Naslovna fotografija (foto fatosdesconhecidos.com.br)
PULS GRADA · aktuelno

Kada je organizacija Clean Clothes Campaign sprovela istraživanje o uslovima rada u tekstilnoj industriji 2017. godine, rezultati su bili poražavajući. Intervjuisani radnici iz naše zemlje izveštavali su o zabrani upotrebe toaleta, onesvešćivanju zbog loše ventilacije, prekovremenim satima koji nisu plaćeni, plati koja je manja od zakonskog minimuma i drugim nepravilnostima.

Piše: Ljubisav Panić

Nažalost, mnogo toga što važi za tekstilnu industriju prisutno je u svim oblastima poslovanja. Zakoni, koji izgledaju lepo na papiru, često se ne poštuju u praksi. Radnici se ucenjuju, diskriminišu i omalovažavaju. Žene su u lošijem položaju u odnosu na muškarce po gotovo svim parametrima, iako često ni oni nisu u zavidnoj poziciji.

Poslednje istraživanje o diskriminaciji žena na našem tržištu rada sprovelo je Viktimološko društvo Srbije 2012. godine, zbog čega je organizacija Kvinna till Kvinna predstavila nove podatke i pružila doprinos razumevanju problema. U istraživanju Rodna diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja u Srbiji, na kom je ova organizacija radila od marta do decembra prošle godine, anonimnu anketu popunilo je više od 1000 ljudi. Pored toga, urađeni su intervjui sa predstavnicima pojedinih institucija, organizacija i radnicama koje su bile rodno diskriminisane na poslu.

Rezultati nisu dobri – 47% anketiranih žena i 28% anketiranih muškaraca iskusilo je rodnu diskriminaciju na prethodnom ili trenutnom radnom mestu. Zaposlenima je, na primer, često postavljano pitanje o bračnom statusu i planiranju porodice, iako poslodavci na to nemaju pravo. „Na svakom razgovoru za posao arhitekte pitali su me da li planiram da imam dece. Uvek sam odgovarala iskreno, da bih volela da imam dece, i niko nije hteo da me zaposli. Sve vreme sam radila na crno, bez ugovora, kako bih sastavila kraj s krajem“, rekla je jedna od intervjuisanih žena.

Problematičan odnos prema ženama ogleda se i u tome što se od njih očekuje da prihvate tradicionalne uloge kad to poslodavcima odgovara. Testiranjem demografskih karakteristika, sektora zapošljavanja, pozicija na radnom mestu i mesečnih neto zarada ustanovljeno je da žene imaju dva i po puta veću verovatnoću od muškaraca da se suoče sa rodnom diskriminacijom u poslovnom okruženju.

„Kad sam htela da napredujem u karijeri, prijavila sam se za određeno radno mesto u državnoj instituciji [gde sam radila]. […] Kada je završen izbor, koji nije bio transparentan, dobila sam informaciju da je na taj položaj postavljen kolega muškarac. Kad sam shvatila da ta osoba ne ispunjava kriterijume za posao, žalila sam se šefu. Imala sam razgovor s njim u četiri oka i tada mi je objasnio da, iako sam ispunjavala sve kriterijume za unapređenje, nisam, po njegovom mišljenju, bila biološki podobna za to radno mesto i da se žene teže od muškaraca nose s pritiskom koji taj posao podrazumeva. Iako sam tvrdila da mogu da podnesem pritisak, rekao je da mi je pametnije da razmišljam o udaji jer se bližim četrdesetoj“, rekla je jedna od žena koja je učestvovala u istraživanju.

Kršenje prava zaposlenih toliko je prisutno da se često prihvata kao sastavni deo posla. Radnice i radnici neravnopravnost karaterističnu za diskriminaciju ponekad ne umeju ni da prepoznaju i mešaju je s mobingom. Pored seksualnih uznemiravanja, neplaćenih prekovremenih sati i problema povezanih s porodiljskim odsustvom, na tržištu rada prisutne su i neprimerene manipulacije ugovorima. Među anketiranima koji su u prethodnih deset godina imali bilo kakvo zaposlenje, 39% je prijavilo da im je traženo da potpišu ugovor o radu a da im prethodno nije omogućeno da ga pročitaju i razumeju uslove. U istraživanju se ističe da postoji nepisano pravilo da se posao nudi uz ugovor sa dodatnim aneksom, koji se daje na potpisivanje bez čitanja, kako novozaposleni ne bi primetio da je, zapravo, potpisao i otkaz.

„Imam prijateljicu koja je svojevremeno radila u pekari. Imala je pedeset godina, a uslovi na poslu su, kako je govorila, bili dobri. A onda se razbolela i morala je da uzme duže bolovanje. Kad je otišla kod lekara opšte prakse, rečeno joj je da nema zdravstveno osiguranje. Bila je zbunjena. Računovođa na poslu joj je objasnio da je zapravo otpuštena dva meseca ranije, a da je niko nije obavestio. Ova situacija implicira da je potpisala blanko otkaz, a da nije bila svesna toga. Kad su šefovi shvatili da će biti na bolovanju, iskoristili su to da je otpuste“, rekla je jedna od predstavnica organizacija civilnog društva u oktobru 2018. godine.

Bezbroj takvih i sličnih primera potpuno je nevidljivo u zvaničnim statističkim podacima. Većina prekršaja ostaje neprijavljena, jer zaposleni nemaju poverenja u nadležne institucije. Predmeti koji dospeju do suda ne kategorizuju se po rodu ili obliku povrede prava, pa se detalji gube iz vida. Takva praksa onemogućava prikupljanje podataka o diskriminaciji čak i kada je ona višestruka. Romkinje i LGBT osobe se, na primer, mogu suočiti sa dodatnim problemima, izazvanim diskriminacijom na osnovu etničke pripadnosti, odnosno, seksualnosti. „Romkinja se prijavila za posao u pekari nakon što je videla oglas da traže radnicu. Kad se prijavila za posao, šef joj je rekao da više ne traže nikoga, jer su već našli radnicu. Međutim, oglas je stajao na izlogu pekare još dve nedelje nakon tog događaja“, otkriveno je u razgovoru s jednom od aktivistkinja prošle godine.

Na sve nabrojano (i više od toga), ustanove nadležne za bavljenje diskriminacijom na tržištu rada u Srbiji nisu imale nikakav komentar tokom istraživanja. Organizacija Kvinna till Kvinna kontaktirala je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja više od četiri puta telefonom i elektronskom poštom, ali niko od zaposlenih nije želeo da zakaže razgovor. Pozivi za razgovor i podsećanja na iste uzalud su poslati Inspektoratu za rad, tužilaštvima i građanskim sudovima širom zemlje. Drugim rečima, dok je veliki broj radnica i radnika u Srbiji izmanipulisan, diskriminisan, seksualno uznemiravan ili neadekvatno plaćen, pojedinci koji bi trebalo da reše te probleme obezbedili su sebi privilegiju da ne pruže čak ni komentar. Ako se bolje razmisli, njihovim postupkom sve je rečeno.

DSC_2959 Converse_x_: Zajednica mladih i urbanih ljudi koji se ističu svojom autentičnošću Dobitnici PROPR godisnje nagrade 2019 Gabrijela Petković Jovanović, Nataša Jovanović, Tamara Bekčić i Biagio Carrano dobitnici priznanja PRO PR Awards Grand Aroma_Nagradni konkurs_Uživanje za pamćenje Iskusite „Uživanje za pamćenje“ sa Grand Aroma kafom EUNIC Talks_Muzej istorije zena EUNIC talks: Stvaranje Muzeja istorije žena za 21. vek · · · ·