Čitateljke
KULTURA · knjige

Ženska književnost (oličena u prilično besmislenoj sintagmi žensko pero), baš kao i književnost namenjena ženama porozan su konstrukt na koji možemo ali i ne moramo da pristajemo. I Osmi mart je konstrukt koji možemo ali i ne moramo da poštujemo. Uprkos upravo navedenom, hajde da nam baš Osmi mart bude povod da skrenemo pažnju na, recimo, pet novijih izdanja i istovremeno pet kvalitetnih proza raznorodnih autorki. A ima i poklona!

Ženski Don Kihot ili Arabeline avanture Šarlot Lenoks (objavio Službeni glasnik, preveo Lazar Macura) – Izrazito zanimljiva književna ekstravaganca iz baš davne 1752. godine, na vrhuncu popularnosti tada najvoljenijeg sentimentalnog romana. U pitanju je kopija, (po novosrpski, rimejk) čuvenog Servantesovog Don Kihota; ono po čemu Ženski Don Kihot pleni i do dana današnjeg je svežina izraza, autorkina zaigranost mogućnostima, bezbrižno i vešto prevazilaženje žanrovskih međa, rane polemike o pitanju roda i…humor.

Lazarove žene Marine Stepnove (objavila Agora, prevela Melina Panaotović) je zapanjujuće ambiciozna i šarenolika društveno-porodična hronika na fonu rusko/sovjetskog dvadesetog veka. Uz obilje jezičke i stilske kuraži Marina Stepnova u isti mah daruje prikaz jedne potrage za ljubavlju i stvara promišljen i unikatan naklon ruskoj književnosti tog i minulih vremena. Ono što je za temu ovog teksta važno – glavni junak Lazar, a da toga nije ni svestan, otkriva sebe tek kroz prizmu tri žene iz svog i potonjih života.

Tajna devet soba Džesi Berton (objavio Vulkan, preveo Vladan Stojanović) svež je bestseler u autorkinoj matičnoj Britaniji. Književni znalci prepoznali su nešto istinski posebno i vredno u ovoj naoko tipskoj priči, a zapravo Džesi Berton je ovde, kroz priču o mlađanoj nevesti uspela da gotovo u potpunosti savremena pitanja izmesti u taj udaljeni i privlačni starovremenski kontekst. Junakinja Neli Ortman koja krajem sedamnestog veka stupa u novi dom u Amsterdamu, uz pomoć i nadzor enigmatične minjaturistkinje kreće da popunjava i dorađuje muževljev poklon – minijaturnu repliku njihovog doma.

Žena koja plače Soe Valdes (objavila Laguna, prevela Bojana Kovačević Petrović) peta je prilika za susret i upoznavanje ovdašnjih čitatelja sa prozom ove vanredno umešne i važne autorke kubanskog porekla, sa pariskom adresom. Žena koja plače efektan je i prilično složeno komponovan roman o nastajanju romana. Diskretna a burna priča o autorki koja pokušava da napiše roman o Dori Mar, Pikasovoj muzi i senci. A autorka i Dora Mar dele istu sudbinu i spoznaju – ponekad su samoća i neshvaćenost naprosto suština naših bića i egzistencija.

Božanska dječica (objavila izdavačka kuća Rende) zapaženo je i nagrađeno delo hrvatske spisateljice Tatjane Gromače. U ovom brižljivo koncipiranom kraćem romanu Gromača uz pomoć fragmentarnog, mikro i ogoljenog, a opet upadljivo poetičnog izraza progovara o psihičkoj bolesti koja to možda i nije, i ostavlja jak utisak ukazujući na svu težinu dostojanstvenog hoda po liniji ukrštanja minskih polja privatnog/ličnog i šireg/društvenog.

Za kraj ovog svedenog pregleda značajnog u knjižarskoj ponudi, koji može zanimati prvenstveno strastvene čitaoce, evo i jednog zdravorazumskog i dobronamernog saveta – ne dajte da vas odbiju katkad neprikladne i kič naslovne strane izdanja namenjenih baš “lepšem polu” jer ponekad baš one kriju prave bisere; jednostavno često je reč o neznanju, pogrešnim procenama i/ili kalkulantskim navikama domaćih izdavača.

Srđan Sandić, Raphaelle Oskar Nova poezija, razgovori – Raphaëlle Oskar + Srđan Sandić/Srđan Sandić + Raphaëlle Oskar Devojka iz voza Prikaz knjige: Pola Hokins „Devojka iz voza“ Danilo Kiš Danilo Kiš, 80 godina knjige za muškarce 10 knjiga koje bi svaki muškarac trebalo da pročita pre tridesete ·