Repetitor
U VAZDUHU · intervju

Ako niste bili na nekom od koncerata grupe Repetitor, ne možete da tvrdite da pratite (i volite) srpski rock n’roll. Takva količina energije nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a britki tekstovi i postava čiju ritam sekciju čine dve devojke (Ana-Marija Cupin i Milena Milutinović) doprineli su da Repetitor bude koncertna atrakcija u regionu. O tome šta bend radi trenutno, kao i nekim sporednim projektima, razgovarali smo sa frontmenom ove grupe Borisom Vlastelicom

Nedavno ste objavili spot za pesmu Biću bolji koji ima jaku socijalnu poruku i ne može gledaoca da ostavi ravnodušnim. Kako ste se odlučili na priču o ljudima koje je izneverilo ovo vreme?

To je bila ideja autora spota Staše Tomić, sa kojom smo se odmah složili. Način na koji rešavaju svoj problem radnici u videu je krajnji, ali sve realniji odgovor na odnos koje društvo i moć imaju prema običnom čoveku. Sve više izgleda kao da je jedini odgovor koji će da se čuje.

Album Dobrodošli na okean objavljen je pre skoro dve godine. Da li se nešto novo sprema u vašoj radionici?

Sprema se, mi kao i uvek već sviramo nove pesme koje pravimo. U međuvremenu se uvek radi na bar još nekoliko rifova i pesama. Od toga nešto otpadne, a ono što nam se sviđa ostane i to se snimi.

Grupa Repetitor ne prestaje da svira – obišli ste ceo region, a sve ćešće svirate i po Evropi. Kako ljudi reaguju na vašim nastupima? Pogotovu u zemljama u kojima ne razumeju jezik na kome su pesme napisane. Da li postoji koncert koji ti je ostao u sećanju kao poseban?

Za nas nema nikakve razlike. Ljudi u Nemačkoj znaju da se zabrinu oko sadržaja tekstova recimo, jer smo bend iz Srbije pa se boje da nije nešto što bi im bilo neprihvatljivo. Ali dok traje koncert sve je isto, energija uspeva da se prenese i bez razumevanja teksta, jer leži u muzici i tonu vokala koliko i u rečima. Ljudi su nas super prihvatali po Evropi, nastavljaju da zovu.

Jel stižeš da pratiš šta rade tvoje kolege na regionalnoj sceni – koji bend/izvođača bi preporučio našim čitaocima?

Trudim se da ispratim, jer je scena jako zanimljiva i razni gasovi se voze. Što se tiče rokenrola i Beograda, tu su pre svih Straight Mickey and the Boyz, onda Klopka za pionira, Artan Lili, Ti, Threesome, Crvi;  zatim Vlasta Popić iz Varaždina, The John iz Skoplja i mnogi kojih sada ne mogu da se setim. Sluša se i (t)rep scena, i tu ima svašta novog.

Na Bitefu je igrana predstava Grobnica za Borisa Davidoviča u režiji Ivice Buljana u kojoj igraš jednu od uloga. Kako bi opisao iskustvo rada na ovoj predstavi i da li bi tako nešto ponovio u budućnost?

Ivica me samo ubacio u taj svet, video je nešto u meni. Koliko vidim nisam ni prvi, on često baca na scenu ljude koji nisu u pozorišnom svetu, i tako dobija sjajne rezultate. Let 3 je skoro radio sa njim, ekipa koja nam radi svetlo i scenografiju u Grobnici se bavila konceptualom pre nego što ih je Ivica prepoznao. On ispada kao neki skaut za scenske talente van pozorišta. Svidelo mi se što ne želi nemotivisane glumce, zato je i ekipa predstave sjajna, tu ima i studenata i ostvarenih glumaca i mene koji sam valjda naturščik. Samo igranje je teško i zahtevno, ali toliko oslobađajuće da, kao ni posle koncerata, ne mogu da spavam do jutra kad se završi predstava. Definitivno bih ponovio nešto ovako uzbudljivo.

Darko Lungulov Darko Lungulov: Priča o jedinom mogućem heroju danas Nenad Ivović Mladi muzički talenti: Nenad Ivović Marsel Bajer Marsel Bajer: Beograd je zagonetni grad Ivan Tokin Ivan Tokin: Oda normalnom čoveku