Federiko Moca
U VAZDUHU · intervju

Ova kolebljiva i ne preterano ubedljiva zima donela nam je i nekoliko darova. Beograd je bogatiji za jednu novu knjižaru – reč je o Čarobnoj šumi koju su združenim snagama otvorile kuće Čarobna knjiga i Darkwood. To je bio povod za gostovanje Federika Moće, italijanskog književnog superstara, čija su dva nova srpska prevoda ugledala svetlost dana. Otud i ovaj razgovor, priča o tome koliko je književnost važna, a ljubav nužna

Šta nam novo donose dve vaše knjige koje su nedavno doživele i srpske prevode?

I ove dve nove knjige, Taj trenutak sreće i Ti si ta, predstavljaju vrstu sentimentalnog obrazovanja, nisam odstupao suviše od stila koji sam negovao u prethodnim romanima. I one govore o ljubavi, kao najlepšoj stvari na svetu i među ljudima. Namenjene su mladima, ali i njihovim roditeljima, jer, od kada se pojavio moj prvi roman Tri metra iznad neba 1992. godine, mnogi tadašnji tinejdžeri koji su ga čitali sada su već uveliko roditelji.

Kako se nosite s teškoćama stvaranja priča o ljubavi u svetu u kome caruje sveopšti cinizam, pa i po pitanju tih jednostavnih i ključnih emocija?

Knjiga je, po mom mišljenju, važna stvar u životu čoveka i u njegovom opuštanju. Nije teško govoriti i pisati o ljubavi ako je nosite u srcu i ako živite po pravilima tih emocija. Važan mi je motiv, a kad njega imam, onda priča nastaje. Knjiga treba da bude „lek‟ koji nam pomaže da neke stvari bolje razumemo, ako treba i ponešto da prebolimo – tu nema mesta za cinizam, i cinik ume da pati zbog ljubavi. Ako postoji univerzalna stvar koja povezuje ljude, onda je to svakako ljubav.

Po vašem mišljenju, da li savremena proza i dalje može ubedljivo da priča o tako pipavim i ipak apstraktnim stvarima kao što su ljubav i potreba za ljubavlju?

Hm, ljubav nije matematika u kojoj postoje forme i matrice nekih računa. Ona nema svoj vek trajanja u čovečanstvu, pa tako ni u književnosti. Vreme ide dalje, ljubav uvek ima svoju istu esenciju. Ona prkosi pravilima, ima neverovatne obrte, često je nepredvidljiva. Odgovor na ovo vaše pitanje je – da, savremena proza ima tu moć.

Zaslužuje li svaka obostrana ljubav srećan kraj?

Kamo sreće da je uvek tako, ali dobro znamo da nije. Da je sve u rangu neke kosmičke pravde, onda bi to bio jedini mogući scenario. Često se stvari ne završavaju srećno.

Šta ste naučili od junaka svojih priča, da li ste od njih usvojili neki nauk koji je kasnije postao i vaš credo?

Naučio sam mnogo toga, a to je da ljubav ima jaku pokretačku snagu koja čoveka navodi na neverovatne stvari i iskušenja. Jedna stvar je sigurna – iz svojih romana, od svojih junaka naučio sam da ljubav i sreća ne treba da budu cilj već način, stil života. Svaki put kad počnem s izgradnjom nekog novog lika, tražim ga među stvarnim osobama koje poznajem, a jedno je sigurno – svi su mi oni zajedno pomogli da odrastem.

Kako vam izgleda čitanje kao navika i zanimacija tokom vaših poseta drugim govornim područjima i tamošnjim čitateljima i izdavačima?

Kao što sam već rekao, knjiga je važni sastavni deo života, samim tim i čitanje. To su posebni momenti koji donose mir, svaka pročitana knjiga je novo iskustvo. Uvek me je zanimalo koliko moje priče zanimaju čitaoce u drugim sredinama i kako ih oni doživljavaju. Uspeh koji sam postigao u Španiji i Rusiji zaista je neverovatan, a vidim da i u Srbiji nije zanemarljiv.

Šta čitate a tiče se u neku ruku književnosti srodnoj vašoj, i čitate li i preporučujete li nam i nešto što se možda kosi s onim što upućeni prepoznaju kao svetonazor Federika Moće kao pisca pripovedača?

Volim da čitam trilere, te njihove zaplete jer me dugo drže u neizvesnosti i traže predviđanja u kojima uvek pogrešim, pa je iznenađenje time i veće. Jedan od omiljenih romana koje volim da pročitam iznova je Martin Idn Džeka Londona, koja govori o piscu koji menja svoj život zbog ljubavi. Sjajan stil i dobro istkana tema su već dovoljan razlog da ga preporučim svima za čitanje.

Aleksandar Antonijević Aleksandar Antonijević: Fotografija posle baleta Oto Oltvanji Oto Oltvanji: Patnje ljudskog srca su univerzalne Ljubičice Ljubičice: Vesnici drugačijeg zvuka Miguel Rodríguez Andreu Miguel Rodríguez Andreu: Upoznajte Španca koji piše o Srbiji · · ·