Nomen Est Omen
U VAZDUHU · pop trash

Krenimo ovako – zamislite početak osamdesetih i koncert Srebrnih krila u, označimo ga ovde tako, misterioznom malom gradu u Srbiji. Ushićeni Vlado Kalember uvodi publiku u naredni hit, te poviče: „Neka dignu ruke sve Lili ovde među nama!“, a tamo među poštenom mladeži i sitnom decom PodSrbije očekivani poptpuni muk!

Sa Lili (tom nužnom rimom, jer s čime urimovati „zaboravi dane kad smo srećni bili“?) ne počinje i ne završava se priča o egzotičnim imenima u ovdašnjem vrlom folku, popu, roku (naravno, s potpuno opravdanim mogućim crticama između tih odrednica). Evo nekoliko najupečatljivijih.

Nekako u samo čelo neizostavno izbija Emili iz Čolićevog hita. On je nju zvao Emili, ona je nestala, a on sumnja da se nanovo odmetnula među rastinje („Poči ću u šume da je opet tražim…“). Naravno, zdravorazumski je zapitati se šta traži jedna Emili po SFRJ šumama i gorama; mogući odgovor da je reč o prakse gladnoj studentkinji šumarstva na razmeni, recimo, iz neke od zemalja iz Pokreta nesvrstanih?

U samom vrhu mora se naći mesta i za znamenitu Džuli, u izvođenju Daniela Popovića. Doduše, u tom možda i najvećem pop hitu YU osamdesetih dovoljno jasno se navodi da je reč o srcelomiteljnoj turistkinji („Stigla je sama sa letom, prišla i rekla hello!“). Popović je samo par godina docnije pokušao da ispovrne isti uspeh istim pelcerom, tako smo došli do Džulinog klona Đeni („Đeni nosi kećke, Đeni ljubi dećke starije od nas...“).

Iz nekog razloga za Đeni/Dženi posegnuo je i Oliver Dragojević. Očito da je reč o istoj dami željnoj prolaznih i oročenih letnjih ljubavi, ili barem nekoj pripadnici tog njenoj multi-kulti esnafa, jer i ovde se (doduše, u blago molskoj postavci) opevava kraj letovanja i kraj ljubavnog zanosa (usled kojeg se Dragojeviću omiče i  „amore mio, io ti amo“)), samo je pitanje što na um tih zaljubljenih mužjaka  ne pade da odmah prižene te svoje veeeeeelike ljubavi? Upravo pominjana Dženi vaskrsla je nedavno u obradi Frajli, čime se one nastavile omažiranje Dragojevićevog opusa, a sam Dragojević je međuvreme ispunio onim rutinskim sirtakijima iz osamdesetih, ipak domicilnom Nadalinom koja muti jaja i časnim i razumljivim odbijanjem da dugo nakon rata nastupi u željnog mu ga Beogradu.

A Željko Joksimović u silnoj želji da postane Čolić iz zlatne čolićevske ere došao je do rutinski verolomne i prevrtljive Michelle („Znam ti pravu stranu, svaku tvoju manu dobro znam,  za te priče tvoje  pretesan je ovaj mali stan“), dok se  Čolić glavom i bradom dosetio Krasive (ima tu i nenadane gotike – „Tražio sam te, i među zvijezdama, dozivao u hladnim noćima, a ti si tu, i živa si Krasiva!“). Treba biti pošten i ukazati na dve važne stvari – Krasiva možde i nije ime, a ovde se radi o prrilično doslovnoj preradi istoimenog ruskog/sovjetskog hita.

Znatno pre no što je Elton John u hodu preusmerio svoju Candle in the Wind ka tada friško upokojenoj princezi Dajani, Ferid Avdić je pevao u čast lepotice Dijane koja se okrenula drugom („Niko te nikad voljeti neće ko što te volim ja, Dijana, Dijana, ljepoto moga sna…“). Srećom, novo vreme je donelo nove Dijane na našoj javnoj sceni (misicu Dijanu, majku Novaka Đokovića, i nezaustavljivu Dijanu Didi Janković), te ova, inače, ljudski dobra pesma nije izgubila na aktuelnosti i upotrebljivosti.

Uz ogradu da je tu ipak možda reč o pripadnicima i predstavnicima italijanske manjine u Istri, valja pomenuti i Valentina i Renata, o kojima su pevali Novi fosili. Ovaj hit donosi i zanimljivu klasnu implikaciju na račun, recimo, platežnosti – „Valentino i Renato, čokolada i kakao…“.

Za kraj i osvrt na brigu o nacionalnim manjinama. Brena je tako, osim onog rastrošnog šeika koji ni ne zna šta mu se sprema, opevala i Janoša, koga je (pomalo u ruhu kuturrasizma) pozivala da sa njom igra čardaš, te da udari žicu G i da joj tako zagolica sve. S druge strane, Nera, članica ponajbolje postave trija Aska, divila se umećima izvesnog Osmana, koji „beše k’o mrak crn, vadio mi iz prsta trn“, a i „crnji je od Satane!“. Desetak godina kasnije ova pesma je preoblikovana u hit Opojni su zumbuli Dragane Mirković; sasvim očekivano, Osman je nestao iz teksta (tada se sa Osmanima mahom bavilo po BiH ratištima), a umesto njega pojavio se zgodni niz „na-na-na-na-na“.

Đavo Crnooki đavole, ti mi dušu razbole: Đavo u folk, pop i rok rimama Emodži Šta će biti s jezikom? Obesmislićemo ga!!! Vozovi Kasnio je vlak… u noći juri voz: Vozovi, vlakovi u rok, pop i folk rimama Đogani Fantastiko Gioganny, uvek i svugde, u svakoj prilici…u 10 pokaznih primera · ·