan stambeni kraj u centru grada ili vas baš interesuje neka trivija poput toga “gde se nalazio stan porodice Popadić iz popularne TV serije s kraja osamdesetih Bolji život?“, spustite se naniže ulicom Jelene Ćetković ili Đure Daničića i pred vama će se otvoriti mali trg nazvan po lingvisti i filologu Jerneju Kopitaru.
Među objektima koji okružuju trg nalazi se 16 kuća građenih u duhu Akademizma i Secesije početkom 20. veka koje čine jedinstvenu zakonom zaštićenu ambijentalnu i istorijsku celinu. A ukoliko želite i da zađete u jednu autentičnu baštu iz tog perioda ili zavirite u enterijer koji je projektovan u duhu Secesije, potražite kuću Jovana Cvijića, naučnika, avanturiste i u svoje vreme veoma modernog čoveka.

Panonski jedrenjaci
Sedamdesetih godina prošlog veka, u zlatno doba arhitekture Jugoslavije, država s ciljem  da se građanima i svetu prikaže kao moderna i progresivna, počinje izgradnju novobeogradskih blokova 61, 62, 63 i zapadnog dela bloka 64. U kratkom vremenskom roku između ulica Vojvođanske i Jurija Gagarina, u 27 paralelnih redova, nastaje 50 kaskadnih objekata koji će biti poznati kao Oficirski blokovi ili Panonski jedrenjaci.
Impozantnost ovog projekta, koji je upečatljiv i na mapi Beograda, najbolje se sagledava kada se krećete niz ulicu Jurija Gagarina ili uz centralnu zelenu osovinu kroz Blokove. Period tranzicije je doveo do izmena u prostoru u odnosu na originalni projekat, izgradnjom objekata u zoni centralne zelene površine, ali je vizuelna snaga celine ostala nepromenjena.
O karakteru i fotogeničnosti ovog impresivnog ambijenta govori i pojavljivanje u filmovima poput Apsolutnih sto ili Ljubav i drugi zločini.

AMBIJENTALNE CELINE BEOGRADAimg-Kosancicev-venac.jpg


SLIKE IZ ŽIVOTA NEKADAŠNJEG BEOGRADA SLIKE IZ ŽIVOTA NEKADAŠNJEG BEOGRADA I DALJE SEKSI... I DALJE SEKSI…