čaj
PULS GRADA · gastro

Drevna kineska poslovica kaže: Bolje je tri dana ne jesti, nego jedan dan čaj ne piti

Kultura ispijanja čaja

Za Kineze, čaj je simbol života. Oni su otkrili čaj i od tada ga piju i uživaju u njemu. Spremaju ga s toplom, nikako vrućom vodom, a umetnost pravljenja čaja nazivaju Cha dao. U Pekingu, kad domaćin donosi čaj, gost ustaje i obema rukama prihvata šolju, izražavajući zahvalnost. U nekim krajevima Kine, primivši šolju čaja, gost prstima desne ruke tri puta udari sto u znak zahvalnosti.

U Japanu postoje čajne škole, gde se uče veštine pripreme i posluživanja čaja. Mongoli piju čaj u koji dodaju so, razne začine poput mirođije i maslac, ruski čaj pije se s kriškom limuna, a sprema se s vodom iz specijalnih čajnika, takozvanih samovara, dok se popularni južnoamerički čaj mate pije iz specijalnih tikvica tokom celog dana, pa se neretko ulicama u Argentini mogu sresti ljudi s tikvicom i cevčicom kako ispijaju svoj omiljeni napitak.

Turci imaju svoje čajeve, među kojima su najpopularniji onaj od jabuke (sa cimetom) ili crni. U Indiji je popularan, osim mnogih biljnih kombinacija, chai koji se pije s mlekom i mešavina je crnog čaja i mnogih začina. Tunis, Alžir i Maroko poznati su po čaju koji se najčešće pravi od svežih listova nane s dosta šećera, pije se mlak i pravo je osveženje u vrelim predelima Sahare.

Engleska podrazumeva tradiciju ispijanja čaja u pet sati posle podne. Ovu tradiciju uvela je Ana, vojvotkinja od Bedforda. Organizovane su čajanke na kojima su posluženje bili sendviči, kolačići i čaj. U visokom društvu takva tradicija održana je do danas, pa se uz kolačiće najčešće poslužuju manji sendviči punjeni sirnim namazom i svežim krastavcima. Sredinom 19. veka kasni poslepodnevni ili ranovečernji čaj pretvorio se u izdašan obrok. Domaćini bi se takmičili u količini i izboru jela prema čemu bi pokazivali svoje imovinsko stanje.

Japanci i Kinezi ovakvu ceremoniju smatrali su svetogrđem s obzirom na zaslađivanje čaja ili dodavanje mleka, kao i na veliku količinu hrane, za njih je engleska ceremonija čaja varvarski čin prema ovom „svetom‟ piću.

Čaj danas

Raznovrsni načini i rituali ispijanja čaja podsećaju nas da je ovo piće mnogo više od nečega što će nas ugrejati i utoliti nam žeđ. Najnovija zdravstvena istraživanja i trendovi modernog življenja čaju daju mnogo na značaju, i dosta se ceni njegova uloga antioksidanta koji se koristi kao prevencija raka i kardiovaskularnih bolesti.

Čaj je pozicioniran kao idealno piće i predstavlja zdravu alternativu sokovima i kafi. Prirodan je i bez aditiva. Proizvođači kozmetike, parfema i proizvoda za negu kože razvijaju nove proizvode koji integrišu prednosti i pozitivna svojstva čaja.

Pribor

Za pripremu dobrog čaja potreban je i kvalitetan pribor. Najpoželjnije je imati pribor od porcelana, a dolazi u obzir i oprema od stakla, gline, keramike ili livenog i kovanog gvožđa. Za svaku vrstu čaja preporučuje se oprema specifičnog materijala. Odgovarajući pribor za čaj poboljšava aromu i ukus određenog čaja. Kod nekih čajeva, zanimljivo je posmatrati kako se listovi čaja ponašaju tokom pripreme. Za takve čajeve najbolji je stakleni pribor. Beli porcelan može da se koristi za čajeve kod kojih želi da se naglasi boja.

Osnovni pribor za čaj podrazumeva: čajnik u koji se stave listići čaja i voda; cediljka kojom se uklanjaju listići i kašičica za mešanje. Zelenom čaju odgovaraju – staklo, porcelan ili Celadon (celadon je posebna vrsta porcelana smaragdne boje). Belom čaju odgovara beli porcelan; crnom čaju – beli porcelan ili keramika; oolong čaju – beli porcelan ili glina Iiking.

Čaj bi trebalo držati na tamnom i suvom mestu, po mogućnosti u čajnim posudicama gde će zadržati svoj intenzivan miris i aromu. Više od 40 vrsta lekovitih biljaka ne bismo smeli da obrađujemo termički (na primer nanu ne treba kuvati, već je ostaviti da odstoji u vodi 10 minuta), a tu spadaju i kamilica, nana, majčina dušica i druge.

Zeleni, beli i žuti čaj pripremaju se na isti način: jedna kašičica ( 3-5 g ) stavi se u čajnik, metalni filter ili papirnu filter-vrećicu na 2 dl vode koja ne sme biti kipuća.
Poželjna temperatura je 70 stepeni. Čaj treba procediti nakon tri minuta.

Crni, oolong, rooibos, voćni i biljni čaj pripremaju se u kipućoj vodi: jedna kašičica (3-5 g ) stavi se u čajnik, metalni filter ili papirnu filter-vrećicu na 2 dl vode. Cedi se nakon 5-10 minut.

Dodaci čaju

Najčešći dodaci čaju su šećer, limun, mleko i med. Čak i malo šećera u čaju menja njegov ukus, pa će pravi ljubitelji i poznavaoci čaja biti vrlo uzdržani u njegovom slađenju ili će upotrebljavati poseban kandirani šećer koji će zasladiti čaj, ali mu neće promeniti izvorni ukus. Važna je umerenost kod dodataka, jer je čaj sam po sebi umerenog i diskretnog ukusa. Da biste iskoristili sva blagotvorna dejstva čaja, najbolje je piti ga bez šećera. Med nemojte dodavati u vreo, već u mlak čaj. Koristite drvenu kašičicu, nikad metalnu.

Med od lavande u čaju od kamilice, nane ili pelina deluje umirujuće i protiv grčeva u sistemu za varenje. U čaju od jasmina i drugim kineskim zelenim čajevima ili mešavinama crnih čajeva iz Indije i Zakavkazja (english breakfast, ruski ) preporučljivo je parče limuna. Čaj s mlekom koji posebno obožavaju Englezi uvek je crni čaj (english breakfast, cejlon, darjeeling, asam, ruski, kao i čuveni earl grey).

Baštino Baštino – ukus Mediterana na Banovom brdu Automatski nacrt Masterchef Junior: Najsimpatičniji reality show svih vremena Coffee Room Novi Coffee Room: Novo mesto za uživanje Kolačići Oni crtaju i kuvaju – najbolja kolekcija ilustrovanih recepata