CM Klackalica 17
U VAZDUHU · city klackalica

Udario grad, žega ne posustaje, steglo sa svih strana, zakočilo i sa evrointegracijama….čini se pohvale i pokude na polju pop-kulturnog i i nisu nužnost u ovom trenutku.

Dobro, ali šta ćemo ako nam se usled tog nadzorničkog nemara favoriti osile i/ili ulenje?

Grdnje:

Mnogo je redaka ovde utrošeno na prozivku mnogobrojnih dunstera u srpskom (više-manje) novinarstvu; ipak, neki i dalje uspevaju da izdube novo dno i podignu lestvicu žurnalističkog užasa. Tako je Blic izašao sa vešću Koju tajnu kriju sandale Aleksandre Prijović?, koja malo je reći dodatno i udarnički banalizuje i trivijalizuje i ovdašnje novinarstvo i našu zbilju. Kako li se oseća neko u okviru dnevnih obaveza ko mora/želi da spremi prilog ili sroči tekst na gorepomenutu „temu“? Inače, ta Aleksandra Prijović je verenica posinka Lepe Brene, ako ikoga zanima, te misteriozne sandale Prijovićka uporno nosi gde i kako stigne. Ne izuva ih.

Na uzorku velikih brojeva, kažu, sve je moguće, pa i ona poslovična slepa koka ubode koje zrno, zar ne? Tako je polemična i autodramatična Dara Bubamara pre nekoliko dana slučajno poentirala izjavivši kako smatra da zaslužuje nacionalnu penziju za svoj uporni umetnički rad. Snaći će se Bubamara za treće doba i drugim sredstvima, na stranu deluzivnost i alavost, ali Dara je ovde u žižu dovela fenomen nacionalnih penzija kao jedne od etički najupitnijih tekovina srpskog novog milenijuma.

S druge strane Goca Tržan, nepokolebljiva i nepopravljivo bučna članica žirija Pinkovih zvezdica, veli da žali ovu zemlju ako njena favoritkinja Anđela ne prođe u finale. Lako ćemo se saglasiti da je svuda oko nas iz dana u dan izobilje razloga za žaljenje ove zemlje; s druge strane, ipak je Srbijica divna zemlja i zemlja suvišne pravde kada se svako malo nađe prostora za nove šanse za Gocu Tržan, Leontinu i mnogobrojne srodne im.

We Hate it When Our Friends Become Successful, pevao nam je i učio nas je Morrissey, a slično važi i za komšiluk. Da od crnog može crnje pokazali su nedavno zapadni nam susedi. Nekoliko relevantnih hrvatskih medija u trenu je za nerede hrvatskih fudbalskih huligana u Francuskoj optužilo uvek zgodne ubačene srpske elemente. Komšije su tako čuveni princip drugog preveli preko granice paroksizma. Ponovo. I bez ovdašnje pomoći.

Pohvale:

Navikli smo vas da u ovom delu ovog kutka redovno ukazujkemo i na fine stavke i zbivanja u okviru ovdašnjih bioskopskih repertoara. Otud ovde ovoga puta pohvaljujemo i pažnju skrećemo na mini-ciklus ambicioznih dokumentarnih filmova sa festivala Beldocs u bioskopima Cineplexx. Posle maestralnog Pallija i biografskog dokumentarca o Zlatanu Ibrahimoviću na red je stigao film Boljšoj Vavilon, o trvenjima i neretko nasilnim sukobima u toj najprestižnijoj baletskoj kući na planeti.

Preporučujemo vam i izložbu gosta iz Hrvatske Marka Zubaka, Ostati živ: Socijalistička disko kultura. Premda preovladava utisak da je moglo i podrobnije, te da se našlo mesta i za ipak efemerne pojave, ova izložba u ovom trenutku dovoljno je značajan podsticaj daljem arheološkom istraživanju vesternizacije SFRJ prilika i popularne kulture. A i disko gruv svako dobro dođe!

Iako je reč o delu prvobitno objavljenom u Švedskoj baš daleke 1905. godine najiskrenije i najozbiljnije vam preporučujemo srpski prevod romana Doktor Glas Jamara Sederberga (na srpski preveo Dorijan Hajdu, objavila Agora). Reč je o zadivljujuće efektnom i sadržajno bremenitom romanu koji je izazvao jak potrees u Švedskoj i Skandinaviji početkom prethodnom veka, a mi možemo da se podsetimo vitalnog značaja polemičnosti i preispitivanja svih nametnutih etičkih postulata.

Ma šta u estetskom smislu mislili o dometima pojedinačnih predstava koje izlaze pod okriljem udruženja Hartefakt, moramo da pohvalimo reditelja i autore koji su pozivajući na novu premijeru zamolili publiku da se mane uobičajenog dreskoda. Pogodak pravo u u metu, jer odlazak u pozorište kod nas i dalje ponajpre biva prilika za ponovno malograđansko uprizoravanje, koje implicitno utiče i na održavanje iluzije u moći pozorišta, bez obzira što domaća teatarska ponuda zapravo samo cementira neveseo prosek u kvalitativnom i idejnom smislu.

Ima još dosta do tog srećnog dana, ali da krenemo da vas blagovremeno podsećamo – u beogradskom Domu omladine 6. jula u organizaciji Pop Depresije (inače, ovo je poslednji koncert u okviru obeležavanja jubileja “15 godina Pop Depresije”) nastupiće veliki i jedinstveni Damien Jurado. Da ne bude posle ‘kud mi ne rekoše ranije’… Da na vreme spremite pogaču (i so) za tako važnog i dragoga gosta.

Klackalica 8. juna CM Klackalica # 16: Od leleka do autodrame i nazad CM Klackalica Klackalica #15: Neki bi to prosto tugom nazvali… Usta moja hvalite me Klackalica # 14: Usta moja hvalite me kad čaršija neće Klackalica Klackalica # 13: I falš-pobuna je pobuna… ·