Kesić
U VAZDUHU · trend

Nekad su nas zasmejavali Paja i Jare, Zoran Radmilović u ulozi nezaboravnog Radovana III, Šojić u „Tesnoj koži”, ali i skečevi iz čuvene zabavne emisije tadašnje RT Beograd „Obraz uz obraz”, „Sedmorica mladih”, „Ošišani jež”, krajem osamdesetih „Top lista nadrealista”. Materijala za smeh uvek je bilo. U međuvremenu država u kojoj živimo se smanjila, ali s njom ne i humor i satira. Ovih dana, čini se, upravo je satira koja nas tera da se smejemo, ali i dobro zamislimo nad svim onim što nam se dešava, jača nego ikad. Zahvaljujući njima

Tekst: Ljiljana Bukvić

Bez dlake na jeziku

Od trenutka kada je dobio svoj prvi novinarski zadatak na Studiju B prošlo je 20 godina i tada sigurno nije mogao da zna da će jednog dana doći u situaciju u kojoj je danas, da bude jedan od omiljenih TV likova širokoj gledalačkoj publici. Duhovit i bez dlake na jeziku, Kesić je najpre pažnju privukao davnih dana s Dezinformatorom, veću popularnost stekao je Fajront republikom na Foxu, a vrhunac slave uživa tek sada jer su 24 minuta na TV B92 postale omiljena emisija, a Kesić „car‟ koji bez zadrške svakom političaru može da skreše s malih ekrana u brk ono što bi mnogi možda želeli, ali nemaju šansu ili hrabrosti za to. Tako je kombinacija Kesića i satiričara i novinara Njuz.neta posle nekoliko tura piva u kafani, postala dobitna.

– Kolega Saša Saničanin i ja namerili smo se da napravimo svoju verziju emisija Colbert Report i Daily show. Njuzovce sam upoznao slučajno, nakon zajedničkog gostovanja u jednoj radijskoj emisiji. Posle nekoliko tura piva u kafani, dogovorismo se da uđu u priču sa Sašom i sa mnom. Lepo smo se uklopili, kaže Zoran Kesić za City Magazine. I dok on zasmejava druge, tvrdi kako njega najviše i najlakše nasmeje njegov sin Andrej.

– Uskoro puni dve godine i beskrajno je zabavan. Ume da peva neke bezobrazne političke pesmice. Ne znam ko ga je to naučio, ističe Kesić.

Omiljeni fazon mu je ono kad kaže „budale‟ jer to je, kako kaže, oduvek govorio i u privatnom životu.

– Jednostavno je, a uvek je smešno. Probajte i sami da kažete „budale‟ i posmatrajte reakciju ljudi, savetuje Kesić.

Za njega najinspirativniji lik iz emisije nije čovek već jedna osobina. Glupost. Neiscrpna je, ističe Kesić, ima različite nijanse i oblike, dolazi nam u raznim formama i uvek nas iznova iznenadi… glupošću.

Turista iz Srbije ubio ajkulu u Egiptu

Trenutno su 24 minuta na pauzi, ali odlična ekipa njegovih saradnika sa Njuz.neta nije. Oni i dalje vredno rade, a od potpunih anonimusa za pet godina postali su omiljeni portal za uz jutarnju kafu. Onaj pod „must do‟ kad dođete na posao i uključite kompjuter. Proverite prvo vesti na Njuz.netu, nasmejete se i spremni ste za nove poslovne pobede. Kad su 2010. napravili redakciju i portal, vest o njima se brzo pročula najviše zahvaljujući lažnoj vesti o pijanom Srbinu koji je ubio ajkulu u Egiptu. Mnogi mediji su se upecali na tu vest i objavili je kao pravu. I to se dešavalo više puta na početku, dok svi nisu shvatili da je reč o satiri. Tako je počela karijera njuzovaca. Nekad je dovoljno samo da pročitate naslove: „NASA pronašla opoziciju u Srbiji‟, „Naučnici utvrdili da je nemoguće dalje cepanje DS‟, „Vlada Srbije raspisala tender za nabavku boljeg naroda‟… Sajt je pokrenuo Dejan Nikolić, koji je godinama bio veliki fan američkog sajta The Onion (theonion.com) i želeo je da u Srbiji oživi sličan projekat. Danas su jedan od najpopularnijih satiričnih sajtova u Srbiji, ali i u regionu. Njihove „fore“ teraju građane da se smeju, ali zapravo predstavljaju i svojevrsnu kritiku vlasti. Jer, mnoge prave vesti danas u Srbiji ne razlikuju se mnogo od onih koje smišlja ekipa Njuz.neta, pa je tako u narodu nastala i uzrečica „jel’ to Njuz.net ili stvarno?“.

Strip i pisana reč

Strip-crtač, oštri kritičar vlasti je i Marko Somborac, ali i karikaturista Predrag Koraksić Koraks. Institucija za sebe je, trenutno, omiljeni srpski kolumnista Dragoljub Draža Petrović. Njegove kolumne u Danasu i na N1 ruše rekorde čitanosti, a koliko je njegova reč britka i teška i koliko pogađa vlast najbolje se vidi po komentarima čitalaca. Najveći problem pravi botovima koji se utrkuju koji će više minusa da mu udeli. Srećom, za većinu je Draža „kralj‟. Trudi se, kaže, ne samo da zasmejava ljude, već i da ih natera da mućnu svojom glavom.

– Razlika između humora i satire je što se kod humora samo smejete, a od satire se i zamislite. Zato se trudim da ljude isključivo ne zasmejavam, već da ih nateram da mućnu glavom o pojedinim ljudima ili pojavama. Smeh oslobađa, tako da je u teškim vremenima važno što više se smejati. Mada je dobro i razmišljati. I kad nisam novinar, pokušavam da svaku životnu situaciju, bez obzira na dramatičnost ili ozbiljnost, obrnem na zezanciju. Zašto bismo govorili onu čuvenu: „Jednog dana ćemo se svemu ovom smejati‟, kad svemu tome možemo da se smejemo odmah, kaže Draža Petrović za City Magazine.

Njega lično najviše zasmejavaju ćerke, jer jedino deca, kako kaže, imaju onaj iskreni, zdravi humor, za koji ne postoji scenario, već se dešava spontano.

– Moja mlađa ćerka, recimo, pošto stalno sedim za kompjuterom i molim za tišinu u kući kad pišem kolumne, kad crta u sobi, pa joj smeta buka, kaže: „Tišina, crtam kolumne.” I voli da cinkari stariju sestru, pa je jednom, kad je ova probala nego energetsko piće, rekla: „Mama, tata, Una pije energično piće!”, priča nam Draža.

Ne može da izdvoji omiljenu kolumnu jer i njemu su, kao i narodnim pevačima, kako kaže, sve kolumne drage, sve su mu kao deca. Samo što se te dece nakupilo iz nekoliko brakova po raznim medijima.

Od tuđih fora, dobre su mu Kesićeve, a jednu posebno izdvaja.

– Kad sam ove godine pozvao Zorana Kesića da održi prigodan govor na promociji moje knjige kolumni, on je bio ubeđen da sam umro, pa je održao prigodan posmrtni govor. To je bila super fora. Rekao je: „Dragi Dragoljube, tvoje prisustvo ovde pokazuje da smo svi zajedno trenutno na nekom boljem i lepšem mestu.” „Pritom”, dodao je, „ne mislim na Beograd na vodi.” Tako da, ako ikada umrem, što bi rekli neki „mislioci”, bar imam unapred snimljen Kesićev posmrtni govor, ističe Petrović.

Seća se Draža perioda negde pre 2008, kad je jedan njegov kolega u „pokojnom listu“ Glas javnosti dobio zadatak da za izdanje od 1. aprila izmisli desetak smešnih vesti. Jedna je bila „Toma Nikolić u poseti Briselu“, a druga „Aleksandar Vučić u poseti Vašingtonu“. Rekao mu je: „Ma daj, u ovo niko neće poverovati!“

– Stvarnost u Srbiji nekad je smešnija nego što vi možete da izmislite u naletima najveće inspiracije. Nema okolnosti koju ti u kolumni možeš da smisliš a da se uskoro ne nađe političar koji će to da realizuje „uživo‟. U takvom okruženju teme jure tebe, a ne ti njih. Teme te čekaju iza svakog ćoška, što je bolje nego da te junaci tvojih tekstova čekaju iza svakog ćoška. Pošto teme ne nose motku, navodi Draža.

Pošto se u Srbiji malo čita, a mnogo više gleda televizija, Draža kaže da ga ljudi po ulici presreću uglavnom s uzvikom: „Eeee, vidite, eno ga onaj što je bio kod Kesića!”

– Tako da sam ja po zanimanju „onaj što je bio kod Kesića‟. Što uopšte nije loše zanimanje, jer, ako te znaju po imenu i prezimenu, onda te lakše nađu ako hoće da te biju, priča Draža Petrović.

TV sitkomi

Šta dobijete kad spojite muzičara, istoričara i inženjera trehnologije? Državni posao. Dobro, nije smešno, ali ovo i nije vic. „Ubitačni‟ trojac Boškić, Torbica i Čvarkov u stvarnom životu poznatiji kao Dejan Ćirjaković, Nikola Škorić i Dimitrije Banjac godinama zabavljaju publiku RT Vojvodine.

Njihova priča počela je 2008, kad su se Nikola i Dejan prijavili na konkurs RT Vojvodine. Dimitrije je tada već radio kao sportski novinar. Pre nego što će napraviti serijal Državni posao, nekoliko godina radili su emisiju Noćna smena.

Skečevi su kratki, a teme raznolike, šale zbijaju na račun svih, od „dođoša‟ do „drogoša‟, nijedna situacija iz svakodnevnog života nije pošteđena. A i kako bi, kad su napravili više od 650 epizoda. Emituju se u pet do sedam na RTV, a koliko ih ljudi vole vidi se i po pregledima na jutjubu; svaka njihova emisija ima na stotine hiljada pregleda, neki specijali čak više od pola miliona.

Za razliku od svih prethodnih satiričara koji glavnu motivaciju traže u politici i vestima, TV Prva odnedavno nudi drugu vrstu humora koja je izazvala dosta pažnje kod domaće publike. Izazovi života udvoje, sve komične situacije koje ljubavni par ima u vezi ili braku, sve ono kroz šta smo i sami jednom prošli ili prolazimo sada, osim u stvarnom životu, imamo i na televizijskom ekranu. Zahvaljujući ekipi serije Anđelka i Andrija, ali pre svega odličnim glumcima Anđelki Prpić i Andriji Miloševiću.

Serija je rađena prema najadaptiranijem scenariju na svetu, Un gars, una fille, koji je nakon kanadske, dobio svoje verzije u 25 zemalja širom sveta, svuda s ogromnim uspehom kod gledalaca. Očigledno je da su čuveni muško-ženski problemi isti bilo gde u svetu i zato je ovaj tek nekoliko meseci star serijal tako lako i brzo privoleo gledaoce u Srbiji. Humor je jednostavan, situacije su „jasne kao dan‟, a sitnim čarkama koje nas u privatnom životu izluđuju, eto sad imamo prilike da se smejemo.

Trendovi u 2016. Trendovi na Pinterestu koji će vas opčiniti u 2016. cover Stilizovanje hrane: Umetnost koja se (ne)jede Bradate žene Bradate žene kojima bi muškarci pozavideli Smart Office (3) Coworking – koncept bez granica ·