Peleš u Transilvaniji
PULS GRADA · destinacija

Na ličnim kartama Drakule i njegovih nevesta jasno je naznačeno da oni imaju neograničenu dozvolu za boravak u Transilvaniji. Štaviše, Holivud je ubeđen da su tu i rođeni. Ovu magičnu oblast u Rumuniji propratni tekst video izdanja filma „Van Helsing“ opisuje sledećom rečenicom: „Duboko u planinama Karpata, leži misteriozna i mitska zemlja Transilvanija, svet gde je zlo sveprisutno, gde opasnost raste kako sunce zalazi i gde čudovišta koja naseljavaju naše najskrivenije košmare poprimaju oblik.“

Brem Stoker je zaslužan za to što se šumovita centralna Rumunija duže od jednog veka povezuje sa horor žanrom. Dok je pisao roman Drakula, on je Transilvaniju pretvorio u dom monstruoznog junaka žednog krvi i od nje napravio kolevku najpoznatijeg onostranog Rumuna na svetu. Ali, dok je irski pisac stvarao kultno književno delo, prvi rumunski kralj Karlo I sređivao je turističku atrakciju Transilvanije koja nema nikakve veze sa pričama strave.

Velelepni zamak Peleš rodio se u umu Karla I kada je 1866. godine posetio mali grad Sinaju. Vladar pod kojim će Rumunija steći nezavisnost od Otomanske imperije bio je toliko oduševljen krajolikom da je poželeo da se nastani na tom mestu. Prvi radovi na zamku započeti su 1873. godine, on je svečanim balom otvoren deceniju kasnije, ali arhitekte su imale posla sve do 1914. godine.

Poput mnogih drugih zdanja iz tog perioda, Peleš ostavlja utisak da ga ne bi mogao podići niko osim neverovatno imućnih ljudi devetnaestog veka, koji su imali veoma istančan ukus. Iako, zapravo, ima sva obeležja palate, sa 170 soba i više kula koje se pružaju na tri sprata, Peleša prati titula zamka. Prema procenama, njegova izgradanja, čije je glavno obeležje neo-renesansni stil, koštala je današnjih 120 miliona dolara.

Kraljica Elizabeta od Vida, supruga Karla I i poznata spisateljica, takođe je živela u Pelešu. Nju je podizanje ovog zamka impresioniralo zato što je predstavljalo događaj oko kojeg su se okupili ljudi iz različitih kultura. Kako je to izgledalo može se naslutiti iz zapisa koji je zabeležila u svom dnevniku:

„Italijani su bili zidari, Rumuni su gradili terase. Cigani su bili radnici. Albanci i Grci obrađivali su kamen, Nemci i Mađari bili su stolari. Turci su pekli ciglu, inženjeri su bili Poljaci, a kamen su rezbarili Česi. Francuzi su crtali, Englezi merili i tako ste mogli videti stotine nacionalnih kostima i čuti četrnaest jezika na kojima se pričalo, pevalo, klelo i svađalo na svim dijalektima, što je bila vesela mešavina ljudi, konja, volova za vuču i domaćih bivola.“

Multikulturalnost očuvana je i u unutrašnjosti zamka u kojoj dominira barokni stil. Osnova Peleša obuhvata površinu od 3200 metara kvadratnih. Zamak može da se pohvali orijentalnom sobom, bibliotekom, muzičkom sobom, pozorištem koje je ukrasio Gustav Klimt, kancelarijama, salonima, galerijama i nestvarnom centralnom dvoranom. Već krajem devetnaestog veka imao je struju, sistem za ventilaciju, centralno grejanje i lift. U detalje je uloženo toliko truda da se u pojedinim prostorijama mogu provesti sati ukoliko postoji želja da se obrati pažnja na svaki od njih. Oružarnica Peleša, na primer, ima 4000 komada oružja i oklopa koji potiču iz nekoliko vekova, dok se u zamku sa 30 kupatila našlo mesta i za 2000 slikarskih dela.

Karlo I i Elizabeta od Vida nisu imali dece, tako da je zamak sa sedam baštenskih terasa i pomoćnim zgradama nasledio Ferdinand Rumunski, Karlov nećak. Iako je prvobitno zamišljen kao letnja rezidencija, Peleš je jedno vreme bio i službeni kraljevski dvor, a taj status je imao i kada je komunistički režim primorao kralja Mihaja Rumunskog da se 1947. godine odrekne titule i napusti rezidenciju. Peleš godišnje poseti od 250 hiljada do pola miliona posetilaca, koji mogu da se uvere da Transilvanija nije samo Stokerova majka strave već i oblast u kojoj se smestio jedan od najlepših zamkova na svetu.

Zamak ima više fontanaOtvori galeriju
ui Neverovatni pejzaži Islanda is Ovo su zemlje na svetu koje su najmanje sklone ratovima i nemirima ho Čarobni grad u Holandiji gde su ulice od vode sing Najskuplji gradovi sveta · ·