d568362b
U VAZDUHU · urban flash

Pre mesec dana u našim medijima se pojavila informacija da je u Jagodini pokrenut krivični postupak protiv četiri osobe koje su pokušale da dobiju odštetu od grada tako što su lažno prikazale povrede od pasa lutalica. Kasnije se utvrdilo da je stvoren čitav mehanizam samopovređivanja kako bi doveli lekare u zabludu, a gradovi širom Srbije u poslednjih nekoliko godina izdvajaju milionske iznose za isplatu novčane nadoknade građanima zbog ujeda pasa lutalica.

Piše: Nataša Šikić

Međutim, neke od ovih povreda su i stvarne i to kako od pasa lutalica, koje su neodgovorni građani izbacili na ulice, tako i od vlasničkih pasa zbog takođe neodgovornog ponašanja njihovih vlasnika. Neke od tih životinja su zlostavljane, neke pripremane za nezakonite i nehumane borbe, a neki psi jednostavno nisu prošli adekvatnu socijalizaciju i dresuru. Ne zna se tačan odnos ujeda koji potiču od pasa lutalica i od vlasničkih, jer su se i tu naši sugrađani dosetili da ujede zadobijene od vlasničkih pasa prijave kao ujede pasa lutalica kako bi brže i efikasnije naplatili odštetu.

U julu prošle godine se u jednoj noći na VMA javilo jedanaest osoba tražeći medicinsku pomoć nakon zadobijanja povreda od pasa. Realna opasnost postoji i pored ove pseće mafije, posebno što vlasnici pasa ne mogu uvek da garantuju da li neka situacija može da isprovocira inače mirnog i neagresivnog psa i da iz straha agresivno odreaguje i povredi nekoga (buka, gužva, različiti mirisi, druge životinje ili asocijacija na neki traumatični događaj iz prošlosti). Kao deca smo u školi gledali poučne ali preterano stresne filmove o besnilu, kasnije čitali Pekićev roman Besnilo, u medijima se pojavljuju priče o napadima pasa koji nekada imaju i smrtni ishod, tako da ne čudi što se ljudi plaše pasa čak i ukoliko nisu imali negativno iskustvo. S druge strane, osobe koje su bile žrtve napada psa mogu da obole od posttraumatskog stresnog poremećaja ili da razviju određene oblike fobičnog ponašanja.

U narodu postoji uvreženo mišljenje da će pas napasti osobu koja se plaši pasa. Jedno britansko istraživanje iz 2017, objavljeno u časopisu Journal of Epidemiology and Community Health, upravo pokušava da otkrije koliko struktura ličnosti i emocionalna stabilnost ili neuroticizam mogu da utiču na to da li će neko nastradati od napada ili ujeda psa. Istovremeno, ovo je prvo istraživanje koje ima za cilj da poveže strukturu ličnosti i rizik od ujeda psa. Rezultati istraživanja su pokazali da osobe koje na Big Five imaju visok neuroticizam (nisku emocionalnu stabilnost) imaju i neuporedivo veću verovatnoću da će ih ujesti pas, što znači da je narodno verovanje donekle tačno. Netačno je da će pas napasti osobu koja se plaši pasa ili koja ih ne voli, ali će pre napasti osobu koja je anksiozna, nervozna, napeta i koja reaktivnije reaguje na stres. Jednostavno rečeno – veća je verovatnoća da će pas napasti plašljivu osobu.

U britanskom istraživanju je učestvovalo 694 ispitanika u severozapadnom delu zemlje koji su imali zadatak da odgovore na određena pitanja, a pre svega da li ih je ikada u dotadašnjem životu ujeo pas, da li imaju psa, a kod osoba koje je napao pas da li je povreda zahtevala medicinski tretman ili hospitalizaciju i da li su poznavali psa koji ih je napao. Rezultati su pokazali da je četvrtinu osoba (24,78 odsto) tokom života napao pas, a da je samo trećina od ukupnog broja žrtava zatražila medicinsku pomoć. S jedne strane, ovo može da bude ohrabrujući podatak i da ukazuje na to da su povređeni zadobili lakše telesne povrede koje nije trebalo dalje lečiti, a, sa druge strane, može da ukazuje i na nepouzdanost istraživanja jer ljudi retrospektivno odgovaraju na događaje iz svoje bliže ili dalje prošlosti i da samim tim njihovo kasnije svedočenje o događajima nije pouzdano.

Muškarci imaju skoro duplo veću šansu da ih pas napadne, tačnije u uzorku je bilo 1,8 puta više napadnutih muškaraca. Isto tako osobe koje imaju psa imaju 3,3 puta veću verovatnoću da će ih napasti drugi pas, a skoro 55 odsto napadnutih osoba nije poznavalo psa koji ih je napao. Zanimljivo je da ovaj broj vlasničkih pasa na ovako malom uzorku, koji je zbog geografske ograničenosti nereprezentativan, pokazuje isti procenat vlasnika pasa u poređenju sa ukupnom populacijom na ostrvu (neki podaci govore da u Velikoj Britaniji, koja ima skoro 65 miliona stanovnika, postoji oko 8,5 miliona vlasničkih pasa).

Osim geografskog ograničenja u uzorku koji je učestvovao u istraživanju postoji još jedno ograničenje, a to je činjenica da deca nisu učestvovala u istraživanju, a smatra se, na osnovu bolničkih podataka, da deca do pete godine spadaju u ugroženiju populaciju. Veliki značaj istraživanja je u tome što je po prvi put povezana struktura ličnosti i rizik od potencijalnog napada psa. Osim što dobijeni rezultati mogu preventivno da utiču na smanjenje broja povređenih građana, sama ideja može biti podsticajna za neka buduća istraživanja.

BeFunky Collage 2 Trener Viktorijinih anđela otkriva nam kako da se pridržavamo novogodišnjih odluka 1-5c4ff02f38080__700 Brazilac pokazao kako se uživa u poslednjem danu na poslu 420f8bd5-c73b-486f-a178-3214e5691033-stock_ab-8843 Ove uobičajene ciljeve treba da izbegavate u svojoj vezi question-mark-3255140_1280 Iznenađujući saveti jednog uspešnog 80-godišnjaka · · · · ·