Boban Skerlić
KULTURA · film/TV

Beogradski reditelj Boban Skerlić otvoriće ovogodišnji FEST filmom „Top je bio vreo“ rađenom po nagrađivanom romanu Vladimira Kecmanovića.

U razgovoru za City Magazine Skerlić govori o svom filmu čiji bioskopski život startuje na jesen i o aktuelnom angažmanu – uzbudljivom radu u Beogradskom dramskom pozorištu, gde režira komad Dragoslava Mihajlovića Kad su cvetale tikve.

„Otvaranje FEST-a mojim filmom je jedno veliko priznanje od strane selektora, a, sa druge strane, nakon tri godine od završetka snimanja, to što film uopšte izlazi je već dovoljno uzbudljivo. Prikazati film pred nekoliko hiljada ljudi, na otvaranju festivala koji je jedna od nekoliko škola koje smo mi, koji se bavimo filmom, pohađali u Beogradu je i veliko priznanje i odgovornost.“

Naveli ste da se vaš film, priča o odrastanju dečaka u ratnom Sarajevu, ne bavi zaraćenim stranama već da progovara o ljudskosti. Zbog čega je, od početka rada na filmu, bilo mnogo negativnih komentara u bosanskim medijima?

Film je, uslovno, ratni. On se događa u zaraćenom Sarajevu, ali je u pitanju melodrama. Film se bavi odrastanjem jednog dečaka u tim nehumanim uslovima i to dečaka kome je granata ubila roditelje i koji pokušava da shvati šta mu se događa, kako da uopšte preživi i da se snađe u takvim okolnostima. Kontroverze oko filma u bosanskoj štampi su nastale, pre svega, zahvaljujući percepciji društvenog angažmana romanopisca, a ne na osnovu samog filma koji je zasebno umetničko delo. Bilo je ljudi koji su izražavali rezervu prema ovom projektu ali, na kraju krajeva, veliki broj glumaca iz Sarajeva, Zenice, Mostara, Banjaluke, iz Zagreba, Prištine, Beograda igra u filmu. Mislim da je to jedna predrasuda prema filmu koja će, kada film izađe, biti prevaziđena.

Imali ste potrebu da snimite jednu emotivnu, tešku priču smeštenu u ratno okruženje?

Ja verujem da umetničko delo služi tome da uznemiri publiku i da gledaoca na neki način natera da se zapita i preispita, a ne da ga pomazi u njegovom komforu. U tom smislu ovo jeste teška priča – odrastanje u ratnim uslovima, gubitak roditelja, gubitak deteta, smrt i nasilje naokolo, glad, granatiranje, deficit svake vrste…predstavljaju direktan udarac na egzistenciju, pa i na ljudskost. To unakaženo detinjstvo puno krasti i ožiljaka nas s pravom optužuje za činjenje ili za nečinjenje i nad tim ne bismo smeli da okrenemo glavu. To je nešto što je mene podstaklo da se uopšte ovom temom bavim.

Šta mislite o stavu pisca romana Vladimira Kecmanovića  koji je, u nedavnom intervjuu, izrazio nezadovoljstvo scenarijem i naveo da filmu nedostaje umetnička hrabrost da dosledno izrazi poentu romana?

On je uradio inicijalnu verziju scenarija koju je producent odbacio. Prethodno je, naravno, prodao prava za ekranizaciju romana i na nekim internim projekcijama pre no što je film završen, na tim radnim verzijama, on je bio zadovoljan filmom. Ali je, uoči premijere, osetio potrebu da se ogradi, da ne bi izneverio svoj sopstveni društveni angažman. I da se njegovim pokroviteljima ne učini da u ovom antiratnom poduhvatu on ima ikakvog udela.  Svako može da ima svoje viđenje filma ali film je, u odnosu na roman, novo umetničko delo i nije prikazivanje romana za one koje je mrzelo da ga pročitaju. Rade se dramatizacije mnogo ozbiljnijih pisaca –od Šekspira, Čehova, Tomasa Mana pa nadalje…  Različiti filmski i pozorišni autori se izražavaju u odnosu na određeni literarni predložak. U tom smislu sve Kecmanovićeve primedbe koje počivaju na tome da film odstupa od romana su irelevantne. A da li je film ovakav ili onakav i kako ga ko doživljava…To polje rasprave je otvoreno.

Kako ste odlučili da režirate kultni komad Dragoslava Mihajlovića Kad su cvetale tikve u Beogradskom dramskom pozorištu?

BDP je tu predstavu imao u planu za ovu sezonu a ja sam dobio poziv da režiram ovaj komad nakon uspeha moje prethodne predstave u BDP-u, Trpele. Sa velikom radošću i uzbuđenjem i velikom tremom sam  prihvatio da radim Kad su cvetale tikve jer se radi o jednom od kapitalnih literarnih dela srpske književnosti. Govorim i o romanu i o drami koju je Mihajlović takođe napisao. Značaj te drame je veliki i za našu istoriju pozorišta jer drama je, nakon prvog izvođenja, igrana pet ili  šest puta, a zatim skinuta sa repertoara. S treće strane, ovo je ogromna ansambl predstava – ima puno boksa, puno ambijenata i jako puno dramatičnih i velikih scena koje prete da se u njih zaljubimo i da zaboravimo da nam je ipak cilj pozorišni čin. Okupio se jedan divan autorski i izvođački tim oko te postavke i raduju me te probe. Nadam se da će se ta pozitivna  i kreativna energija na kraju fokusirati u relevantan pozorišni čin.

Kako izgledaju probe i rad sa glumcima?

Probe izgedaju tako što od ranog jutra prvo idemo na bokserske treninge. Zatim, dva sata kasnije, počinju glumačke probe. Boks je važan aspekt te drame, tog vremena i tog siromašnog Dušanovca i miljea u kome se komad događa. Miša Janketić igra starog Ljubu Vrapčeta, a mladog – Miloš Biković. Cela predstava predstavlja njegovu autorefleksiju – sećanje na događaje koji su mu promenili život i suočavanje sa samim sobom i korozijom sopstvene duše u nekom prethodnom vremenu.

Šta vam je važno u radu na ovoj predstavi koja je pre 45 godina doživela da bude skinuta sa repertoara?

Predstava  je 1968, doživela sudbinu da bude skinuta sa repertoara (nije postojala pisana administrativna zabrana, već je samo skinuta, bez objašnjenja) zbog toga što je taj policijski aparat, bezbednosni aparat vlasti bio na određen način denunciran i izložen javnosti i nije bio spreman da pristane na tu sliku o sebi. Taj neki tabu Golog otoka i sukoba oko Informbiroa i odnosa prema uhapšenima je, u međuvremenu, kao tabu prevaziđen. Mi ovde ne igramo na tu vrstu probijanja tabua. Mi se bavimo onim što je mehanizam buđenja zla u čoveku i načina na koji dolazi do toga da mlad i zdrav čovek krene putem osvete i zla.

Tarzan 3D U bioskopima: „Tarzan 3D“ Tri dana za ubistvo U bioskopima: „Tri dana za ubistvo“ Godzilla Pojavio se trejler za novu verziju filma „Godzilla“ In The Mood For Love Strastvene filmske romanse osuđene na propast ·