Christos Papadopouloby
U VAZDUHU · intervju

Kao uvod u 16. Beogradski festival igre atinska Kompanija Hristosa Papadopulosa prikazaće komad „Opus”, i to 17. decembra u 21 čas, na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Predstava je inspirisana klasičnom muzikom koja se često smatra superiornim oblikom muzičke forme, stroge i složene strukture. Glavni zadatak izvođača je da se odvoje od emotivnog uticaja kompozicije, da se odupru tendenciji interpretacije, odnosno da uzmu u obzir muzičko delo kao sofisticiranu seriju zvukova koji stvaraju harmoničnu logiku.

Razgovarali smo o predstavi sa Hristosom Papadopulosom, mladim umetnikom koji je od nedavno stalni saradnik pariskog Teatra de la Vil.

Vaš nastup u Jugoslovenskom dramskom pozorištu na neki način najavljuje predstojeći Beogradski festival igre, odnosno njegovo 16. izdanje. Nešto kao otvaranje pre zvaničnog otvaranja. Kako se osećate povodom toga?

Ovo je prvi put da predstavljam svoj rad u Beogradu i izuzetno sam ponosan. Mogu reći – oduševljen. Posebna čast je da Opus najavljuje Beogradski festival igre, manifestaciju koja uživa ogromno poštovanje među svim poznavaocima umetničke igre u svetu. Pored činjenice da u ovoj posebnoj situaciji moj komad treba da predoči opštu temu festivala, dobili smo priliku da komuniciramo sa publikom na svežiji, mirniji i direktniji način. Naime, nismo deo glavnog programa koji se uvek i neminovno pretvara u upoređivanje ili malo takmičenje. Ipak, osećam da upravo u  ovom slučaju postoji veća trema. Osećaj odgovornosti.

Bili ste deo koreografskog tima odgovornog za otvaranje Olimpijskih igara u Bakuu 2015, kao i ceremonije otvaranja i zatvaranja Olimpijskih igara u Atini 2004. Koliko vam to iskustvo znači?

To iskustvo je zaista jedinstveno. Tokom procesa kreacije, od vas se traži da proučite i osetite dubinu kulture i tradicije jedne nacije, a zatim pokušate da predstavite samu srž na sceni pred očima hiljada ljudi. To mora biti učinjeno sa poštovanjem i dubokim razumevanjem, inače se pretvara u nešto što nije umetnost. Ovakva dela, van našeg uobičajenog prostora pozornice, jesu dragocena lekcija za svakog umetnika. U oba slučaja tražili smo podršku i učešće nekoliko hiljada volontera koji su stigli sa velikodušnošću i snažnom voljom da se događaj realizuje. Ta fantastična predanost i čista emocija bezbroj ljudi iz svakodnevnog života, onih koji nisu imali dodir sa pozorišnom scenom, je zapanjujuća.

Kakvi su vaši utisci o saradnji sa Dimitrisom Papajoanuom?

Mnogo dugujem Dimitrisu. Počeli smo da sarađujemo na ceremonijama otvaranja Olimpijskih igara u Atini, a potom sam igrao za njega u komadima 2, Nigde i Unutra. Dimitrisove probe su stalna radionica u kojoj možete naučiti da je naporan rad, vera i partnerstvo ono što je zaista važno. On je veoma inspirativan i precizan i to je izuzetno važno kada ste igrač.  I dalje nastavljamo našu saradnju, jer je Dimitris moj pravi mentor. On posećuje moje probe, daje mi dragocene savete i informacije, i sve to radi na neverovatno diskretan način. On je taj koga prvo zovem kada mi je potrebna pomoć.

Savremena umetnička scena u Grčkoj konstantno napreduje i svakako je postala jedna od onih na koje treba obratiti pažnju. Kako bi to objasnili?

Mislim da ponekad specifične socijalne i političke, a svakako komplikovane i teške okolnosti, podstiču umetnike da stvaraju. U dubokoj krizi, gde je stvaranje i preživljavanje sve teže i teže, umetnici nemaju drugu mogućnost nego da preispitaju svoj rad, načine na koji se predstavljaju i postavljaju. Pritisak stvaranja bez podrške je ogroman, tako da se trud isplati samo ako imate nešto snažno da poručite, i ako to radite bezrezervno. Dakle, stvaranje odražava nešto stvarno, i podrazumeva hitnu potrebu za stvaranjem. Ne mislim na to da nam je potrebna kriza kako bismo stvarali. To je ozbiljan društveni potres koji može da vas opusti ili uništi. Ako niste dovoljno jaki, ako nemate ideju i želju, jednostavno ćete nestati.

Šta se dogodilo u Parizu? Kako je prošla premijera?

Francuska premijera Opusa u Parizu nam je donela mnogo radosti i snage da nastavimo. To je dragocena nagrada kada osetite da publika komunicira sa komadom na tako dubok, delikatan i direktan način. Osećam se počastvovano i srećno.

Spisak pozornica na kojima je već predstavljena vaša veoma mlada kompanija je zaista fantastičan. Kako se osećate sa probirljivom evropskom publikom? Postoje li neke razlike? Kako ljudi reaguju na Opus?

Ne mislim da postoje velike razlike u načinu na koji publika reaguje. Postoje slučajevi kada je publika možda više participativna, emotivna, introvertna ili nešto drugo. Ali uvek znam da kada ponudimo najbolje od sebe, reakcija je srdačna i neponovljiva.


Iva Brdar Iva Brdar: Nadam se promenama. Uvek. A001_C031_09147W Zoran Petrov: Fokus na harmoniju i sklad sa prirodom Keziah Jones Kezaja Džons: Privlače me žene od kojih mogu da učim page-cover-intervju Grant Krili: Koraci ka znanju · · ·