Dušan Milić
U VAZDUHU · intervju

Na samom kraju pomalo nenadano berićetne srpske filmske 2014. godine nakratko je ovdašnje bioskope pohodio i „Travelator” Dušana Milića, a što je, nakon nedvosmislenih pohvala iz usta onih koji za srpski film i dalje mare, bilo dovoljno i za pobedu u kategoriji za najbolji film po izboru čitateljstva City Magazina

Kako ti izgleda čitava priča u vezi s Travelatorom s ove distance, nakon i kakve-takve bioskopske distribucije u Srbiji?

Nepromenjena. Znao sam da sam uradio jedan nespecifičan film za srpsko tržište, koje grca pod cenama bioskopskih ulaznica, gde ljudi nemaju više finansijskih sredstava, a ni želje, da gledaju nešto što zahteva dublje razmišljanje i nemaju vremena za eksperimente koji ih se lično ne tiču. Drugim rečima, u današnjem svetu se sve svelo uglavnom na jednostavnu komediju i prost beg od stvarnosti. Ovaj film zahteva strpljivog gledaoca.

Da li si doznao, da li si postao svestan i nekog dotad tebi nepoznatog aspekta svog filma nakon onoga što si o njemu čuo i pročitao iz usta i iz pera drugih?

Kad su ga izreklamirali kao akcionu avanturu. Uvek sam želeo da režiram avanturističke filmove.

A ima li nekakvih žaljenja, imaš li neke zamerke na sopstvene odluke i zahvate sad, kad je Travelator nakon tako duge postprodukcije prikazan i gledateljstvu ovde?

Što se tiče samog filma, ima ih pregršt. Mnogo toga bih danas uradio drugačije, ali mislim da je dosta veliki danak u proizvodnji ovog filma uzelo vreme. To što je nastajao toliko godina. Mnogo toga se u tom periodu promenilo. Negde je to bio benefit, ali, po mom mišljenju, na mnogo više mesta je dužina produkcije odmogla filmu. Što se tiče plasmana, žalim što nisam sam uradio distribuciju. Ovako kako je ispalo, mnogo me je skupo koštalo tih hiljadu gledalaca koji su pogledali film.

S tim u vezi, da li si u ovom kratkom međuvremenu uspeo da pronikeš u srž problema distribucije svog filma i koliko ti je značila prilično unisona i glasna podrška onih koji su Travelatora pogledali?

Srž problema srpske distribucije su bioskopi i to što su ovdašnji distributeri i prikazivači ucenjeni od velikih studija/distributera, takozvanih mejdžersa. To je sad tako i biće nepromenjeno i u budućnosti. Može samo da bude gore, ako se na državnom nivou nešto ne preduzme, da se zaštite umetnost i kultura ove zemlje. A ne znam koliko je baš unisona bila podrška filmu, bilo je tu dosta disonantnih glasova po pitanju njegovog kvaliteta. Najglasniji kritičari su bili oni koji nisu imali strpljenja da se pozabave drugačijim stilskim pristupom ovog filma. Za mene, film je pre svega vizuelno iskustvo, a tek potom priča. Ljudi su u velikoj većini konformisti, vole ono na šta su navikli, sve drugo proglašavaju za sr….

U svetlu svega pomenutog, šta za tebe predstavlja nagrada City Magazina za Travelatora? To je, ako ne grešim, prva nagrada za to tvoje ostvarenje ovde…

Draga mi je nagrada City Magazina jer, kao što si rekao, ona je prvo javno priznanje filmu u Srbiji. Osim pojedinaca, indivudua koji misle isto to, a do čijeg mi je mišljenja stalo, City Magazin je prva institucija do sada koja je to obnarodovala.

I, šta dalje? I što se tiče Travelatora i što se tiče tvojih planova za neku doglednu budućnost.

Travelator nastavlja svoj festivalski život po svetu. Biće i neke distribucije u inostranstvu, i tome se radujem. Što se novih projekata tiče, završio sam scenario za politički horor na Kosovu, koji spremam u koprodukciji s Italijom i Francuskom. Biće to napeta i duboko emotivna priča o aktuelnom trenutku života Srba u neprijateljskom okruženju. Nadam se, ako sve bude po planu, početku snimanja na jesen sledeće godine. Od ove priče očekujem mnogo.

Silvan Grenžon Silven Grenžon: Duh igre na fotografijama Jovo Maksić Jovo Maksić: Ma biće bolje! Mora! braća duplas Džej i Mark Duplas: Svim srcem i zajedno u nove sitne pobede! ema fik Ema Fik: Dnevnik jedne Amerikanke ·