Muzej buducnosti, Dubai (foto cnbc.com)
KULTURA · art

U svetu postoji više od 50.000 muzeja. Nekada je važilo pravilo da su oni vredni koliko su vredni njihovi eksponati, ali nove tehnologije preispituju stara uverenja. Izložbeni predmet više nije dovoljan, pa ni neophodan – većina mladih „Mona Lizu“ će videti na mobilnom telefonu umesto u Luvru.

Tekst: Ljubisav Panić

Umetnost za dž

Rejks, jedan od najvažnijih muzeja na svetu, među prvima je shvatio važnost promene. Pre četiri godine ova holandska institucija ponudila je besplatno preuzimanje digitalnih reprodukcija brojnih remek-dela. Sve što bi sada trebalo da uradite da biste sačuvali Mlekaricu, čuvenu sliku Johanesa Vermera, jeste da otvorite profil na njihovom sajtu.

„Mi smo javna institucija i umetnička dela koja imamo su, na neki način, svačije vlasništvo. Ukoliko ljudi žele da imaju Vermera na toalet-papiru, radije bih da umesto veoma loše reprodukcije imaju fotografiju visoke rezolucije“, rekao je Taco Dibbits, direktor Rejksove kolekcije, i istakao da je u vreme interneta iscrpljujuće brinuti o autorskim pravima. Metropoliten muzej u Njujorku napravio je sličan potez. Više od 400.000 digitalnih snimaka može se preuzeti besplatno s njihovog sajta i koristiti u nekomercijalne svrhe, uključujući objavljivanje u naučnim publikacijama.

Prvi koraci digitalizacije u Srbiji drugačiji su i skromniji. Ne kreću se ka besplatnim reprodukcijama jer mnoge institucije još uvek nemaju ni sajt. Poseban problem predstavljao je nedostatak standardizacije.

Avlija zabavlija

Na skupu Prisustvo ustanova kulture Srbije na internetu, koji je održan u Biblioteci grada Beograda, prisutni su mogli da se upoznaju s našom dosadašnjom upotrebom interneta, koja je umela da poprimi satirične oblike. Pojedine institucije imale su, na primer, zvanične mejl-adrese koje su počinjale natpisima avlija zabavlija, sanjalac, pilot je pilot, coka69 i druge. Haotično stanje se sad polako dovodi u red.

Pre više od deset godina Istorijski muzej Srbije razvio je IMUS, softver koji je namenjen registrovanju podataka o kulturnom nasleđu. Dobra je vest da je tu aplikaciju prepoznalo Ministarstvo kulture i informisanja kao program koji će se primenjivati u svim muzejima u Srbiji, čime je kustosima omogućeno da na standardizovan način vode evidencije o zbirkama i lakše pretražuju podatke o njima.

Šta to znači za običnog posetioca? Lakši pristup informacijama, takođe. Kad se baze podataka u Srbiji uskoro povežu – program je već implementiran u velikom broju muzeja u zemlji – na posebnom portalu Ministarstva kulture korisnici će moći da dobiju različite podatke. Drugim rečima, moći će na sajtu da saznaju kako, na primer, izgleda kruna kralja Petra, pogledaju film s krunisanja iz 1904. godine, pročitaju ko je sve pisao o tom događaju i slično.

Proširena stvarnost

„Istorijski muzej Srbije bio je pionir primene novih tehnologija i kad je reč o iskustvu posetilaca na izložbi. Uvođenjem proširene stvarnosti u muzejski prostor 2014. mogao se videti dodatni sadržaj pomoću besplatne aplikacije, tableta i mobilnog telefona. Pre dve godine, na izložbi o Mihajlu Pupinu, podigli smo to iskustvo na viši nivo. Interaktivna ljuljaška, animacija koja je pratila pokrete posetilaca i telefon koji je njihove reči prenosio u tekst oduševili su više od 100.000 posetilaca, među kojima je bilo oko 700 organizovanih grupa“, kaže dr Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije.

Dok ova institucija nastavlja da primenjuje proširenu stvarnost, koja se trenutno može doživeti na izložbi Kraj Velikog rata 1917-1918, konceptualna budućnost mnogih srpskih muzeja ostaje otvorena, a u pojedinim slučajevima i upitna. Uloga galerijskog prostora više ne može da se svede na puko očuvanje kulturne baštine, njenu prezentaciju ili selektivno biranje pogodnih tema.

Inkluzija, mobilnost, kolaboracija i mnoge druge reči postaju neodvojive od institucija koje smo u svetu donedavno prepoznavali po vitrinama. Više nije cilj ponuditi sadržaj, već pronaći balans među mnogobrojnim aktivnostima. Pomorski muzej u Barseloni, na primer, odabran je pre godinu dana kao startna lokacija za putujuću izložbu o seriji Igra prestola. Posetioci se od tada širom Evrope upoznaju s rekvizitima, kostimima, setovima i multimedijalnim sadržajima omiljene televizijske sage. Taj svet leda i vatre na 2.000 metara kvadratnih, koji će televizija HBO i kompanija GES uskoro predstaviti u Nemačkoj, govori mnogo o izlagačkim trendovima.

Veliki igrači, velika pravila

„Imperativ je da muzeji postaju manji, individualniji i jeftiniji“, izjavio je Orhan Pamuk, čiji je Muzej nevinosti otvoren u Istanbulu 2012. godine. Iako na prvi pogled reči turskog pisca deluju umirujuće, on bi mogao biti u pravu samo za određeni broj institucija. Nesumnjivo je da će se Muzej policije, koji bi u Beogradu trebalo da bude osnovan u bliskoj budućnosti, lako uklopiti u tu normu. Ali, veliki igrači i dalje igraju po velikim pravilima.

U Dubaiju će 2019. godine biti otvoren Muzej budućnosti. Ovaj inkubator inovacija i ideja, čiji je moto „Vidi budućnost, kreiraj budućnost“, već sada se proglašava jednom od najkompleksnijih zgrada na svetu. Biće to drugi neverovatni muzej u Ujedinjenim Arapskim Emiratima – prošle godine otvoren je Luvr Abu Dabi, koji zauzima površinu od 24.000 metara kvadratnih. Da bi ostvario saradnju sa Francuskom i poneo ime originalnog Luvra, Abu Dabi je platio vrtoglavu sumu od 525 miliona dolara. Imajući sve u vidu nije ni čudo što se Mona Liza dopadljivo smeši. U pojedine delove sveta budućnost je već stigla.

XC1A6056 Izložba „Plivačice“ Ivane Živić u NLB Galeriji IMG_20181109_180509 Dan Muzeja primenjene umetnosti: Klasično i simbolično KCB Jelena Trpokovic Tri izložbe u Kulturnom centru Beograda Salon MSU PETROVIC Izložba fotografija „Veseli svet“ u Salonu Muzeja savremene umetnosti · ·