MOJA GENIJALNA PRIJATELJICA serija 2018 pic02
KULTURA · knjige

Da se na samom početku poslužimo nazivom znamenitog romana velikog Itala Kalvina – Ako jedne zimske noći neki putnik… kroz ostatke naše civilizacije poželi da sazna nešto više o korenima i ishodištima priče o sada već planetarnom uspehu proze (inače, Kalvinove) nepokolebljivo eluzivne sunarodnice Elene Ferante, šta će moći da sazna i o njoj i o nama, ali i jednom literarnom i pop-kulturnom fenomenu koji to zbilja jeste?

Tekst: Zoran Janković

Nekako nužno, svaka iole duža i ambicioznija priča o Eleni Ferante i o očaranosti knjigoljubaca ponajpre njenom Napuljskom tetralogijom, mogla bi da počne podsećanjem na činjenicu da je, unatoč silnom upinjanju mnogih, pa i profesionalnih njuškala, njen pravi identitet i dalje nepoznanica, i da ova dama od pera decidno i hrabro istrajava na anonimnosti (doduše, odgovarajući u pisanom obliku na dogovorene medijske razgovore). Naravno, ogromna bi nepravda bila učinjena ukoliko bismo u prvi plan gurnuli upravo tu misteriju, koja, ruku na srcu, u značajnoj meri doprinosi osnaživanju te legende o spisateljici koja je, postavši deo uvreženog knjigoizdavačkog sistema, ipak uspela da ga pobedi.

Ima nešto/ima dosta toga u misteriji, ali ima nešto i u sudbinskoj pravdi, a ona nam se iz knjige u knjigu ove vrsne tetralogije, ukazivala u vidu impresije koja tvrdi da je uspeh ovog štiva sasvim opravdan, imajući u vidu šta nam ono nudi.

Zavodljiva priča

A na hiljadama stranice pomenute Napuljske tetralogije (kod nas u prevodu Mirjane Ognjanović i u izdanju beogradske Booke) ima dosta toga zavodljivog – tu je priča o odrastanju, tu je društvena hronika koja zahvata upravo prelaz na najzanimljivijim prevratničkim tačkama i na ličnom i na širem, društvenom planu. Tu je i vazda potentan motiv višedecenijskog fluidnog i burnog žensko-ženskog prijateljstva, tu je pregledna naracija, bogata promišljenim detaljima, privlačan splin koji se svako malo probija kroz gusto tkanje priče, a koja, pak, zahvata bezmalo pola veka, a tu su i proživljena emotivnost, galerija upečatljivih i živopisnih likova, prikaz vibrantnih promena u italijanskom društvu, pritajena duhovitost, te briga za lepu pisanu reč i za čitaoca do koga će ona možda naći put (u tom onespokojavajućem nepregledu knjižarskih ponuda u ovih poslednjih nekoliko decenija).

Uspeh u Americi

Ovim tragom, tragom čisto književnih aduta proze Ferantove, krenuli su autori dokumentarnog ostvarenja Groznica Ferante, koje je ovih dana i sedmica došlo i do ovdašnjih probranih bioskopskih sala. Reditelj Đakomo Durzi i ključni mu saradnici u ovom staloženo sročenom i nadasve informativnom i artikulisanom dokumentarcu nastoje da proniknu u srž misterije kolosalnog uspeha Napuljske tetralogije, podsetivši da je i Italija, matična zemlja spisateljice, poklekla pred neumitnim tek kada je (nakon hvalospeva Džejmsa Vuda u Njujorkeru) za Feranteovom poludeo prosvećeniji i ambiciozniji deo američkog čitateljstva. U tom smislu, pomenuti film postavlja i važno pitanje koje je u trenu kadro da pređe međudržavne i kulturološke granice: Da li je Italija bila sposobna da oda zasluženo priznanje spisateljskoj majstoriji Elene Ferante i bez tih dobrih vesti i panegirika iz SAD?

Proširimio li temu, Italiju možemo zamenti Srbijom ili bilo kojom drugom državotvornom formacijom danas, ime Ferantove s imenom bilo koga nesporno nadarenog i uspelog vani, pa ćemo doći do one stare mozgalice može li se u rodnom selu uspeh ikako prihvatiti i oprostiti, pa bili to književni planetarni bestseleri. Rezultati, barem oni prvi (ali ne i ishitreni) po ovom pitanju bili su, jesu i ostaju nepogrešivo porazni.

Razrešenje misterije

Naravno, i ovo dokumentarno ostvarenje, baš kao i svaka priča na ovu i bliske teme, moglo je da skrene put pokušaja razrešenja jedne od najkriptičnijih pop-kulturnih misterija – ko se krije iza imena Elene Ferante? Bilo je pokušaja da se i to enigmatično klupko razmota do kraja – što je bilo i zdravorazumski očekivati, praćeni su tokovi novca, a tragači su se kleli da je Elena Ferante zapravo urednica i prevoditeljka u izdavačkoj kući koja objavljuje dela dame pod neprozirnim velom identitetske tajne. Te i slične priče poput reka ponornica svako malo isplivavaju na površinu, sama ta misterija ne gubi na magnetizmu, ali, i mimo svega toga, iz čitalačkog leta u leto priča o Eleni Ferante prvenstveno pušta sve dublje i dublje korenje upravo na polju priča o njenom književnom umeću i značaju, i već sada snažne vezanosti čitalaca za ono što im ona pruža među koricama knjiga.

S druge strane, pak, autorkino insistiranje na pravo na anonimnost diskretno nas podseća na važnosti ličnih odluka, u isti mah skreće pažnju na polazne postavke kojim, kanda nužno, i svet književnosti mora da se vrati – svesti o preimućstvu dela u odnosu na autora/autorku i njihove ionako varljive javne persone. Već samo na pomenutom uzorku, imaće onaj neki putnik jedne zimske noći u budućnosti s početka priče da porazmisli. 

Serija Moja genijalna prijateljica

Nekoliko dana nakon što ovaj broj City Magazina bude u vašim rukama i pred vašim očima, na TV ekrane širom sveta stići će dugoočekivana mini-serija Moja genijalna prijateljica (L’Amica Geniale), dakle, ekranizacija prve knjige Napuljske tetralogije. Serija će imati osam epizoda, a reč je o zajedničkoj produkciji HBO, Rai, Canala+ i Tim Vision-a. Seriju je režirao Saverio Kostanco, a nakon sveobuhvatne potrage odlučeno je da likove Elene i Lile odigraju Elisa del Đenia i Ludovika Nast, odnosno Margarita Mazuko i Gaja Điraće u odraslijoj dobi. U seriji igra još 150 glumaca i 5.000 statista i drugih članova ekipe, a kako bi se stvorile uverljive replike starog napuljskog naselja gde su živele ove devojke, izgrađeno je 215.000 kvadratnih metara enterijera i eksterijera, uključujući i 14 zgrada, iz posleratnog doba grada Napulja, crkva i tunel. Ovo će nakon dva filma/dve ekranizacije njenih ranijih dela biti treća ekranizacija proze Elene Ferante, i to daleko najambicioznija i najraskošnija.

Dusa-vina-Ispravka Preporuka za čitanje: „Duša vina“ (Službeni glasnik) Kakva zenska KAKVA ŽENSKA: Priče o ženama koje su bile progresivne kada to nije bilo moderno naslovna City Magazine preporuka: „Jaje, mleko, voda…“ Mine D. Todorović collage Ovakve obeleživače stranica još niste videli · · ·