Na Festu - Đorđe Bajić
KULTURA · film/TV

Ah, taj Fest… Ko će mu odoleti? Ove godine pripremljen je, kao i obično, bogat program, ali je sasvim jasno da je nemoguće pogledati sve ponuđene naslove. U tom filmskom obilju, gledalac mora da napravi izbor. A izbor, ponekad, nije lako napraviti. Sa željom da vam olakšam i ukažem na ono zaista vredno, izdvajam svoja tri favorita, uz nadu na će nam se ukusi poklopiti.

Da krenemo od teške artiljerije… Jedan od najboljih, ako ne i najbolji film u 2017. godini, Zovi me svojim imenom (Call Me by Your Name), imaće svoju premijeru u Sava centru, 25. februara u 19 časova. Doduše, moram da naglasim da će film u Srbiji, baš kao i u regionu, biti prikazan pod imenom Skrivena ljubav. Odabrana sintagma nema baš nikakve veze sa onim što film nudi – čak je i uvredljiva, imajući u vidu da je film gej tematike, te implicira da ‘takva’ ljubav mora biti ‘skrivena’. Prevod naslova na stranu, novi film vrednog Luke Gvadanjina (dva Festa ranije gledali smo njegovo Rasprskavanje, a za ovo godinu zakazano je premijerno prikazivanje Gvadanjinove prerade Arđentove Suspirije) zaista je vanserijski i ubedljivo je najbolji film u dosadašnjem opusu ovog sineaste. Film koji dira u srce. Skrivena ljubav na Fest stiže sa mnoštvom nagrada i nominacija (uključujući i one oskarovske) i već je stekla kultni status među ljudima koji vole snažne i emocijama nabijene filmske priče. Radnja filma smeštana je u prekrasnu vilu na severu Italije tokom leta 1983. godine, i prati postepen razvoj naklonosti između sedamnaestogodišnjeg Elija (Timoti Šalame u ulozi koja je od njega napravila zvezdu) i zgodnog gosta njegovih roditelja, studenta Olivera (ovde nepogrešivi Armi Hamer). Imajući u vidu da se namerio da nam ispriča priču o buđenju seksualnosti i damarima prve ljubavi, Gvadanjino mudro postupa i ne požuruje svoje junake. Priča se polako i majstorski odmotava, sve to uz pop numere iz tog perioda i pesme koje je za film komponovao, odsvirao i otpevao čudesni Sufjan Stivens.

U takvoj atmosferi dva sata i deset minuta brzo prođu, a glavni kvalitet filma je što u gledaocu budi snažnu emociju i empatiju. U biti, ovo je univerzalna priča, priča o traženju, zaljubljivanju i sazrevanju, ispripovedana bogatim, gotovo opojnim filmskim jezikom. Mnogi su ovaj film poredili sa Ukradenom lepotom i zaista, brojne paralele se mogu povući između ova dva filma. Ipak, bez obzira na kvalitete Bertolučijeve drame, Zovi me svojim imenom je bolji film, slojevitiji i emotivniji, provokativniji i senzualniji. Dvojica glumaca u ključnim ulogama izvanredni su, a vešti Gvadanjino zna kako da iz njih izvuče najtananiju emociju. Naravno, pomaže i izvanredan scenario koji je veteran Džejms Ajvori napisao po romanu koji će uskoro u izdanju Štrika, najverovatnije već koliko tokom marta, izaći i na srpskom jeziku. Imajući u vidu da Zovi me svojim imenom/Skrivena ljubav neće imati regularnu distribuciju u domaćim bioskopima, Fest je jedina prilika da ovaj film pogledate na velikom platnu. Ne propustite je.

A sada… Iz Italije i 1980-ih, idemo u svemir, u budućnost. Moj omiljeni naslov u okviru takmičarske selekcije „Srpski film“, u kojoj će se ove godine naći samo premijerni filmovi, zove se Ederlezi Rising. U pitanju je naučnofantastična romansa između svemirskog putnika Milutina (u tumačenju Sebastijana Kavace, srebrnokosog slovenačkog glumca koji je u Srbiji izmamio brojne uzdahe tokom emitovanja serije Senke nad Balkanom) i kiborga Nimani (u tumačenju Džesike Stojadinović Stoye, američke porno dive srpskih korena, žene kojoj je izmamljivanje uzdaha životna vokacija). Reditelj Lazar Bodroža je 2010. skrenuo pažnju poklonika pokrentih slika i fantastike interaktivnom ekstravagancom Über Life, da bi se nakon toga posvetio radu na svom dugometražnom prvencu. Čekanje se isplatilo, a Ederlezi Rising u mnogo čemu predstavlja pionirski film u okvirima srpske kinematografije. Budžetski deficit je sa mnogo rediteljske veštine prevaziđen uz pomoć sjajne fotografije (Kosta Glušica – do sada jedna od najbolje čuvanih tajni srpskog filma) i scenografije (nadahnuti Aljoša Spajić), sve to naglašeno doziranim ali krajnje efektnim i funkcionalnim kompjuterskim efektima. Sjajno stilizovani Ederlezi Rising veoma dobro funkcioniše kao kamerna ljubavna drama u svemiru u kojoj, očekivano, sve pršti od senzualnosti.

Ali, ako očekujete porno film – bićete duboko razočarani. Scenario Dimitrija Vojnova se usredsređuje na dinamiku odnosa Nimani i Milutina, i ovo je do sada definitivno najintimniji, najličniji tekst koji je naš vodeći filmski scenarista predstavio publici. Kavaca je stamen i postojan, kosmonautsko odelo mu odlično pristaje, dok je lik koji tumači Stoya zamajac oko koga se vrti čitava priča. Stoyine veštine u filmovima za odrasle legendarne su, ali ono što zadivljuje jeste to što ona u svojoj prvoj dramskoj ulozi pokazuje podjednaku posvećenost i strast. Uloga seksi kiborga kao da je pisana za nju (možda i jeste?) i ona ju je prigrlila bez zadrške, ogolivši se za kameru i fizički i emotivno. Svetsku premijeru Bodrožin prvenac ima 25. februara u Sava centru, znači odmah nakon projekcije već pohvaljene Skrivene ljubavi (eto sjajne prilike za dvostruko bioskopsko uživanje!). Dan nakon toga, u ponedeljak 26. februara, u Sava centru je repriza Ederelzija od 13:30 – nakon ove projekcije u VIP sali SC-a biće upriličen razgovor sa ekipom filma. Dođite!

Božja zemlja (God’s Own Country) najbolji je britanski film iz 2017. godine. Uostalom, ne morate da mi verujete na reč – tu su nagrade koje to potvrđuju, uključujući priznanja koja je osvojio na Sandensu (nagrada žirija za režiju u selekciji „Svetski film“), u Berlinu (nagradu za najbolji film žirija čitalaca časopisa Männer i nagrada „Teddy“ za najbolji film) i u matičnoj zemlji (najbolji britanski nezavisni fim). Nakon uživanja koje mi je priredio Luka Gvadanjino, nisam očekivao da ću uskoro pogledati jedan film gej tematik koji će me toliko dojmiti. Ali debitant Frensis Li je upravo to uspeo – Božja zemlja odličan je film u svim ključnim segmentima, veoma polemičan i efektan, socijalno osvešćen, film koji govori o istopolnoj ljubavi na engleskom selu, ali koji istovremeno nije nimalo banalan i koji hrabro progovara o ksenofobiji u Velikoj Britaniji i preispituje situaciju u ovoj zemlji nakon famoznog Bregzita. U pitanju je ostvarenje koje prikazuje intimu dvojice mladih muškaraca, britanskog farmera sklonog kratkotrajnim seksualnim susretima i rumunskog imigranta koji dolazi da radi kao ispomoć na njegovoj farmi tokom sezone jagnjenja. Kako se odnos između glavnih likova produbljuje i usložnjava, tako i film postaje emotivno potentniji. Scene seksa su urađene sa finesom, ali, baš kao i u prethodna dva ostvarenja o kojima je bilo reči, reditelj tačno zna da dozira ono što prikazuje gledaocima, uspevši da vešto balansira između verizma i poetičnosti. Džoš O’Konor i Alek Sekarenau odličan su izbor i spoj, i siguran sam da će im uloge u Božjoj zemlji ključno pomoći u daljem toku njihovih glumačkih karijera. Božja zemlja će na Festu biti prikazana u četiri termina, 28. februara u Domu omladine (početak u u 22:30), 1. marta u rakovačkom Cinegrandu (15:00) i novobeogradskoj Fontani (19:00), i 2. marta u Svečanoj sali Jugoslovenske kinoteke (14:30).

tHREE-BILLBOARDS-OUTSIDE-EBBING-MISSOURI-95334081-cover 46. FEST otvara film „Tri Bilborda ispred Ebinga u Misuriju“ HAPPYpic02 Nove popularne TV serije: „Happy“ i „The Punisher“ kruska-cover Festić – filmovi za najmlađe na 46. FEST-u Screen-Shot-2017-11-16-at-10.53.16-AM-cover Pogledajte trejler za horor film „A Quiet Place“ · · · ·