ART_6829
PULS GRADA · aktuelno

Uz tradicionalni vodeni pozdrav, avion kompanije Air France juče je sleteo na Aerodrom Nikola Tesla u Beogradu. Nakon 6 godina, Air France ponovo povezuje Beograd i Pariz svakodnevnim letovima sa pariskog aerodroma Šarl de Gol.

Ovim povodom je na beogradskom aerodromu, uz pravu francusku inauguracionu ceremoniju, održana i konferencija za medije. Brojnim okupljenim novinarima obratili su se Nikola Notbar, generalni direktor kompanije VINCI Concessions i predsednik kompanije VINCI Airports, Njegova ekselencija  Frederik Mondoloni, ambasador Francuske u Srbiji,  Tajs Komen, generalni direktor Air France-KLM za Alpe, Balkan i Centralnu Evropu i Zoran Jelkić, generalni direktor Air France-KLM za Francusku.

„Veoma smo ponosni što se Air France vratio u Beograd, grad koji se skoro čitav vek nalazi na mapi letova naše kompanije. Želimo da ponovno otvaranje ove istorijske avio-linije bude zalog budućih uspeha za sve, počev od srpskih i francuskih putnika i kompanija, preko beogradskog aerodroma, do Air France-a. Trudićemo se da srpskim putnicima pružimo vrhunsku uslugu po kojoj je Air France čuven i da im olakšamo pristup širokoj Air France-ovoj mreži letova sa aerodroma Šarl de Gol“, rekao je Tajs Komen, generalni direktor Air France-KLM za Alpe, Balkan i Centralnu Evropu.

Letom iz Pariza u Beograd sletela je delegacija francuskoh privrednika i novinara, kao i naš proslavljeni viоlinista Nemanja Radulović, omiljeni česti putnik Air France-a.

Od 1. aprila avio-karte se mogu kupiti po ceni od već 198 evra. U cenu karata su uključene sve takse. Zahvaljujući saradnji Air France-a i Air Serbia-e, putnici imaju na raspolaganju 21 let nedeljno između Pariza i Beograda (14 letova Air Serbia-e i 7 Air France-a).

Duga istorija Air France-ove linije za Beograd

Francusko-rumunska kompanija za avio-transport, osnovana 1920, započela je se letovima na liniji Pariz–Beograd davne 1922. godine. Svoju rutu Pariz–Strazburg (otvorenu septembra 1920) ova avio-kompanija proširila je prema Pragu (oktobra 1920), Varšavi (aprila 1921), a zatim i ka Beču i Budimpešti (maja 1922).

Navedena linija je 21. septembra 1922, produžena do Beograda i Bukurešta, a potom i do Istanbula, pa je s pravom dobila naziv „najduže evropske avio-linije”. Pariz i Beograd su po prvi put bili povezani vazdušnim putem, a godinu dana kasnije na toj ruti su svakodnevno leteli avioni tipa Potez 7.

Francusko-rumunska kompanija za avio-transport je 1925. godine promenila ime u CIDNA (Međunarodna kompanija za avio-navigaciju). Upravo je CIDNA bila jedna od pet kompanija koje su 1933. godine osnovale Air France.

Air France preuzima palicu (1933-1939)

Air France je nastavio da leti na svim linijama kompanija osnivača, uključujući i Cidnin let prema Beogradu. Tako je 31. aprila 1933, prvi avion Air France-a krenuo ka Beogradu sa aerodroma Pariz-Le Burže. Letovi na toj liniji polazili su svakog dana osim nedelje, a saobraćali su avioni tipa Foker VIII i Vibo 282-T12.

Bivša Cidnina linija ka istoku, pod novim komercijalnim imenom: Flèche d’Orient (Istočna strela), postigla je veliki uspeh tokom tridesetih godina. Ova „strela“ povezivala je Pariz sa Pragom, Varšavom, Bečom, Budimpeštom, Beogradom i Bukureštom.

Marta 1936. dnevni let sa aerodroma Pariz-Le Burže polazio je u pola sedam ujutru, stajao u Strazburu u 8.35, Nirnbergu u 11.10, Pragu u 12.40, Beču u 14.15, Budimpešti u 15.35, dok je u Beograd stizao u 17.25. U to vreme, let od Pariza do Beograda je trajao skoro 11 sati!

Nakon Drugog svetskog rata, let je obnovljen tek 1967.

Prekinut tokom Drugog svetskog rata, Air France-ov let za Beograd obnovljen je tek 1967. godine. U međuvremenu je 1946. stvorena jugoslovenska nacionalna aviokompanija – JAT (Jugoslovenski Aerotransport), koja je nasledila Aeroput, vodeću avio-kompaniju Kraljevine Jugoslavije. JAT je počeo da leti između Beograda i Pariza 1952, a u Beogradu je 1962. godine otvoren i aerodrom u Surčinu. Pet godina nakon otvaranja aerodroma, 1967, na njega će sleteti avion Air France-a.

Od 1967. svake srede i petka, Karavela je napuštala aerodrom Orli u 9.10 i stizala u Beograd u 11.30 , a zatim u Bukurešt u 14.15. Povratni let bi polazio istog dana u 15.30 iz Bukurešta i 16.15 iz Beograda, dok bi na Orli sletao u 18.50. Zahvaljujući Karavelama, prvi Air France-ov let srednje dužine za Beograd, trajajo je samo dva sata i dvadeset minuta!

Devedesete i ponovni prekidi saobraćaja

Air France je postepeno povećavao i broj letova između Beograda i Pariza. Tri leta nedeljno su povezivala dve prestonice 1975. godine. Pored dve Karavele koje su letele sredom i petkom, uveden je i let ponedeljkom na kom je saobraćao Boing B727. Već 1983, avioni tipa Boing B737 saobraćali su između Pariza i Beograda četiri puta nedeljno.

Između 1991 i 2001, tokom sukoba u Jugoslaviji, letovi na relaciji Beograd–Pariz su u više navrata suspendovani.

Dve prestonice su ponovo povezane (2005–2013)

Air France-ov let između Pariza i Beograda je ponovo uspostavljen 27. marta 2005. godine. Avioni tipa Erbas A319 i A320 leteli su jednom dnevno na ovoj liniji, da bi 2009. saobraćaj bio dupliran.

Nakon šest godina prekida, linija se obnavlja 2019.

Suspendovana iz strateških razloga 2013. godine, Air France-ova linija na relaciji Pariz–Beograd ponovo je otvorena prema letnjem redu letenja za 2019 (od 31. marta do 26. oktobra).

_MDJ9649 Nagrada „Vip poziva“ uručena Dunji Jocić poziv DEV9T objavio poziv za umetnike Director_A.Stonys_Foto-AZeltina Audrius Stonis: Retrospektiva baltičkog poetskog dokumentarnog filma i sećanje na Jonasa Mekasa 2CONOR_MCGREGOR_NOTORIOUS_Still47_Images courtesy of Park Circus_Universal2 Ozloglašeni Konor Mekgregor na Beldocsu · · ·