Kuća trgovca Stamenkovića u Kralja Petra
PULS GRADA · enterijer/arhitektura

Nostalgija za letom je počela. Sa druge strane, Beogradu se svi polako vraćaju i vreme je idealno za mini podsetnik: zašto volimo ovaj grad? Kako bi bilo da napravimo spisak svojih favorita i da svako od nas o tome malo razmisli. Ova lista nas podseća na blago, koje se nalazi oko nas, a koje svakodnevno ni ne primećujemo. Koliko građevine, na primer, što profane, što sakralne, koje čine Beograd imaju značaj za nas?

Centar grada. Terazije. U žurbi završavamo obaveze i preletimo hotel “Moskvu” bar nekoliko puta. I tako glavom bez obzira prođemo pored markatnog zdanja beogradske secesije iz 1906. godine, odnosno 1907. kada je gradnja završena. Iako je projekat arhitekte Jovana Ilkića prerađen od strane ruskih nepoznatih arhitekata, značajno je to da je u odabiru projekta učestvovao Oto Vagner, kao jedan od najvećih predstavnika bečke secesije. Potrebno je malo pažnje i sledi susret sa vertikalnom strukturom ove zgrade, koloritom gde dominiraju oker i zelena, kao i sa plitkom plastikom secesijskog izraza. Ne bi bilo na odmet da zavirimo u enterijer, onako spontano, i osetimo internacionalni stil Beograda početkom XX veka.

Hotel MoskvaOtvori galeriju

Ako nas slučaj dalje dovede do broja šesnaest u ulici Kralja Petra, ono što ćemo tamo zateći je Beč s početka XX veka. Zgrada Robnog magacina iz 1907. godine privlači naš pogled beskonačno visokom staklenom zavesom sa gvozdenim rešetkama, mostom i galerijama izuzetno karakterističnim za pročelje jedne secesionističke građevine. Zapravo, postoji pretpostavka, još uvek nedovoljno potvrđena, da je nacrt inžinjera Viktora Azirela za ovo zdanje potekao upravo iz Beča, što nam dosta govori o jasnim secesionističkim stremljenjima. Unutrašnjost je pregledna i funcionalna, a naturalistički ukras odiše kvalitetom izrade na visokom nivou.

Ako nastavimo dalje, na uglu sa Uzun Mirkovom ulicom nailazimo na još jedan sjajni primer secesije, na tako zvanu “Kuću sa zelenim pločicama”, koja datira iz istog perioda između 1906. i 1907. godine. Ovo je bila palata trgovca Stojana Stamenkovića, koju je projektovao najugledniji arhitektonski tandem Nikola Nestorović i Andra Stevanović. Ove artitekte su nam prenele duh Art Nouveaua prepoznatljivom vertikalnom strukturom, kao i naturalnom i floralnom dekoracijom, zajedno sa dominantnim keramičkim pločicama.

Kuća trgovca Stamenkovića u Kralja PetraOtvori galeriju

Zgrada Stare telefonske centrale, autora Branka Tanazevića u Kosovskoj ulici, iako primer istog stila,  ostavlja drugačiji utisak – ona nam otkriva motive iz srednjevekovnih srpskih crkava moravske škole. Ovo je najava novog stila srpske secesije inspirisanog nacionalnim srpsko-vizantijskim motivima uklopljenih u karakterističnu Art Nouveau strukturu građevine.

Zgrada Strare telefonske centraleOtvori galeriju

Kada pomenemo secesiju i pokret Art Nouveau, prva asocijacija nam je Beč ili Prag. Ovo je bilo malo podsećanje da je i naš grad jedan od značajnih predstavnika ovog stila. Ima još dosta nepomenutih  građevina koje pripadaju ovom periodu, pa neka ovo bude samo uvod u nove priče. Beograd je pun iznenađnja. Dovoljno je zastati na trenutak i osetiti šta nam ovaj grad pruža.

cover Art deko: Raskošni stil u doba džeza Stepenice i biblioteka 2u1 I stepenice i neobične police za knjige Bazen na nebeskim visinama Bazen među oblacima cover Petorica arhitekata koji su ulepšali svet