Herst
PULS GRADA · aktuelno

Od pre nekoliko dana, Novi Sad može da se pohvali izložbom „Nova religija“, na kojoj se u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine mogu videti dela planetarno poznatog i cenjenog umetnika Dejmijena Hersta. A sve što je Živko Grozdanić Gera, umetnik i nekadašnji direktor muzeja, imao da kaže na tu temu jeste da „radovi Dejmijena Hersta deluju kao onaj monolit u Kjubrikovom filmu, kada se on spustio među majmune“ i da „mi nismo majmuni, niti je Herst nekakav veliki monolit“.

Ovaj komentar dat je na dan incidenta koji se dogodio na otvaranju izložbe, kada su prisutni umetnici i aktivisti izbačeni iz galerije zbog pokušaja protesta. Oni su, pre nego što ih je obezbeđenje udaljilo sa događaja, pred posetiocima čitali proglas, ističući da je Herst umetnik od čijeg rada profitiraju privatne galerije i kolekcionari i neko koga podržava moćni korporativni sektor.

Legitimisanjem i izbacivanjem protestanata neću se baviti ovom prilikom, zato što to predstavlja nezavisan problem, pravno pitanje i zahteva poseban članak. Cirkus koji su umetnici inicirali i koji se sada širi društvenim mrežama, da se ne lažemo, prouzrokovan je prvenstveno time što je za Herstovu izložbu odvojena suma od 1,1 milion dinara. Dakle, otprilike oko trećine sume koja se izdvaja za rad muzeja.

Povici da bi se tim novcem mogle finansirati mnoge izložbe u našoj ionako zanemarenoj kulturi pristižu sa svih strana. I zaista, manje izložbe bi uz takvu novčanu pomoć mogle biti finansirane, baš kao što su to bile prethodnih godina. I, baš kao tih prethodnih godina, sve one zajedno ne bi vredele ni po ku*ca u poređenju sa onim što je Herst uradio u svojoj karijeri, niti bi se iko na njih u svetu, a ni ovde, osvrnuo.

Uprkos tome, u proglasu umetnika politika države, pokrajine i grada, optužuje se da u polju kulture koristi javna sredstva i resurse za davanje podrške Herstovom krupnom kapitalu. Zanimljivo je, međutim, da niko od aktivista u jedinstvenoj prilici da se pogledaju radovi toliko čuvenog umetnika ne vidi pametno ulaganje u kulturu i veliki doprinos našoj umetničkoj sceni.

Verovatno u znak sećanja na eru socijalizma, kada je država zdušno ulagala u umetnost kakva njoj odgovara, proglas aktivista počeo je oslovljavanjem prisutnih sa „drugovi i drugarice“. Srećom po sve koji su oporezovani, vreme pretencioznih ali netalentovanih umetnika koji su dobijali pare od države da bi im dela komunicirala samo sa tom istom državom ili malom, odabranom grupom rodbine i prijatelja odavno je prošlo i predstavlja smešan elitizam, protiv kog se Herstovi protivnici navodno bore dok ksenofobično, u zavijenoj formi, poručuju da na novac za izložbu, odvojen od poreskih obveznika, imaju veće pravo od superiorno telentovanijeg Britanca.

Upad u galeriju u Novom Sadu, uz isticanje da se model profitabilnog umetnika-preduzetnika predstavlja kao poželjan, i uz poziv da u znak protesta prisutni stave crni povez preko očiju, samo je odraz nekulture koja vlada na ovim prostorima. Danas dubokoumnije i promišljenije nastupe ima Lady Gaga i posle ovoga ja bih radije da se od mog poreza finansira Herst, nego bilo koji umetnik iz grupe aktivista.

Kriviti umetnika zbog toga što su neka od njegovih dela prodata na aukciji po ceni višoj od 100 miliona dolara, dok se ujedno izražava želja da se svojata i prisvoji novac koji je uložen u njegovu izložbu u Novom Sadu, krajnje je paradoksalno, zato što je borbu protiv kapitalizma licemerno voditi borbom za novac. Ako umesto Herstovih dela kritikujemo to što je deo bogatog korporativnog sektora, da li to onda znači da svi treba da se popi*amo i po Leonardu da Vinčiju i Mikelanđelu, koji su ne samo porudžbinom, već i tematikom, često i zdušno bili ograničeni pri radu za basnoslovno bogate mecene i crkvu okupanu zlatom? Ili Endiju Vorholu, čije je bogatstvo bilo procenjeno na 220 miliona dolara?

Sve što su protestanti danas napali sutra bi moglo da im se vrati kao bumerang ako/kada pokušaju da zarade od svojih dela. Voleo bih da vidim koliki bi se broj umetnika odrekao Herstovog bogatstva i složio da se na aukciji njihova dela prodaju po najnižoj ceni, prihvatajući da im se egzistencija ostavi na nesigurnom vapaju za pomoć od države, koja je od umetnosti večito gledala da izvuče samo sopstvene političke interese; ako je neka izložba zaslužila kritiku, onda je to izložba Necenzurisane laži, kojom je u galeriji Progres direktno politizovana i ponižena umetnička scena Srbije.

Za razliku od brojnih kompanija sa armijom nesrećnih, očajno plaćenih i izrabljivanih radnika, umetnici poput Hersta u procesu stvaranja ne izrabljuju nikoga do sebe samih i verujem da su jedni od retkih, ako ne i jedini, koji pored naučnika zaslužuju uživanje u bogatstvu. Sadašnji politički režim u Srbiji jeste krajnje destruktivan prema njima, a time i svima nama. Potire ideje, snove, kreativnost, maštovitost i identitet nacije, pri čemu nije svestan da bez njih nema ni napretka, decenijama obećavanog iz mandata u mandat. Nezadovoljstvo umetnika aktivista zbog toga je potpuno opravdano, ali je u slučaju Hersta poprimilo najgoru, kontraproduktivnu formu palanačkog duha i to s jednim ciljem – da i komšiji crkne krava.

Naši aktivisti ne znaju da im je zavist u ovom slučaju suvišna, jer su Herstove krave odavno pocrkale, raspolućene, stavljene u formaldehid i okićene nagradama. A čak i kao takve decenijama izazivaju žustra osećanja. Umesto da se izložba posmatra kao tračak nade, jer je našim mladim umetnicima konačno omogućeno da se upoznaju sa savremenim tendencijama u umetnosti i osete kao deo sveta, povezi preko očiju ostavili su u tami konstruktivnu ili ekološku kritiku opusa ovog umetnika, kao i kreativnost i iskustvo koji je trebalo da se izrode.

Možda će Herstu u Srbiji javnost jednog dana oprostiti to što su ljudi spremni da papreno plate njegova dela. Možda će se to desiti i pre nego što se Marini Abramović oprosti što je odbila da u duhu presvete Bogorodice batali karijeru i (p)ostane samo porodilja. U svakom slučaju, živelo nam majmunisanje pod monolitima. Naš jedini uspešni i večiti performans.

banksy Nova teorija o tome ko je Banksy Prostor knjige Prostor knjige – izložba Danijele Paracki Blizanci poliglote otkrivaju 7 trikova da za 7 dana naučite bilo koji jezik Blizanci poliglote otkrivaju 7 trikova kako da za 7 dana naučite bilo koji jezik H&M Šta je H&M pripremio za klince ·