Peugeot Moonster 2001 - Marko Luković
PULS GRADA · auto

Prof. mr Marko Luković, industrijski i automobilski dizajner na svetskom glasu po drugi put je osvojio američko priznanje za dizajn automobila na najprestižnijem godišnjem američkom konkursu Michelin Chalenge Design s modelom Twin-way.

Marko Luković profesor je i doktorant na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na odseku za industrijski dizajn. Dobitnik je više od 18 međunarodnih i domaćih nagrada za dizajn. Govornik je, predavač i član žirija na mnogim internacionalnim manifestacijama. Pitali smo ga da svoje iskustvo, vizije i tajne uspeha podeli s nama.

Svetskoj i domaćoj javnosti postao je poznat kao pobednik prvog međunarodnog dizajnerskog takmičenja Peugeot Design Contest 2020. Futuristički koncept-automobil za 2020. godinu Peugeot Moonster realizovan je i premijerno prikazan na Frankfurtskom salonu automobila 2001, a za isto delo dobio je i glavnu nagradu Oktobarskog salona 2001. godine. Prvo mesto na tako velikom međunarodnom takmičenju i pobeda među 2.000 takmičara bila mu je prva velika satisfakcija, velika motivacija i odskočna daska za sve naredne poslove iz široke oblasti industrijskog dizajna. Desila se u najboljem mogućem trenutku, na samom završetku studija na FPU i na početku njegove profesionalne karijere.

Po drugi put si dobitnik američkog priznanja za dizajn automobila na najprestižnijem godišnjem američkom konkursu Michelin Chalenge Design, ovoga puta s modelom Twin-way. O čemu je reč?

Tema ovogodišnjeg takmičenja bila je „Driven / Undriven: Dvojnost i autonomija automobila sutrašnjice“. Od dizajnera se tražilo da predlože nova dizajnerska i tehničko-tehnološka rešenja koja će omogućiti vozilima da se potpuno autonomno kreću putevima. TWIN-WAY je koncept-vozilo koje kombinuje već poznate i nove tehnologije na inovativan način i čini vožnju isplativijom, sigurnijom i udobnijom u urbanim sredinama, na auto-putevima ili off-road terenima. TWIN-WAY nudi mogućnost daljinskog komandovanja i kontrole preko smart telefona ili tablet računara. U autonomnom režimu vožnje putnici mogu da pričaju licem u lice, surfuju internetom ili uživaju u prirodi koja se može videti kroz veliki foto-senzitivni panoramski stakleni krov. Inovativni dizajn omogućava da se vozilo kreće u oba smera (u napred i u nazad) i nema prednji i zadnji deo, što je od velike pomoći u gradskoj gužvi. Takođe, može se prilagođavati off-road-u gde lako prevazilazi neravnine i može se kretati peščanm plažama i po plićim rekama.

Kako ti vidiš budućnost auto-industrije?

Dizajn automobila u narednim decenijama ima mogućnost da se radikalno promeni. Automobili će postati inteligentne samovozive mašine. Gabaritno veliki motori koji pokreću automobil u narednim decenijama biće zamenjeni ultralakim i dugotrajnim baterijama ili nekim novim izvorima energije koji će omogućiti da se arhitektura i konstrukcija vozila drastično promene. Najslikovitije primere tog preokreta možemo već naslutiti u seriji konceptualnih studija koje su predstavili najveći svetski proizvođači. Tu pre svega mislim na Toyotu sa serijom neobičnih ličnih autonomnih transportnih modula (robota) I-Walk, I-Real, I-Swing, I-Unit. Trudim da kroz svoje dizajnerske vizije predviđam i dajem jedan od mogućih oblika vozila budućnosti.

Šta bi izdvojio kao presudno za svoje profesionalno ostvarenje – šta smatraš da čini uspešnog industrijskog dizajnera?

Konstantno usavršavanje, učenje novih softvera i praćenje trendova veoma je važno kako bi se bilo i ostalo u „kreativnoj formi“. Neophodno je da se takmičite i sa samim sobom. Uvek želim da osmislim nešto sasvim novo i drugačije od onoga što sam do sada uradio. Sve te nove ideje i maštovite kreacije dizajner mora da „testira“ na dizajnerskim takmičenjima jer su nagrade i realizovani projekti jedina validna potvrda uspešnosti dizajnera.

Na koji način sredina i stanje industrije kod nas utiču na tvoj profesionalni angažman i uspeh?

I dalje se smatra da Srbija zaostaje za svetskim tehnologijama nekih dvadesetak godina, što je samo delimično tačno. Imao sam sreću da odmah nakon završetka fakulteta budem angažovan na različitim projektima iz oblasti industrijskog dizajna (Zastava automobili i kamioni, medicinske i industrijske mašine, nameštaj, HI-FI oprema, ambalaža i pakovanja, grafički vizuelni identiteti…) i da upoznam stručne ljude, inženjere i konstruktore koji rade u najsavremenijim projektantskim računarskim 3D CAD softverima. Od ideje do gotovog proizvoda može se doći za svega nekoliko nedelja ili meseci, u zavisnosti od komplikovanosti projekta. Kad bi naša proizvodna privreda uskoro ojačala, uz angažovanje domaćih projektantskih timova, siguran sam da bismo mogli rame uz rame da stanemo uz najveće svetske proizvođače po pitanju dizajna.

Nakon pobede na Peugeot Design Contest 2020 specijalizaciju ti je 2002. stipendiralo Ministarstvo inostranih poslova Republike Italije, Univerzitet u Bolonji, ali si se nakon specijalizacije vratio i ovde nastavio karijeru. Čime vođen?

Smatram da je u današnje vreme interneta i savremenih komunikacija nebitno gde se nalazite i da svako može da pronađe način poslovanja koji mu odgovara, a da živi i stvara gde smatra da mu je najbolje. Ja sam 2001. godine započeo akademsku karijeru na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Uporedo s timom svojih saradnika radim za mnoge klijente u Evropi i svetu, na najrazličitijim projektima iz oblasti industrijskog dizajna.

Šta te u radu motiviše i inspiriše, koji su principi kojima se vodiš?

Inspiracija je stalno prisutna i pronalazim je u prirodi, njenim zakonitostima i međusobnim fizičkim, hemijskim i, naravno, estetskim korelacijama. Raznovrsno prirodno okruženje naše planete, zajedno s kompletnim živim svetom u njoj, bili su i ostali najbolji „svetski dizajner” ikada. Dovoljno je da posmatramo sva ta prelepa dešavanja u prirodi okom umetnika ili naučnika, jer sva rešenja su nam već odavno ponuđena. Samo treba da ih prepoznamo, pretočimo i primenimo u našoj svakodnevici. Moja dizajnerska rešenja čine vizuelno atraktivne i na našim prostorima do sada neviđene futurističke dizajnerske studije i konceptualna rešenja autorskih projekata iz najrazličitijih oblasti dizajna.

Kakvo je tvoje iskustvo profesora u radu s našim mladim dizajnerima i gde ih vidiš u budućnosti?

Za talentovane i uspešne mlade ljude ovde se malo čuje jer našim medijima uspešni mladi ljudi odavno nisu zanimljivi (mislim i na naše mlade naučnike i druge stvaraoce koji takođe postižu izvrsne rezultate i ovde i u inostranstvu). Kod nas na fakultetu u svakoj generaciji ima nekoliko studenata koji se izdvajaju i pred kojima je sigurno uspešna budućnost. Oni su zaljubljeni u osmišljavanje upotrebne stvarnosti u kojoj živimo, bilo da je reč o nameštaju, tehničkim aparatima, automobilima… Na našem fakultetu dobijaju ozbiljno, vrhunsko znanje. U tome im pomažemo, mlađa generacija predavača zajedno sa svojim starijim kolegama. Studije industrijskog dizajna u Beogradu ne zaostaju za studijama na svetskim, evropskim univerzitetima. Stanje privrede i naša ekonomska realnost u poslednjih nekoliko godina doveli su do toga da se retko događa da mladi ljudi uđu u neki ozbiljan i veći projekat.

Sean Connery Glumci na četiri točka Kosačica Honda Mean Mower: Kosačica koja juri 200 na sat Mitsubishi Rođendanski primerak – Mitsubishi Lancer Evolution X FQ-440 MR Carplay Apple CarPlay: Gedžet koji vožnju čini lakšom i bezbednijom ·