44 SIVb
PULS GRADA · enterijer/arhitektura

Grad čine ljudi koji u njemu žive, kao i način na koji ga vide. Novi Beograd je upravo dobio jedno novo lice, prošarano emocijama tamnih linija, istančanih detalja i neba u boji. Arhitektura Novog Beograda je nekima omiljena, drugima omražena, a arhitekti Jovani Radujko i umetnička inspiracija.

Piše: Ljubica Slavković

U tek nekoliko decenija koliko stoji, Novi Beograd doživeo je nebrojano transformacija. Od reprezentativnog upravljačkog grada, prestonice i ponosa nove države, preko ogromnog naselja spavaonice i svežeg doma hiljadama novih snova, do biznis-centra i kraja, Novi Beograd je sve: i omiljen i omražen, i isti i poseban, i siv i zelen, i dom i tuđina. Podignut planski, nicao je u velikim potezima, možda i prevelikim za jednog malog čoveka. Međutim, kako je novoizgrađeni grad odrastao, stasavale su u njemu nove generacije s kojima se i Novi Beogad razvijao, i to baš po njihovoj meri.

Možda još više nego u fizičkoj strukturi, Novi Beograd promenljiv je u očima njegovih brojnih žitelja, a i svih drugih Beograđana. Veoma su raznovrsni pogledi na ovaj deo grada – neki u njemu vide prevelike distance, sivilo i haos. Drugi u njemu doživljavaju bogatstvo prostora, zelenila i sve potrebne infrastrukture za život. Kako se njegovi ambijenti drugačije doživljavaju, tako je i njegova arhitektura na kraju dana jedan posve subjektivan doživljaj.

Arhitektura Novog Beograda je mnogo toga, svakako jedna još uvek nedovoljno istražena tema. Dok je mi doživljavamo kao svakodnevicu koja vrišti za uređenjem i održavanjem, njujorški muzej moderne umetnosti MoMA pred celim svetom izlaže novobeogradske stambenjake kao umetnička dela. S porastom interesovanja za modernističku arhitekturu u svetu, a tako i za arhitekturu socijalističke Jugoslavije, i Novi Beograd je postao česta destinacija znatiželjnih arhitekata, studenata, profesora, umetnika i istraživača iz celog sveta. Svaki novi pogled otvara nove perspektive, saznanja i emocije. Takvi pogledi ponekad dođu i od nas samih, a među njima su se našli i radovi Novobeograđanke, arhitekte Jovane Radujko.

Jovana je pažnju javnosti privukla svojim instagram profilom posvećenim njenim crtežima, razume se, novobeogradskih blokova. Zanimljivo i prikladno nazvan Instagram profil Brutalizam i renesansa napravio je pravi mali bum na društvenim mrežama prizorima novobeogradske svakodnevice. Crno-beli crteži zgrada, mahom njihovih vrhova, ne mame samo zbog arhitekture koju prikazuju, već upravo zbog sentimenta koji otkrivaju – svaki Jovanin crtež kadar je ličnog pogleda. Na njenim crtežima novobeogradske zgrade mahom izviruju iz rastinja, smeštajući tako i samog posmatrača u ambijent Novog Beograda. Veštim kadriranjem Jovana prenosi svoju ličnu emociju ne samo posmatranja svog okruženja, već i bivanja njegovim delom, te osećaja ličnih veza i bliskosti.

Jovanini crteži su na instagram došli pomalo spontano, a tako se i cela njihova priča razvija, pre svega iz osećaja. Sam naziv proizašao je iz razgovora, u cugu, kao sklop pojmova koji prirodno idu jedan uz drugi. U tome odgovarajuće asocira na rastuću popularnost pre svega brutalističke arhitekture, a tako i novobeogradskog modernizma, i to kroz nove medije. Jovana za sebe kaže da nije sklona preteranom eksponiranju, kao i da svoje crteže doživljava kao intimnu stvar. Tako je i put samih crteža do Instagram profila bio dug. Ipak, na savet dragih ljudi i veliki odziv među prijateljima, prvi crtež našao se na Instagramu, a zatim je reakcija ljudi najbolje pokazala kakva bi trebalo da bude budućnost tog profila.

Odziv publike takav je da se Jovani često javljaju ljudi s molbama i zahtevima da se upravo njihova zgrada, ulaz, pogled, nađu na crtežu. Usled toga, Jovanini crteži nastaju i po porudžbini i oslikavaju upravo lične poglede i emocije Novobeograđana, ali i drugih žitelja Beograda. Tako se među blokovima našla npr. i zgrada tzv. Toblerone na Karaburmi.

Kao Novobeograđanka, Jovana je za svoj kraj vezana pre svega lično i emotivno, i to se na crtežima vidi. Svi kadrovi koje izabere da prenese na papir usko su povezani s njenim emocijama i sećanjima koji je vezuju za određene delove Novog Beograda. Na njima se nalaze mnoge „ikonične zgrade“ Novog Beograda, kao što je Zapadna kapija, blok 30 ili SIV. Ipak, sama Jovana ne ističe neku konkretnu zgradu kao posebnu, niti kaže da postoji nekakav šablon pri biranju kadrova i u nastajanju crteža. Većina fotografija koje kasnije oslika nastaje spontano, a kako Jovana sama opisuje, verovatno svoja sećanja negde skladišti tako da joj ostanu „slike i bleskovi okruženja u kojima se nalazila“, i kad u prolazu ugleda neki kadar, prirodno joj dođe da ga ufotka i nacrta. Upravo iz toga nastaje ta ambijentalnost crteža koja i nama posmatračima budi osećaj bliskosti.

Jovanini crteži su na početku bili skroz linijski i crno-beli, da bi zatim nebo iznad blokova postalo nebo u boji – crveno, plavo, zeleno, pa i zlatno. Boja je u blokove takođe uvedena spontano, tako što je Jovana prvobitno pokušala da oboji zgrade, ali, kako kaže, to im nije leglo. Na crtežima su joj važni detalji kao što je broj prozora na zgradi, koji je otvoren a koji ne, koji ima spuštene roletne… i smatra da boja to ublaži i stavi u drugi plan. Međutim, boja neba je za Jovanu dala crtežu još jedan lični odnos, pre svega prema ambijentu koji nebo u boji dočarava.

Jovana je završila Arhitektonski fakultet, tako da joj je odnos prema crtežu i arhitekturi takođe u sklopu profesije. Kroz crtež se oduvek izražavala, iako je tek skoro počela da ga deli sa svetom, a za fakultet kaže da joj je pomogao pre svega u tome da iskontroliše svoju impulsivnu i intuitivnu stranu i dovede misli i crteže u red, baš onako kako bi to radila s arhitektonskim projektima na fakultetu. Za izlaganje novobeogradske arhitekture u njujorškoj MoMA-i kaže da jeste bilo iznenađenje, pre svega jer je propadanje i prekrojavanje Novog Beograda koje se već dugi niz decenija dešava uticalo i na to da „mi“ previše uzimamo ono što imamo zdravo za gotovo. Kaže da zapravo nije iznenađena novobeogradskim blokovima kao umetničkim eksponatima, već pre time da se to dešava u Njujorku, a ne kod nas.

Usled fantastičnih reakcija publike i javnosti na Jovanine crteže i Instagram profil, Brutalizam i renesansa prizori novobeogradske arhitekture našli su se i u raznim drugim medijima i artefaktima. Tako Jovana štampa šolje i cegere s odabranim crtežima, a zahvaljujući mogućnostima novih medija, Instagrama, i sama publika se može uključiti u izbor motiva i sa sobom poneti svoje omiljene novobeogradske slike.

E2 PHOTO KOOZMETIK: Osveživač doma – Fresh Home E cover www.cazloyd.com i www.michaelminn.net Građevine koje su promenile ljudsku percepciju cover www.popsugar.com i www.pinterest.com Sredite svoj radni prostor kako biste bili produktivniji collage Pletena korpa kao zanimljiv detalj u enterijeru · · ·