Doktorova kula
U VAZDUHU · grad

Nastavljajući jednu od svojih najuspešnijih misija – otvaranje novih prostora i pričanje priča iz kutaka pored kojih svakodnevno prolaze Beograđani i njihovi gosti – Noć muzeja 16. maja, od 17 časova pa sve do jedan sat posle ponoći, otvara Doktorovu kulu za sve posetioce zainteresovane za ovo zdanje koje krije posve drugačiju uspomenu na Beograd i Srbiju

To je mesto u kojem se, pored još uvek sačuvanog kamina, pisala istorija Srbije XIX veka. To je zdanje koje spaja različite arhitektonske uticaje, čuva još različitije uspomene ljudi, spomenik kulture, nekadašnji „Dom za s uma sišavše“.

Doktorovu kulu je 1824. godine sagradio Vito Romita, lekar Kneza Miloša. On će kasnije sa svojim zetom, nadaleko čuvenim dr Silvesterom Bartolomeom Kunibertom, po kojem se ovo zdanje tada zvalo Doktorova ili Kunibertova kula, učiniti ovaj objekat jednim od važnijih mesta okupljanja tadašnje obnovljene Srbije.

„U njega potom dolaze sve čuvenije ličnosti toga doba, od Miloša do Mihaila Obrenovića, kao i njihovih porodica“, otkriva prof. dr Slavica Đukić Dejanović, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“. „Ovde dr Lazarević shvata osnove neuropsihijatrijskih oboljenja, piše svoje romane i pripovetke tokom neprospavanih noći provedenih sa usnulim pacijentima. U ovom zdanju ispisana je istorija XIX veka, a kasnije i istorija medicine XIX i početka XX veka.“

Danas njen značaj nije samo u istorijskom, navodi Đukić Dejanović, već i u psihološkom identitetu, pre svega vraćanju ponestale nade po ugledu na dostojanstvenu prošlost i veru u prosperitet Srbije. Doktorova kula u Noći muzeja predstaviće se kroz dva razdoblja.

„Prvo je razdoblje od 1824. do 1861. godine, kada je Doktorova kula stožer okupljanja i stvaranja moderne državotvorne Srbije. I drugo, od 1861. godine, kada Kula postaje prva Duševna bolnica Srbije“, objašnjava Đukić Dejanović. „Psihijatrija je oduvek bila interesantna javnosti, nažalost, uglavnom zbog mistifikacije i predrasuda. Doktorova kula svedoči o postojanju moderne svesti srpske vlasti koja je uvidela potrebu za osnivanjem psihijatrijske ustanove, koje su i u zapadnoj Evropi predstavljale izuzetnu retkost.“

Posetioci će moći da vide prostor u kojem su boravile i radile mnoge znamenite ličnosti, stare medicinske aparate, stare istorije bolesti, kao i da čuju mnoge zanimljive priče vezane za ovaj prostor, navodi Đukić Dejanović. Na njenu priču nadovezuje se dr Svetislav Nikolić, koji otkriva koje su to ličnosti prošle kroz Doktorovu kulu.

„Pre ustrojenja psihijatrijske institucije u Kuli živi pomenuti Vito Romita sa ženom, dve kćeri i zetom, dr Bartolomeom Kunibertom“, navodi dr Nikolić, dodajući da je i ćerka Miloša Obrenovića, Jelisaveta, mnogo vremena provodila u ovom zdanju. „Česti posetioci su i sam Knez Miloš i Mihailo, kao i tadašnja viđenija gospoda – brat Miloša, Jevrem, zatim i Dimitrije Davidović, pisac Sretenjskog ustava iz 1835. godine.“

Od 1861. godine, kada ovo zdanje postaje prva zvanična duševna bolnica u Srbiji, Doktorova kula prima nove posetioce.

„To su načelnik Uprave saniteta dr Stevan Milosavljević, fizikus beogradskog okruga dr Florijan Birg, dr Mladen Janković koji je uklonio sva nasilna sredstva u lečenju psihijatrijskih pacijenata, dr Jovan Danić, lekar i hroničar medicine, dr Laza Lazarević, književnik, kliničar i naučnik…“, priča dr Nikolić.

Malo Beograđana zna za podatak da je, zahvaljujući dr Dušanu Stojimiroviću, tokom Prvog svetskog rata upravo Doktorova kula ostala jedino ekstrateritorijalno i neokupirano mesto. U bolnici je boravio i umro čuveni književnik Petar Kočić.

Mikser - mama, volim te! Mikser Kids market: “Mama, volim te” Belgrade Expo Wine II Beograd ponovo domaćin italijanskih vinarija NELT edukativni program NELT: Nastavlja se usavršavanje studenata beogradskih fakulteta Mjehur na mreži Mjehur Na Mreži