Bitef
KULTURA · pozorište

Bitef Teatar, mesto za novu pozorišnu avangardu na kome je legendarna Mira Trailović želela da tendencije sa već svetski poznatog Bitef festivala gledaju građani Beograda cele godine. I u tome je uspela…već 25 godina

Obično pozorišta osnivaju festival. Ali Bitef, kao da mu je to sudbina, od samog osnivanja je odlučio da bude potpuno suprotan i festival je 1989. osnovao svoje pozorište, pozorište u kome će slobodno i bez zadrške moći da prave sve one avangardne pozorišne izraze koje smo, do tada, jedino mogli da vidimo na Bitef festivalu. Tako je festival napravio pozorište u kome je želeo da Beograđanima pokaže nešto što se moglo videti samo na svetskim teatarskim scenama. Bitef će proslaviti 25 godina sa praizvedbom komada Mali mi je ovaj grob Biljane Srbljanović o Gavrilu Principu i Sarajevskom atentatu, u režiji Dina Mustafića. A kakva je bila (i biće) istorija BITEF-a i šta je ovo mesto, uopšte, za kulturu i Beograd?

NASTANAK

Bitef teatar je otvoren 3. marta 1989, a nastajao je od 1986. Energijom i požrtvovanošću Mire Trailović koja je (mnogi će reći na silu) penzionisana na mestu upravnice Ateljea 212 uspešno je rekonstruisana nezavršena evangelistička nemačka crkva na Bajlonijevoj pijaci.Zgrada je nastala u poslednjim infrastrukturnim poduhvatima Beograda pre ratnog ludila i adaptacija je završena relativno brzo dok je o ceremoniji otvaranja Rađanje pozorišta u režiji Arsenija Jovanovića čitav grad govorio danima: pre samog otvaranja, ceo dan je išao tramvaj sa glumcima i životinjama iz Zoološkog vrta koji je najavljivao otvaranje novog pozorišta.

Uveče je, ispred pozorišta, upriličena karnevalska predstava sa akrobatkinjama, rekostrukcijom Nojeve barke sa životinjama iz zoo vrta i spektaklom u kome se klovn Pjero spustio niz toranj crkve. U samom pozorištu svoje performanse su imali Olja Ivanjicki, jedna od najznačajnijih slikarki Medijale, Slađana Milošević, pop zvezda i mnogi drugi. Izvedena je predstava Poklon pozorišta – Poklon pozorištu na kojoj je, kao finale, nastupio Rade Šerbedžija recitujući Svakodnevnu jadikovku Tina Ujevića. Kao tadašnji tehnički ekskluzivitet emitovane su pozdravne video poruke značajnih pozorišnih umetnika iz celog sveta. Rođeno je novo pozorište na grandiozan način. Od tada se Bitef teatar razvija u fazama koje je obeležio po jedan direktor i svakoj je dao svoj pečat.

PRVA FAZA

U prvoj godini po osnivanju, Bitef teatar je radio pod umetničkim vođstvom reditelja Arsenija Jovanovića. Uspešne produkcije Bitef teatra u sezoni 1988‒1989. bile su i predstave Pacolovac u režiji Bogdana Kršića i koreografiji Slavka Pervana i Služavka gospodarica Đovanija Batiste Pergolezija u režiji i prepevu Larija Zapije. Pored pomenutih produkcija, u Bitef teatru su u sledeće dve godine producirane i predstave savremenog plesa Dom Bernarde Albe i Slika Dorijana Greja, obe u režiji i koreografiji Dejana Pajovića. Ove predstave su izvođene na brojnim internacionalnim gostovanjima.

DRUGA FAZA

Od 1990. do 1997. umetnička direktorka Bitef teatra bila je rediteljka Ivana Vujić. Bio je to buran i dramatičan istorijski period; vreme ratova, sankcija, hiperinflacije… Sve se raspadalo, samo je Bitef teatar nastavio da raste. U to doba, ovo pozorište postaje mesto gde se mogu videti najrazličitije kombinacije žanrova ‒ od režija klasike na nov način do koreografija i rubnih, umetnički eksperimentalnih produkcija. Taj period obeležio je festival Aeroplan bez motora, a pored ovog neobičnog događaja, Bitef teatar postaje i uspostavlja se kao institucija kulture u kojoj se često organizuju koncerti i žurke.

Mogu se videti snažne antiratne, angažovane predstave kao što su Opera za tri groša Bertolda Brehta u režiji Ivane Vujić sa bardovima tadašnjeg glumišta Oliverom i Radetom Markovićem, Mirijanom Karanović, Branislavom Lečićem ali i tada mladim i neafirmisanim glumcima, a današnjim zvezdama Sergejem Trifunovićem, Nebojšom Glogovcem i Nebojšom Dugalićem, ali i klasici kao što je Zločin i kazna u režiji Egona Savina i sa glumačkom all star postavom koju je predvodio Miki Manojlović, a činili je još i Predrag Ejdus, Slavko Štimac i drugi.

U ovom periodu se u Bitefu rađa i pop kulturno pozorište gde su predstave Sveti Nik Gorčina Stojanovića o Niku Kejvu, Zigi Stardast Milorada Milinkovića – Debelog o Dejvidu Bouviju, Lolita po istomenom romanu Vladimira Nabokova kao i dve adaptacije filmova: Ulični psi po filmu Kventina Tarantina i Tramvaj zvani želja po filmu Elije Kazana i pozorišnom komadu Tenesi Vilijamsa. U ratnom ludilu Bitef je bio svetlo normalnosti.

TREĆA FAZA

U periodu od 1997. do 2004. godine, Bitef teatromrukovodi dramski pisac i reditelj Nenad Prokić. U prvih nekoliko godina, Prokić je repertoarsku politiku Bitef teatra bazirao na podukcijama provokativnih, savremenih tekstova, ali je istovremeno ovo pozorište i otvarao za rad nezavisnih trupa.

Politički prevrat, pad Miloševićevog režima, obeležila je praizvedba drame Biljane Srbljanović Pad (režija: Gorčin Stojanović), a u sezonama koje slede Bitef sve više počinje da funkcioniše kao kišobran-pozorište, u kom se okupljaju nezavisne trupe i trupe koje se bave eksperimentalnim teatrom.U ovom periodu, na repertoaru je bilo mnogo gostujućih predstava iz Slovenije, Nemačke, Brazila… a neke od malih parateatarskih formi, povremeno su bile prikazivane u prostoru Bitef Art Café-a.

ČETVRTA FAZA

U periodu od 2005. do 2009. godine na čelo Bitef teatra došao je reditelj Nikita Milivojević. Počinje realizacija ENPARTS projekta, koji okuplja najznačajnijeinstitucije izvođačkih umetnosti iz čitave Evrope među kojima se nalazi i Bitef teatar. ENPARTS projekat dobija podršku programa „Kultura 2007-2013“, čime Bitef postaje prva institucija kulture u Srbiji koja je postala učesnica ovog programa, godinu dana pre nego što će naše Ministarstvo kulture potpisati Memorandum o razumevanju i učešću u ovom programu Evropske unije. Paralelno sa programima na Velikoj sceni, mnoge manje forme igraju se u prostoru Bitef Art Kafea.

PETA FAZA

U periodu od 2009. do 2013. godine na mesto generalne direktorke Bitef teatra dolazi Jelena Kajgo, dramska spisateljica, baletska kritičarka i pedagoškinja, koja daje novi koncept programu Bitef teatra, usmeravajući ga ka razvoju savremenog plesa, osnivanjem profesionalne plesne trupe ‒ Bitef Dance Company. Njen rad obeležila je saradnja sa brojnim eminentnim domaćim i stranim koreografima, te veliki broj nagrada i gostovanja. Okosnica repertoara su plesne predstave proslavljenih koreografa sa regionalne i međunarodne scene: Jasmin Vardimon, Gaja Vajcmana, Roni Haver, Edvarda Kluga i drugih.

Nacionalni balet Španije Nacionalni balet Španije po prvi put u Beogradu Los Yugoslavos Pozorišna kritika: Los Yugoslavos Avgust u okrugu Osidž „Avgust u okrugu Osidž‟ u Ateljeu 212 Mali mi je ovaj grob „Mali mi je ovaj grob“ Biljane Srbljanović u Bitef teatru 12. marta · ·