Young female is writing notes and planning her schedule.
U VAZDUHU · trend

Mali notes, olovku i poverljivo zapisivanje misli i osećanja zamenili smo Facebook statusima, „tvitovima‟ i fotografijama na Instagramu. Tako smo stvorili svoje moderne dnevnike u kojima najmanje razgovaramo sa sobom, a mnogo više sa drugima, neretko nama nepoznatima. Privatnost je potcenjena kao i moć vođenja ličnog dnevnika. Paradoksalno, istraživanja pokazuju da je intimno zapisivanje emocija provereni put ka sreći

Pisali smo ih u tinejdžerskim godinama, kada nam se činilo da nas niko ne razume dovoljno dobro i da će prazni, beli papir imati najviše sluha za naše probleme. Smišljali smo najkreativnije moguće načine da ih sakrijemo od ukućana, prolazeći kroz agoniju svaki put kada bi se neko od njih približio našem skrovitom mestu. Jer tu, među koricama dnevnika, bio je naš život. I sve tajne, sumnje, nadanja i želje. A onda smo odrasli.

Tajna sreće

Postali smo previše zauzeti i opterećeni brzom svakodnevnicom da bismo redovno dokumentovali život i bavili se svojim najdubljim emocijama. I izgleda da je u tome bila naša krucijalna greška. Jer, kako kaže moderna psihologija, tajna sreće i zadovoljstva pojedinca krije se u stvaranju i gajenju veze sa sobom, što se najbolje postiže dokumentovanjem i analizom ličnih emocija, strahova i verovanja. U prevodu, redovnim pisanjem dnevnika.

Bridžit Džons efekat

Tako je američki psiholog Metju Liberman kroz svoja ospežna istraživanja otkrio takozvani „Bridžit Džons efekat‟ kojim je objasnio širok dijapazon pozitivnih posledica pisanja dnevnika po stanje uma i duha njegovog „autora‟. Naime, on je primeru svojih ispitanika potvrdio da zapisivanje misli i osećanja pozitivno utiče na rad mozga, posebno njegovog dela amigdale, koji se naziva centrom emocija i za koji se tvrdi da kontroliše iste. Lekovitost ove specifične terapije posebno je primećena kod osoba koje su preživele određeno traumatično iskustvo.

Sve može biti tema

Do zaključaka slične vrste došao je i Džošua M. Smit, profesor psihologije na Univerzitetu u Severnoj Dakoti, koji je istraživao uticaj redovnog vođenja dnevnika kod pacijenata obolelih od astme i artritisa. Tom prilikom je kod čak 47% ispitanika, koji su svakodnevno pisali o svojim traumatičnim iskustvima, primećen napredak u njihovom zdravstvenom stanju. Napredak tog tipa uočen je i kod pacijenata obolelih od raka na jednoj klinici u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je sprovedeno slično istraživanje. Pored jačanja imunog sistema, mnogi psiholozi tvrde da vođenje dnevnika dovodi i do lučenja hormona dopamina. Sa druge strane, pronađena je veza između produktivnosti na poslu i vođenja poslovnog dnevnika. Naime, u istraživanju sprovedenom na Harvardu, od strane profesorke psihologije Frančeske Đino i njenih kolega, utvrđeno je da su ispitanici koji su na kraju svakog radnog dana pisali dnevnik poslovnih zbivanja bili daleko produktivniji i efikasniji od kolega koji to nisu radili.

Rasterećenje

Dakle, mnogo je razloga da verujemo da je vođenje ličnog dnevnika bezrazložno potcenjena i pogrešno zanemarena aktivnost. Pogotovo što su njeni efekti vrlo brzo i lako uočljivi. Osvrnimo se najpre na osećaj olakšanja i rasterećenja, koji se povezuje sa zapisivanjem sopstvenih emocija, razmišljanja, dilema. Reč je o osećaju sličnom onom koji se javlja prilikom poveravanja najboljem prijatelju, samo što u ovom slučaju ne postoji bojazan da će taj isti prijatelj izigrati naše poverenje.

Ako je po sredi problem, psiholozi tvrde da će efekat biti višestruk, jer je vrlo verovatno da ćemo zapisivanjem problema na papiru, ustupiti mesta za njegovo rešenje u našoj glavi.

Verovanja i ciljevi

Takođe, ako zapisujemo svoja razmišljanja o sopstvenim verovanjima, ciljevima i ambicijama sasvim je moguće da ćemo ostvariti jaču vezu sa svakim od njih. Odatle proističe da ćemo napraviti korak bliže ka njihovom ispunjenju. Ili ćemo pak spoznati da ona nisu ono što mi istinski želimo i izmenićemo ih. Ujedno, imaćemo bolji ugao sagledavanja svih zbivanja oko i unutar nas, što može doprineti racionalnijim i pametnijim postupcima u budućnosti. U tom slučaju, dnevnik će nam poslužiti kao lični, životni udžbenik.

Najbolje od svega jeste činjenica da nas dnevnik nikada neće osuđivati, popovati niti nam davati savete koje nikada nismo ni tražili. Ali će nas sa druge strane podstaknuti na kreativnost i razvijati veštinu pisanja. I ono najbitnije: sačuvaće naša sećanja i uspomene od zaborava. Mnogo više no što ste u prvi mah mogli da očekujete, zar ne?

Aplikacije

Zahvaljujući digitalnoj eri u kojoj živimo dostupno je mnogo programa i aplikacija namenjenih isključivo vođenju dnevnika prilagođenih različitim sferama naših života. Na primer, izuzetno su popularni fitnes dnevnici u okviru kojih možete pisati o svojoj fitnes rutini, opisivati svoj napredak, ciljeve i težnje. Primer sajta na kojem se besplatno može naći dnevnik ovog tipa jeste myfitnessjournal.com. Podjednako popularni su i dnevnici ishrane, koji se mogu naći i u vidu aplikacija za smart telefone. U tom pogledu izdvajaju se: MyNetDiary, MyFoodDiary, Lose It.

Kada smo već kod aplikacija, one su odlično rešenje za sve one koji bi da vode standardan dnevnik na nestandardan način. Naime, ukoliko vam je umesto papira i olovke draža tastatura vašeg telefona tu je veliki broj odličnih aplikacija koje vam pružaju mogućnost vođenja ličnog dnevnika. Na primer, postoji sjajna Day One aplikacija, u okviru koje pored tekstualnog dela možete da unosite i odgovarajuće fotografije, koje bi ilustrovale vaš tekst. Slične opcije daje i aplikacija Flava, dok uz Journal aplikaciju možete da izaberete šta ćete od napisanog teksta da podelite na nekom od svojih profila na društvenim mrežama.

Dakle, načina je mnogo, a razloga još više da idući put kada se osetite preopterećeni brojnim informacijama, obavezama, stavkama na to-do listi, svakodnevnim problemima, dilemama i razmišljanjima, zastanite i zapišete ili iskucate koji redak u svom dnevniku i ispričate se sa sobom.  Jer, kao što rekosmo na početku, od svih veza koje imamo u životu, najvažnija je ona koju gajimo sa nama samima.

Da li vaš posao može da radi robot? Da li robot može da preuzme vaše radno mesto? Heroine tv i filma 11 kultnih filmskih i TV heroina Papuče za leto 2015. Koje ćemo papuče nositi ovog leta minijature Lepota šaranja