IMG_6268
životna sredina

Vreme automobila je prošlo. Previše prostora, buke, zagađenja i zakrčenja doveli su u pitanje vezu gradova i automobila, koja je već decenijama pred pucanjem. Alternativni vid prevoza više nije alternativan već nužan, i dolazi na dva točka.

Automobili su transformisali gradove. Dvadeseti vek bio je vek automobila, do te mere da su upravo oni bili u glavnom fokusu planiranja i razvoja gradova, u potpunosti izmenivši gradski pejzaž i uopšte njegovu percepciju. Otuda široki bulevari Novog Beograda i još duže pešačke distance. Ali, isto koliko su ti bulevari bili ogromni kada su nastajali, sada su postali premali – automobili uvek traže još, i nikad nije dosta. Gradovi širom (razvijenog) sveta tome kažu: Ne!

Gradovi protiv automobila

Ulice, čitave četvrti, a možda uskoro i gradovi, širom sveta se pretvaraju u zone u kojima su automobili zabranjeni. Tako grad Oslo ima u planu da već iduće godine u potpunosti zabrani prilaz kolima svuda u gradu, a primer će slediti čitava zemlja. Kako? Tako što će vrlo mnogo uložiti u javni prevoz i zameniti 50 kilometara automobilskog puta biciklističkim trakama. Sličan primer sledi i Madrid koji automobilske ulice pretvara u pešačke, kao i Hamburg, Pariz, Brisel, London, Meksiko, Bogota… Od ne tako bogatih gradova juga sve do gradova severa čiji vremenski uslovi nikako nisu na strani pešaka ili bicikala, pa im to ništa ne smeta.

Primat automobila u gradskom planiranju odavno je napušten. Naravno, ne bez razloga. Od saobraćajnog kolapsa, preko betonizacije u žeđi za stalno nedostajućim parking-mestima, pa sve do ozbiljnih ekoloških problema, automobili su pokazali kako menjaju naše okruženje na način koji nam i ne donosi toliko benefita. Još pre pola veka zbila se čuvena borba u Njujorku između građana, živih javnih prostora i ulica koja su mesta susreta s jedne strane, i brisanja gradskog tkiva radi multiplikovanja broja vozila s druge strane. Da je drugačiji bio ishod te borbe, sasvim sigurno bi drugačiji bio i život i identitet grada Njujorka, koji mami upravo zbog ulica kao mesta susreta, a ne automobila. Njene male bitke još uvek se vode širom čitavog sveta. 

Zona oslobođena automobila

Negde istovremeno s njujorškom borbom za grad po meri građana, Kopenhagen je počeo da uvodi ono što su mnogi smatrali nemogućim i neprimerenim u hladnom severnom gradu – da automobile proteruje iz centra grada i kolske ulice zamenjuje pešačkima. Planiranjem zagledanim u budućnost i s odlučnom verom da se dobre navike dobrom praksom mogu razviti, Kopengahen je uspeo da razvije kulturu grada koji neguje gradski život koji se odvija na njegovim ulicama. Zona oslobođena automobila je postala turistička atrakcija koja je proslavila svoju pedesetogodišnjicu baš onako kako dolikuje – bogata svetom.

U istom maniru oslobođenja ulica, prostora i vazduha od invazivnosti automobila, odavno su se i mnogi gradovi sveta usmerili na bicikl kao primarno saobraćajno sredstvo, kao i na druge ekološke načine transporta. Zahvaljujući udruženju Ulice za bicikliste i svima koji iz meseca u mesec podržavaju ideju kretanja na dva točka, Beograd je u toj trci. I naš grad, odnosno njegovi građani, već godinama se bore za biciklističke staze, trake i parking, centar grada bez zagađujućeg saobraćaja, bolji javni prevoz i javne bicikle kao podsistem javnog prevoza, i za pešačke trgove.

Kritična masa

Još od 2011. godine Beograd se pridružio broju od preko 300 gradova sveta u kojima se vozi Kritična masa. Kod nas se svake poslednje subote u mesecu, s početkom u 17 časova, s Trga Republike, kreće u zajedničku biciklističku vožnju duž grada. Mesečna proslava biciklizma koju organizuje udruženje Ulice za bicikliste, a slavi raznolika ekipa dvotočkaša koja se iz meseca u mesec obogaćuje, ima za cilj podizanje svesti o ravnopravnom učešću vozača bicikla u urbanom saobraćaju.

Pored akcije na terenu, udruženje Ulice za bicikliste revnosno promoviše biciklizam i na svim drugim frontovima, i tako i razbija najčešće zablude zašto bicikl još uvek ne živi kao prevozno sredstvo kod nas, naravno, osim za manjinu. Među najčešćim predrasudama se nalazi ona da vožnja bicikla nije bezbedna kroz saobraćaj. Iz Udruženja objašnjavaju da to apsolutno nije tačno – ista pravila važe za bicikl kao i za sva druga prevozna sredstva, a to je da ukoliko se vozi savesno, odgovorno i poštuju propisi, bojazni nema. Naravno, tu je i ona predrasuda da biciklom treba više vremena da se stigne od tačke A do tačke B nego kolima, a upravo tu leži i najveće iznenađenje svakoga ko se oproba na dva točka. I pored tolike brdovitosti Beograda, s ovakvim kolapsom u saobraćaju i haosom u parkiranju – bicikl dobija svaku trku i stiže pre kola na cilj, a često i pre gradskog javnog prevoza!

Motogrini

Ne zaostaje ni njegov parnjak na dva točka koji ne vozi na sopstveni pogon, ali zato zahvaljujući domaćem brendu koji u fokusu ima čitavo društvo, ne vozi ni na pogon koji šteti planeti. Motogrini je domaći brend koji uspešno i kod nas pionirski razvija ideju da je ekološki održivo i isplativo, u svakom smislu. Već četvrtu godinu električni skuteri Motogrini skoro bešumno zuje ulicama Beograda, Novog Sada, Niša, Sarajeva, Banjaluke, ali i Brisela, pa sve do Havane. U pitanju su skuteri na struju koji dolaze u različitim modelima i šarama. Motogrini svoje modele deli u nekoliko različitih nivoa, od početnog, preko srednjeg, sve do profesionalnog. Svaki od ovih nivoa nudi modele koji odgovaraju različitim potrebama, a svima im je zajedničko jedno – ne koriste benzin.

Motogrini skuteri dolaze u raznim varijantama motora, s integrisanim i prenosnim baterijama, ali su svi u kategoriji L1, odnosno „do 49 kubika“. To znači da se voze ili s B kategorijom za starije ili s AM za one mlađe vozače, odnosno za sve koji imaju položenu vožnju nisu potrebna nikakva dodatna polaganja. Najbazičniji Motogrini električni skuter godišnje ne potroši ni 500 dinara struje, a svaki skuter kupuje se sa sedam godina ili 25.000 pređenih kilometara garancije. Brojne su prednosti ovakog električnog prevoznog sredstva, ali i velika je borba bila da se ono uvede u naš sistem. Ipak, četvrta uspešna godina poslovanja i razvijanja pokazuje da se upornost i vera u promene na bolje isplate.

Idealno za grad

Novina koja ide u prilog promociji ekološkog načina transporta i kod nas je ta da je ove godine Motogrini postao multibrend kompanija koja je svoju ponudu proširila i prvim električnim cafe racerom na struju, a koji je isto u L1 kategoriji. Cafe racer je inače tip motora koji je namenjen pre brzini nego komforu, i za brzu vožnju kratkim distancama – idealno za grad. Izdvajaju se u svom vizuelnom stilu, usled čega su voljeni i popularni među ljubiteljima motora. Upravo zato je fantastično da sada postoji opcija i na struju, a Motogrinijev cafe racer je svoj uspeh pokazao na novembarskom milanskom sajmu ECMA 2017. Sada je dostupan u showroomu u Sava Centru.

Jedna od najvećih predrasuda kod električnih vozila je da mi nismo spremni za njih, odnosno da je kod nas problem punjenje jer nemamo razvijen sistem stanica. Motogrini električni skuteri se pune na običnim utičnicama, istim onim gde se uključuju i mobilni telefoni, fenovi za kosu i drugi električni aparati. Kako bi to bilo još lakše, Motogrini je podigao i dva posebna punjača na Dorćol Platzu i Wurst Platzu, i dao ih na besplatno korišćenje svima onima koji su se opredelili za vožnju na struju. U planu je da se podigne još punjača u Beogradu, kao i gradovima u unutrašnjosti. A do tada, gde može da se napuni telefon, može i skuter!

Specijalni žiri PKS, Agencije za zaštitu životne sredine, Agencije za energetiku, Srpske asocijacije uvoznika automobila i motocikala, Centra za motorna vozila, Časopisa Eko-mobilnost i Metro Marketa, dodelio je kompaniji Motogrini Specijalno priznanje za unapređenje elektromobilnosti u Srbiji. Kako bi zelena vožnja bila još lepša, Motogrini je uveo još jednu novinu – unikatnu Šaru. Svaki od ovih skutera može se dizajnirati baš onako po želji kupca i time dodatno uneti živost u ulice grada.

elle-beauty-plastic-gettyimages-182187418-1524167938 8 načina da koristite manje plastike u nezi lica i tela Pristan Buđenje Dunava · ·