Filip Vukša
U VAZDUHU · intervju

Ako je Beograd i zaboravio šta znači biti mladić za primer, uzoran građanin i dobar komšija, on nije. Uspeo je da osvesti svoje vršnjake, ali i one starije. Da živi u Parizu ili Beču verovatno bi bio počasni građanin, a ovde su ga kaznili – kako očekivano. Ovih dana je izgleda opasno ali stvarno dobro biti neko kao Filip Vukša.

Koliko mladom, a angažovanom čoveku, poput tebe, znači nagrada kao što je Digitalna ličnost godine?

Kad posle kazne dobijete nagradu, to je veliki podsticaj. To pokazuje da u ovoj zemlji postoje ljudi koji nisu zaspali u mirnom moru i koji cene vrednosti za koje se borim. To je podrška da nastavim dalje. Za mene je velika stvar bila i to što sam se uopšte našao među ljudima koji su nagrađeni jer su imali neke fenomenalne ideje koje su realizovali. To su ljudi koji su se izdigli iz uspavanog društva i pokazali da nas kič i trivijalnost nisu potpuno zaslepeli. Nagradu sam osvojio ja, ali zaslužili su je svi. Zajedno, uz međusobnu podršku, možemo da krojimo drugačiji i bolji svet.

Da li primećuješ da su se tvoj dobar primer i delovanje u sferi javnog prostora pojavili kao „lajtmotiv” među tvojom generacijom ili ljudima koji prate tvoj rad? Imaš li konkretne sledbenike u idejama i aktivnostima koje sprovodiš?

Upornost i istrajnost kao da je trgla moje prijatelje i poznanike. Za njih, to je bilo poput svežeg vazduha. Napravili smo „promaju” i pokrenuli smo se. Svi oni bili su razočarani u birokratiju koja nas sputava, a kad su videli kako se ja borim protiv toga, kao da su se probudili. Svako ko uz mali lični napor u mikrosredini učini nešto, sledbenik je istih onih ideja za koje se zalažem i ja.

Idu li mladost i hrabrost ruku pod ruku, ili je u tvom slučaju nešto drugo posredi?

Kad ste student, svakako da vas ne tište muke koje imaju nešto stariji. Oni su obuzeti poslom, kod kuće ih čeka porodica i normalno je da menjaju prioritete. Mladi ljudi lišeni su tih briga, imaju slobodu da eksperimentišu, upoznaju život i zagrebu gde požele. Možda hrabrost donekle dolazi iz te slobode. Ne razmišljate šta će biti sutra. Ali, s druge strane, to je i stvar karaktera, principa. Možda će stariji ljudi imati manje vremena da se posvete idejama, ali će hrabrost kao njihova osobina ostati.

Čime se bavi Filip Vukša kad odluči da ne radi za dobrobit često nezahvalne zajednice?

Mnogo vremena oduzima moj fakultet. Osim obaveznih predavanja, tu su i vežbe, a mislim da je veoma važno završiti ga u razumnom roku. Kad čovek krene suviše da se bavi onim što voli, kasnije dug fakulteta dođe na naplatu. Ja ne radim samo za dobrobit nezahvalne zajednice, ja se borim za ideje. To je način života i način razmišljanja. U slobodno vreme s prijateljima razvijam ideje, razmenjujem mišljenja, a i strastven sam skijaš.

Da li je podrška važna, i čija ti je najznačajnija?

Najvažnija mi je podrška ljudi. Stoga mi je posebno drago što su za mene glasali vaši čitaoci. Pojedinac može da prepozna ideju i da vas podrži, ali velika je podrška kad znate da neka šira grupa ljudi prepoznaje drugačije ideje i vrednosti.

Ivan Šuletić Ivan Šuletić: Umetnost nije posao, već poziv Dušan Milić Dušan Milić: U potrazi za strpljivim gledaocem Marčelo Marko Šelić Marčelo: Nije vreme za satiru Silvan Grenžon Silven Grenžon: Duh igre na fotografijama ·