Ana Džokić
U VAZDUHU · intervju

Pametnija zgrada je kolektivni projekat, nastao sa idejom rešavanja jednog od osnovnih egzistencijalnih pitanja u našem društvu: stambenog pitanja. Na koji način je moguća izgradnja stanova koji bi većini zaista bili pristupačni? O mogućem rešenju razgovarali smo sa arhitektom Anom Džokić

Ana Džokić je jedan od inicijatora projekta i osnivača STEALTH.unlimited, multidisciplinarnog roterdamskog-beogradskog dua. Nakon hvatanja u koštac sa brojnim zamršenim pitanjima  savremenih gradova, rešili su da se pozabave onim akutnim za mnoge građanje Beograda, Srbije, ali i sveta.

Odakle je došla inspiracija i ideja za ovakav projekat?

Od 2010. kada smo pokrenuli platformu KO GRADI GRAD bavimo se ulogom nas  građana u razvoju Beograda i gradova u Srbiji. Počeli smo od mapiranja tema i problema sa kojima se susrećemo, a zatim i grupa koje se aktivno uključuju u razvoj grada. Kroz taj proces smo došli do zaključka da iako je pristupačno stanovanje jedan od osnovnih nerešenih izazova za našu i mlađe generacije, skoro niko se ne usuđuje da se njime bavi. Rešili smo da pokrenemo projekat pod nazivom Pametnija zgrada. U ostatku Evrope poslednjih godina co-housing i stambene zadruge imaju sve više pristalica. Brojni su primeri ljudi koji su se okupili kako bi stvorili zajednicu u kojoj će živeti i raditi, i tako definisali kako ta zajednica izgleda u društvenom i prostornom smislu.

Naša, beogradska situacija i početak projekta su ipak drugačiji. Za razliku od većine zapadno evropskih gradova, gde i dalje postoji socijalno stanovanje koje podrazumeva povlašćeno rentiranje (npr. u Holandiji oko 30% ukopunog stambenog fonda) – u današnjoj Srbiji 97% stanova je u privatnom vlasništvu. Promenom stambene politike početkom 1990-ih, munjevitom privatizacijom društvenih stanova i ukidanjem stambenih fondova, društvo je ostalo bez ikakve alternative preskupim stanovima. Pametnija zgrada je nastala iz potrebe da se pronađe model stanovanja koji iskače iz okvira rešavanja stambenog pitanja „svako za sebe“. 

Razvoj projekta, uključivanja ljudi?

Započli smo pre dve godine sa oglasom: „Da li vas interesuje gradnja solidnog stana negde u Beogradu po ceni od 300-400-500 €/m2? Nemoguće? Za većinu Beograđana, dolazak do stana po ovakvoj ceni je jedina razumna opcija – koja ne podrazumeva zaduživanje neotplativim kreditima, stanovanje u nemogućim uslovima ili čekanje na seobu rodbine na selo ili onaj svet.“ Poziv odslikava situaciju oko 140.000 podstanara, ogromnog broja mladih (pa i onih u četrdesetima) koji nisu u mogućnosti da se osamostale, kao i onih koji žive u uslovima koji ne zadovoljavaju osnovne kriterijume stambene namene.

Polazeći od stava da je dostupno stanovanje jedan od osnovnih životnih uslova koje društvo treba da ponudi svojim građanima, a pomenute cene za većinu Beograđana jedine realne, pozvali smo zainteresovane da se zajedno upuste u planiranje, investiranje i izgradnju. U projekat je uključeno tridesetak ljudi različitih profila, a objedinjuje nas motiv stvaranja modela koji će rešavati stambeno pitanje kroz saradnju i solidarnost – na pametniji način: kolektivno planiranje, odgovorno investiranje (ne samo individualnih raspoloživih finansijskih resursa, već i vremena, znanja, radnih sposobnosti) i inteligentna gradnja. Kada ovaj model bude zreo za realizaciju ideja je da se u njega uključi veći broj građana.

Kako izgleda kolektivno planiranje, investiranje i izgradnja?

Pametnija zgrada radi kroz format „radnih stolova“ koji se održavaju u Kulturnom centru Rex. Kroz skupove, zajedno sa ekspertima kao što su pravnici i arhitekte, došli smo do zaključka da je najprikladniji pravni i organizacioni principi stambene zadruge. One su u Srbiji bile prisutne u različitim istorijskim trenucima, ali su u poslednjih dvadesetak godina „skliznule“ u tržišne vode. Pametnija zgrada radi na novom osmišljavanju zadruge za 21. vek – kroz preispitivanje sistema vlasništva i profita. Jedna od ideja je prebacivanje vlasništva stanova na stambenu zadrugu, čime bi zadrugari stan rentirali po pristupačnim cenama određenim na skupštini. Kako bi se isključila mogućnost špekulacije, rast cene stanova bi bio ograničen, jednom kada je stan završen. A ukoliko bi neko želeo da se odseli, mogao bi da proda „svoj“ stan po ceni investicije u gradnji.  Na taj način bi stanovi ostali pristupačni za sve buduće zadrugare.

Dokle se stiglo sa projektom?

Prošle godine smo sa projektom „Nova moba za ovo doba“ bili jedni od tri ravnopravna pobednika na arhitektonskom konkursu MILD home (modularno, inteligentno, niskobudžetno, uradi sam, energetski efikasno stanovanje) koji je organizovala Opština Savski venac. Konkurs nam je poslužio kao katalizator da našim idejama damo i prostornu dimenziju. Projekat kreće od pristupačne cene, odnosno ulaganja, koja bi iznosila samo 15% prosečnog prihoda domaćinstva, od 80 evra mesečno za stan i komunalije, tokom perioda od 30 godina, a za stan od 40-ak kvadrata.

Takođe je moguće i jednokratno plaćanje, ali i delimično ulaganje kroz rad, gde bi mesec dana rada (npr. fizičkog, inženjerskog ili pravničkog) moglo da odgovara otplati jednog kvadrata. Ciljana struktura stanara uključuje ljude različitih platežnih mogućnosti, društvenog porekla, kao i one koji žele da eksperimentišu sa drugačijim, kolektivnim oblicima stanovanja. Projekat je zasnovan na visokoj energetskoj efikasnosti (tako je jedino moguće ostvariti finansijski prostor za ulaganje u gradnju, umesto u račun za grejanje) i uradimo-zajedno principima. U tom smislu bavimo se i iznalaženjem sistema gradnje (npr. nosećih zidnih panela od drveta ispunjenih baliranom slamom) koji bi postao i proizvodni program naselja, ali i edukativna jedinica za širenje ovakvog pristupa gradnji. Osim stanova predviđamo i zajedničke prostore (soba za goste, zajedničke radne prostore, restoran ili društveni centar), koji čine oko 250 kvadrata po zgradi od četrdesetak stanova.

Pametnija zgrada prezentovala je svoj rad na URBANIZE! festivalu u Beču. Kako možete da ga uporedite sa bečkim projektima, koje su sličnosti i razlike.

Ostali projekti koji su u Beču predstavljeni u okviru programa „Izgradnja solidarnosti“ su realizovani, dok je naš je u nastajanju. Stambena zgrada i zadruga Wohnprojekt Wien, završena je početkom ove godine. Programski (po vrstama zajedničkih prostora) kao i po broju stambenih jedinica (40 u zgradi) ima dosta sličnosti sa našim pristupom, dok su razlike u „luksuznosti“ očigledne – od korišćenih materijala do veličine stanova, kao i po strukturi cena. Osnovna razlika između projekata u Beču i Pametnije zgrade je taj što oni nastaju u kontekstu već postojeće pravne i finansijske strukture za ovakvu vrstu stanovanja, dok smo mi u situaciji gde je „točak“ potrebno izumeti skoro iz početka. Što je za nas veliki izazov, ali i uzbudljivi deo ovog procesa.

Nikola Vučićević Nikola Vučićević: Dizajner i džentlmen Kralj Čačka Nenad Marić (Kralj Čačka): Nazad ne mogu, a napred moram Jelena Jelača 20 pitanja za Jelenu Jelaču Federiko Moca Federiko Moća: „I cinik ume da pati zbog ljubavi!“