Christian Bale i Exodus- Gods and Kings
KULTURA · film/TV

Kada je prošle godine serija „The Bible“ privukla milionski broj gledalaca, bilo je jasno da će se armija producenata baciti na muke Isusove i pokušati da, po hiljaditi put, hrišćanima slikom predoči ono što već napamet znaju iz svetih spisa svoje vere. Đavo je tu umešao prste – uprkos solidnoj zaradi, filmovi „Son of a God“ i „Noah“ sagoreli su brže od božanski potpaljenog žbunja u pustinji, a Steven Spielberg je odustao od svog filmskog projekta o Mojsiju. Ohrabren ovim kratkim nedostatkom konkurencije, reditelj Ridley Scott potrčao je ka vratima blokbasterskog raja sa filmom kog je trebalo još dugo da drži u čistilištu.

Scott je pretrpeo kritike kada je uloge Egipćana i Jevreja u filmu Egzodus – Bogovi i kraljevi podelio glumcima sa engleskog govornog područja. Bio je to prilično glup potez političkih apologeta, koji zaboravljaju da film nije dužan da poštuje konvencije. Ravnopravnost i šansa za zaposlenje bliskoistočnih i afričkih glumaca svakako nisu loše stvari, ali reditelji nisu tu da bi na krilima istorijske krivice zakopavali breme loših socijalnih normi kad god neko pomisli da bi to trebalo da urade. Uostalom, Christian Bale, Joel Edgerton i Noomi Rapace odlično izgledaju u kostimima starozavetnih likova. Pravi problem filma Egzodus su nerazrađenost tih likova do biblijskih razmera, deskriptivnost i površnost.

Portretisanje božjih dela kao hira ljutitog, nezrelog dečaka, umesto pravednog, svevidećeg i svemogućeg bića, jedan je od retkih vrednih komentara posle obećavajućeg početka. Mojsijevo viđenje dečačke pojave boga mnogi opravdano doživljavaju kao prikaz šizoidnosti, umesto verskog nadahnuća. Za film koji se nije dobro pozabavio ni bogovima, ni kraljevima, iako ih ima u naslovu, to je zapravo trunka umetničkog preispitivanja i svežine u opšte poznatoj priči o oslobađanju hiljada robova od tiranske ruke moćnih faraona.

Ali, i pored nekoliko ciničnih bockanja vere, fantastične fotografije i zadovoljavajuće glume, pošto je poručio da su božja dela etički dosta sumnjiva i makijavelistički upregnuta da svim silama ostvare cilj, Scott je (p)ostao kukavički nedorečen, zbog čega su maestralno urađene pošasti Egipta progutale sve filmski zahvalne porodične i verske konflikte.

Bez žustrog dijaloga i zapleta, reditelj se pompezno sakrio iza roja skakavaca, krvavih krokodila i plavetnila mora. Zato Egzodus plamti sjajnim vizuelnim žarom koji bez pravih junaka deluje ogoljeno, zadovoljan što kaska za živopisnijim akterima filma The Ten Commandments, superiornijeg holivudskog čeda na istu temu, snimljenog pre više od pola veka. Da li bi se takvim, robovski napaćenim prosekom u ionako prosečnoj i predvidljivoj američkoj godini trebalo zadovoljiti, druga je, eseja vredna i đavolski teška priča.

best_SBgr3 Filmska recenzija: „Mi smo najbolje“ Film "The Interview" Slučaj „The Interview“, Sony, Severna Koreja i Srbija Hobit Filmska recenzija: „Hobit: Bitka pet armija“ foto5 Premijera prvog srpskog 3D filma „Peti leptir“ u Sava Centru ·