City klackalica 02
U VAZDUHU · city klackalica

Dve sedmice docnije evo nas ponovo na klackalici. U duhu kakve-takve pravičnosti i ipak nekakvog intelektualnog poštenja tragamo za onima čvrga i aplauza vrednim u ovom kratkom međuvremenu.

Prošlu sedmicu obeležila je po staroj mustri izatkana ali i dalje bizarna najava skorog početka snimanja biografskog filma o Arkanu. Izvesni Vladimir Đorđević, instruktor borilačkih veština, najavio je filmsku adaptaciju vlastitog romana (besteselera u SAD!), istaknuto je da će Slobodana Miloševića tumačiti Robert De Niro, pridružena je i Eva Mendez, naveden je i budžet (7,5 miliona dolara), ostaje još samo da se pronađe tumač glavne uloge… i to na audiciji u Centru za kulturu Rakovica. U to, kao i u ime svih objava ovog tipa, prisetimo se kako se Vladimir Rajačić, producent i dalje nepostojećeg biopka o Nikoli Tesli sa Christianom Balom u glavnoj ulozi, proveo na gostovanju kod Mire Adanje Polak sličnim povodom:

Srbija ili barem onaj njen televizijski mikro/makro univerzum, izgleda je svet uvek novih šansi. Za pojedine (mahom ničim izazvane) srećnike. Tako nam se novom pričaonicom na ekrane vraća iskusna Tanja Vojtehovski, koja se mnogima za vijeki vjekov urezala u pamćenje onim čuveno-zloglasno-neverovatnim pitanjem u Trenutku istine („Da li ste svršili dok Vas je otac silovao?“). Novi rad dame Vojtehovski je nekakav mešanac Bisera Vanje Bulića i ispovedaonica Pink-Emotion tipa. Nevolja je što je autorka minulim zaslugama lestvicu šoka podigla tako visoko, takoreći, nebu pod oblake.

Svako malo u sveopštem glibu trke za rejtinzima i pretpostavljenim najnižim pobudama oklevetanog gledališta mediji daju oduška vlastitom porivu za uvredama i iščuđavanjima. Tako je ovih dana bulevar nepotrebnih dojava predstavio prilog čiji je cilj bio da nas zapanji jer nam otkriva da jedna (folk pevačica) ima fakultetsku dipolomu i biblioteku od oko 11000 naslova! Zaboravlja se da su granice ionako izmaštanih intelektualnih klasa zamagljene, a da je prozvana Sanja Maletić ipak vlasnica dva esencijalno-kolosalna hita (Mlađi, ti nemaš to što ima mlađi i Biće nam dobro s vremena na vreme)!

Naricanje nad sudbinom mutirane devedestdvojke i drastičnom transformacijom radija, srećom, je utihnulo. Zamena, Radio Play, u međuvremenu se učvrstio na poziciji varijante Radija S za one koji se osećaju itelektualno superiorno jer su čuli za One Republic i Ellie Goulding. A one koji izbegavaju tu i slične radio luke tu i tamo onda zaskoči reklama za Radio Play, možda i najgrozomornija kampanja u Srbij, a tu je konkurencija istinski ozbiljna.

Obnarodovana je prepiska u kojoj Beogradska filharmonija zahteva od RTS-a da iz tek krenule TV serije Komšije ukloni detalj da je jedan od junaka te priče član pomenute filharmonije. U pomenutom pismu sve sama teška artiljerija – ugled, intelektualni brend, a smetnulo se s uma da se ovaj kvaziestetski boj bije na relaciji filharmonije koja se u promo-kampanji osiono zahvaljuje potencijalnoj publici što ne dolazi…

Nakon Amaneta, desetak dana od premijere, u bioskope je napokon stigla i Panama, uspeo i zanimljiv dugometražni igrani debi Pavla Vučkovića. Oba filma nisu bez mana, ali ipak pokazuju dve važne stvari – da je motivu otuđenosti u novobeogradaskim blokovima istekao rok trajanja, a da je Srbija na planu filmskih motiva napokon izašla iz tunela kojim odjekuje eho građansko-ratnih sukoba na tlu nekad zajedničke domovine.

Sa početkom Sajma knjiga krenula je kiša noviteta, među kojima je dosta važnih izdanja, a mi ovde skrećemo pažnju na Ne mogu i neću, zbirku priča Lidije Dejvis, bivše supruge Pola Ostera. Ova zbirka (prevela Ivana Đurić-Paunović, objavila Geopoetika) predstavlja zbilja unikatan pripovedački dar, a ponajpre u čitalačke oči upada spokoj i lakoća koje ova autorka pokazuje pri poigravanju sa narativnim obrascima i inkorporiranju duha poezija u prozno tkivo.

Ima se šta pohvaliti i na planu muzike; u ovom izdanju Klackalice apluz ide na račun za tu priliku sabrane junačke skupine Voke ft. Bege Fank, Sajsi MC & DJ BKO i njihove hitoidno-himnične Bilo bi dobro za BG. Sve je tu – duhovitost, šarenilo, autoironija, poenta i sempl Branke Sovrlić na koncu ove slasne muzičke pričice!

Kucnuo je čas i za novo izdanje Slobodne zone (od petog do desetog decembra u Beogradu, Nišu i Novom Sadu), kojoj čestitke slede već na konto istrajnosti i činjenici da i ova fešta predstavlja prekopotrebnu dopunu smisla i kvaliteta klonulim kino-repertoarima. A ovog puta tu je i nekoliko jakih izazova – ostvarenja Amy, Ja, Erl i devojka koja umire, Ovnovi, Gayby Baby, Those Who Feel the Fire Burning

Za kraj nešto malo divljenja i za biser duhovitosti i slučajne subverzivnosti. Jedna od manje uspešnih Zvezda Granda nedavno je vratila osmeh na cinizmom iskrivljena lica nekih mrguda urnebesnom interpretacijom self-help trabunjanja, izjavivši ovaj čudan i sintaksički gledano pomalo revolucionaran niz reči – Volite sebe više i sebe će voleti vas!

City Klackalica City Klackalica #01 – ko je gore, a ko dole · · ·