Bekim Sejranović, Alen Mešković
KULTURA · knjige

Upućeni tvrde – sasvim jasno je da je 2015. godina (bila) izrazito posno-sušna kada je kvalitetan novi srpski roman u pitanju. Ako je tako, neka onda ponajpre stradalnici iz žirija za NIN-ov roman godine brinu brige za ono za šta su plaćeni, a čitaoci, oni željni prepoznatljivog/lokalnog konteksta, ionako mogu da se ispomognu priličnim brojem izdanja autora iz tzv. regiona. Neka od tih dela su u dobroj meri uspela i zavređuju vreme, pažnju, napor…

Tvoj sin Huckleberry Finn (objavila Booka) novi je roman Bekima Sejranovića, dobro poznatog i i u Srbiji po izrazito uspelim romanima Ljepši kraj i Nigdje, niotkuda, a sa kojima i ovo njegovo novo delo deli dosta toga zajedničkog. U ovoj fragmentarnoj i hronološki razbarušenoj priči o doživljenom tokom plovidbi u više pravaca (a sa Savom kao polaznom tačkom) nanovo srećemo motive samoizgona i osećanja nepripadanja,  praćenog osetnom, a nepremostivom potrebom za pripadanjem ljudima, ideji, uverenjima, osećanjima… Iako često potencira poriv za osamom i autoizolacijom od sveta i u njemu duboko uvreženih konvencija (Tvoj sin… je ispripovedan u prvom licu jednine i u naglašeno ispovednom tonu, koji jasno sugeriše manje ili višu autobiografsku suštinu (i) ovog dela), a čime zaziva asocijaciju na čuvenog Torovog Valdena, gde samovanje biva nezaobilazni okidač za potragu za dubljim smislom, Tvoj sin Huckleberry Finn u biti ipak prvenstveno počiva na veri u moć društvenog trenja.

Sejranović/pripovedač ovde nije društveni otpadnik u meri u kojoj bi možda i priželjivao da to bude, jer svako malo biva posve evidentno da avanture na tom omanjem brodu i tokom tih ipak koliko-toliko dirigovanih i organizovanih avantura rekama ovog i obližnjih kutaka Evrope puni smisao imaju tek u suživotu i makar implicitno iskazanoj upućnenosti na bližnje, drage i povremene satelite. U tome se krije i osnovna vrednost ove odlične Sejranovićeve proze – u spoju nehinjene emocionalnosti, intektualnog poštenja, humanosti i autentične potrebe za ogledanjem u drugim ljudima, njihovim viđenjima sveta i doživljajima nas samih, nekad slabovidih i često odveć opsednutih sopstvenim (auto)dramama i nelagodama. Osim toga, Tvoj sin Hucklebery pruža i snažnu i ekspresivno iznetu tezu i zavodljivu atmosferu melanholije, kadre da iz sebe docnije porodi i važne pa i nužne samospoznaje…za put dalje a možda za i nove početke.

S druge strane, Ukulele Jam (takođe u izdanju Booke) prvi roman Alena Meškovića (poput Sejranovića takođe u nekom trenutku usidrenog u Skandinaviji) za osnovni ton bira i ovde efektni gorko-slatki melanž, kanda, i neophodan kao okvir za priču koja se (većim delom) bavi užasima i egzistencijalnim teskobama rata i života u izbeglištvu. Ako za trenutak ostavimo taj bildungs aspekt priče, odnosno, prikaze odrastanja u specifičnim i drastičnim okolnostima, Ukulele Jam u neku ruku (uvođenjem podmotiva novonastale manjine u ne baš naklonjenom okruženju) može biti doveden u asocijativnu vezu sa Kecmanovićevim romanom Top je bio vreo, mada po tonu i insistiranju na ipak vedrijem tonu priče, možda kao validnija ipak prednost ima  analogija sa Hotelom Zagorje, vrsnim ranijim delom Ivane Simić Bodrožić. Ipak, i mimo ovih kontekstualnih referenci, mora se jasno i glasno naglasiti da je Alen Mešković u slučaju romana Ukulele Jam stvorio prozu koja se sa lakoćom i osetnim poletom čita, baš kao što je uspeo da iznađe dovoljno autentičan pripovedački glas, a da je značajna vremenska distanca ovoj priči o očaju devedesetih na Balkanu darovala dovoljno toga dobroga i vrednoga.

Stiven King Prikaz knjige: Stiven King „Godišnja doba“ Bekim Sejranović Novi roman najdarovitijeg regionalnog autora Knjižara Santorini Najlepše knjižare na svetu (II deo) Koraks Promocija knjige karikatura Predraga Koraksića Coraxa ·